- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Obrazovanje - temelj ljudskih prava
Bez vladavine prava, podele vlasti i spremnosti države da se iznutra pobuni nema zaštite ljudskih prava, a suštinsku ulogu u tome ima obrazovanje.To je ocenjeno na skupu u Kući ljudskih prava i demokratije.
Na debati povodom Izveštaja o radu novih vlasti u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava u Srbiji, koju je to udruženje objavilo povodom Dana ljudskih prava, 10. decembra, raspravljalo se o nepostojanju reakcije Vlade na razna kršenja ljudskih prava.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je istakla da se vraća način govora i razmišljanja klasičnog fašističkog diskursa, u kojem su fundamentalna ljudska prava ozbiljno ugrožena.
"Duh nacionalizma i populizma kruži Evropom i celim svetom, a posebno našim podnebljem. Mnogo toga što nam se događa i što će nam se događati posledica je upravo te činjenice. Zato smatram da je obrazovanje mladih ljudi u oblasti ljudskih prava jedini siguran put izlaska iz ovakve situacije jer nas ono uči poštovanju različitosti i razumevanju vremena u kom živimo", kazala je Lihtova.
Jedini put za borbu protiv nacionalizma je obrazovanje, i formalno i neformalno, za ljudska prava, borbu protiv diskriminacije, poštovanje različitosti.
To se, kako je dodala, odnosi i na sve medije, koji moraju "maksimalno da se kontrolišu da ne dozvole sebi jezik mržnje".
Kada je reč o javnom servisu, ovoj temi treba da se posveti mnogo veća pažnja, jer "mladi koji danas naginju ovakvim ideologijama, za 10-20 godina će biti naša politička elita", kazala je Lihtova.
Poslanik i direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta je ukazao na to da se nedostatak reakcije države na kršenja ljudskih prava najbolje vidi u odnosu prema Paradi ponosa.
To, prema njegovim rečima, pokazuje nespremnost države da zaštiti pravo na slobodno okupljanje i činjenica da je grupama koje su pretile učesnicima Parade dat pun legitimitet.
Kao primer odsustva odgovora države na krivična dela Dereta je naveo prijavu protiv ministra pravde jer je bio na čelu neprijavljenog skupa čije je učesnike doveo ispred skupštine, za vreme njenog zasedanja, što zakonom nije dozvoljeno. Odgovor ministra je bio, podsetio je Dereta, da se prijava ne piše protiv pojedinca nego protiv organizatora, koji, u konkretnom slučaju, nije bio poznat, jer skup nije bio prijavljen.
Dereta je kazao da se u strategiji obrzovanja koja je ponuđena za period do 2020. godine uopšte ne pominje pitanje obrazovanja za ljudska prava.
"U raspravi o inkluziji predstavnici vladajuće koalicije izneli su mišljenje da je to besmislen i nepotreban proces koji neće dati rezultate i koji je samo opterećenje nastavnika i da je nemoguća inkluzija osoba s posebnim potrebama", rekao je Dereta.
On je rekao da je odbijen projekat da nastavnici budu informisani o ljudskim pravima, čime je vlada pokazala da ne želi da komunicira sa civilnim društvom, a time ni sa građanima.
"Bez vladavine prava, pitanja ljudskih prva je potpuno obesmišljeno. Ljudska prava treba da štite pravne institucije jedne države. Ako one to ne čine, ako to ne čini skupština, sudovi, tužilaštva, ako nemate spremnost države da se iznutra pobuni, bojim se da je perspektiva ljudskih i manjinskih prava veoma ugrožena", rekao je Dereta.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Jukoma, Milan Antonijević ukazao je na zabranu Parade ponosa kao najdrastičniji primer kršenja prava na slobodno okupljanje.
Antonijević je istakao da je narušena podela vlasti, posebno kada se govori o postupcima protiv korupcije, gde se može videti kako pojedini zvaničnici preuzimaju i prekoračuju ovlašćenja.
"Izlazak u javnost sa podacima kojima pojedina lica ne bi ni trebalo da raspolažu, još manje da sa tim izlaze u javnost, najave hapšenja, sve to izgleda kao politička kampanja, a mnogo manje kao kampanja borbe protiv korupcije", kazao je Antonijević.
On je dodao da napadi na sudije Ustavnog suda i pojedince i grupe koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i pravljenje spiskova nevladinih organizacija i medija nisu naišli na odjek u Vladi, zbog čega je stvorena "atmosfera linča, gde je dozvoljeno proganjati branitelje ljudskih prava".
Antonijević je istakao i da nema adekvatne javne rasprave i da se zakoni donose i menjaju tavkom brzinom da civilno društvo nema vremena da razmotri nove zakone niti da podnese svoje predloge.
Izvor:
B92.net
Bez vladavine prava, podele vlasti i spremnosti države da se iznutra pobuni nema zaštite ljudskih prava, a suštinsku ulogu u tome ima obrazovanje.To je ocenjeno na skupu u Kući ljudskih prava i demokratije.
Na debati povodom Izveštaja o radu novih vlasti u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava u Srbiji, koju je to udruženje objavilo povodom Dana ljudskih prava, 10. decembra, raspravljalo se o nepostojanju reakcije Vlade na razna kršenja ljudskih prava.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je istakla da se vraća način govora i razmišljanja klasičnog fašističkog diskursa, u kojem su fundamentalna ljudska prava ozbiljno ugrožena.
"Duh nacionalizma i populizma kruži Evropom i celim svetom, a posebno našim podnebljem. Mnogo toga što nam se događa i što će nam se događati posledica je upravo te činjenice. Zato smatram da je obrazovanje mladih ljudi u oblasti ljudskih prava jedini siguran put izlaska iz ovakve situacije jer nas ono uči poštovanju različitosti i razumevanju vremena u kom živimo", kazala je Lihtova.
Jedini put za borbu protiv nacionalizma je obrazovanje, i formalno i neformalno, za ljudska prava, borbu protiv diskriminacije, poštovanje različitosti.
To se, kako je dodala, odnosi i na sve medije, koji moraju "maksimalno da se kontrolišu da ne dozvole sebi jezik mržnje".
Kada je reč o javnom servisu, ovoj temi treba da se posveti mnogo veća pažnja, jer "mladi koji danas naginju ovakvim ideologijama, za 10-20 godina će biti naša politička elita", kazala je Lihtova.
Poslanik i direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta je ukazao na to da se nedostatak reakcije države na kršenja ljudskih prava najbolje vidi u odnosu prema Paradi ponosa.
To, prema njegovim rečima, pokazuje nespremnost države da zaštiti pravo na slobodno okupljanje i činjenica da je grupama koje su pretile učesnicima Parade dat pun legitimitet.
Kao primer odsustva odgovora države na krivična dela Dereta je naveo prijavu protiv ministra pravde jer je bio na čelu neprijavljenog skupa čije je učesnike doveo ispred skupštine, za vreme njenog zasedanja, što zakonom nije dozvoljeno. Odgovor ministra je bio, podsetio je Dereta, da se prijava ne piše protiv pojedinca nego protiv organizatora, koji, u konkretnom slučaju, nije bio poznat, jer skup nije bio prijavljen.
Dereta je kazao da se u strategiji obrzovanja koja je ponuđena za period do 2020. godine uopšte ne pominje pitanje obrazovanja za ljudska prava.
"U raspravi o inkluziji predstavnici vladajuće koalicije izneli su mišljenje da je to besmislen i nepotreban proces koji neće dati rezultate i koji je samo opterećenje nastavnika i da je nemoguća inkluzija osoba s posebnim potrebama", rekao je Dereta.
On je rekao da je odbijen projekat da nastavnici budu informisani o ljudskim pravima, čime je vlada pokazala da ne želi da komunicira sa civilnim društvom, a time ni sa građanima.
"Bez vladavine prava, pitanja ljudskih prva je potpuno obesmišljeno. Ljudska prava treba da štite pravne institucije jedne države. Ako one to ne čine, ako to ne čini skupština, sudovi, tužilaštva, ako nemate spremnost države da se iznutra pobuni, bojim se da je perspektiva ljudskih i manjinskih prava veoma ugrožena", rekao je Dereta.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Jukoma, Milan Antonijević ukazao je na zabranu Parade ponosa kao najdrastičniji primer kršenja prava na slobodno okupljanje.
Antonijević je istakao da je narušena podela vlasti, posebno kada se govori o postupcima protiv korupcije, gde se može videti kako pojedini zvaničnici preuzimaju i prekoračuju ovlašćenja.
"Izlazak u javnost sa podacima kojima pojedina lica ne bi ni trebalo da raspolažu, još manje da sa tim izlaze u javnost, najave hapšenja, sve to izgleda kao politička kampanja, a mnogo manje kao kampanja borbe protiv korupcije", kazao je Antonijević.
On je dodao da napadi na sudije Ustavnog suda i pojedince i grupe koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i pravljenje spiskova nevladinih organizacija i medija nisu naišli na odjek u Vladi, zbog čega je stvorena "atmosfera linča, gde je dozvoljeno proganjati branitelje ljudskih prava".
Antonijević je istakao i da nema adekvatne javne rasprave i da se zakoni donose i menjaju tavkom brzinom da civilno društvo nema vremena da razmotri nove zakone niti da podnese svoje predloge.
Izvor:
B92.net