Šta je novo?

Obrazovanje iz oblasti muzičke produkcije

Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
Obrazovanje iz oblasti muzičke produkcije

Ivana Grujić, TF "M.Pupin", Zrenjanin
Mileta Grujić, Muzička škola "Josif Marinković", Zrenjanin
Višnja Radosav, ALU, Beograd

Rezime: U svetu već uveliko, a kod nas u poslednje vreme počinju da se realizuju ideje o novom sistemu nastave u muzičkim školama. Kao rezultat toga, oformljen je novi odsek u srednjim muzičkim školama - Muzička produkcija i snimanje zvuka, i u okviru njega obrazovni profil Dizajner zvuka. U trećem razredu srednje muzičke škole, na ovom obrazovnom profilu, u okviru predmeta Tehnologija zvučno-muzičkog procesa: audio 3, učenici izučavaju upotrebu računara u muzičkoj produkciji. Na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu se već niz godina kreiraju obrazovni računarski softveri, koji koriste multimediju i zvučne zapise sa posebnom pažnjom na njihov uticaj u edukaciji. U toku je istraživanje "Analiza primene informacionih tehnologija u muzičkoj produkciji".
Ključne reči: obrazovanje, muzika, ton, studio, produkcija, informacione tehnologije
1. Uvod
Razvoj računara i informacionih tehnologija uslovio je i proširenje njihove primene u sve segmente ljudskog života. Ubrzani razvoj hardvera prati još brži razvoj softvera. Tako se, pored odgovarajućeg hardvera, razvijaju i primenjuju softverski sistemi za precizno merenje, softverski sistemi za raspoređivanje, obrazovno računarski softveri, informacioni sistemi, ekspertni sistemi, softverski sistemi za snimanje i reprodukciju zvuka kao i mnogi drugi, koji služe ljudima za lakše, brže i preciznije obavljanje zadataka.
Muzička produkcija predstavlja složen proces, u koji je uključeno više različitih profila delatnosti, od ideje i realizacije muzike od strane kompozitora i muzičkih izvođača, preko muzičkih producenata (stručnjaka koji bi se mogli definisati kao reditelji tonske slike), pa do inženjera zvuka, koji u tonskom studiju i studiju za postprodukciju muzike tehnički zaokružuju ovaj proces.
Danas se muzička produkcija i rad jednog tonskog studija ne mogu zamisliti bez primene računara. Takođe se učenici jedne muzičke škole danas ne mogu zamisliti bez osnovnog znanja vezanog za muzičku produkciju i rada u tonskom studiju. Zbog ovih razloga, javlja se potreba za osposobljavanjem mladih muzičara za rad u tonskom studiju. Potrebno je da se iskoristi kreativni potencijal učenika i spoji sa najnovijom tehnologijom koja se razvija u ovoj oblasti.
2. Istorijski razvoj tonskog studija
Moderan tonski studio, za koji su temelji udareni krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka, nije, u prvim decenijama svog razvoja, imao dodirnih tačaka sa informacionim tehnologijama. Uporedo sa razvojem personalnih računara, Apple i PC platforme, početkom osamdesetih godina, računari počinju da se useljavaju u tonski studio. Danas oni predstavljaju osnovnu komponentu u svakom tonskom studiju, gde gotovo nijedan uređaj nije pošteđen digitalne tehnologije.
U svom razvoju, digitalna tehnologija je nailazila na veliki broj protivnika, koji su svojim argumentima, zasnovanim na konzervatizmu i tradicionalizmu, pokušavali da uspore primenu informacionih tehnologija. U našoj zemlji je to naročito bilo karakteristično. Čak i krajem XX veka često se čulo mišljenje da digitalni zvuk nikada neće moći da konkuriše analognom, uz iznošenje mnogobrojnih argumenata. Istovremeno, u svetskim stručnim časopisima, koji se bave tonskim studijom i studijskom tehnikom, analogne uređaje, magnetofone sa trakom i gramofonske ploče niko više nije ni spominjao. Danas je, i u našoj zemlji, svima jasno da je tonski studio krenuo putem informacionih tehnologija. Konkretni rezultati, tj. snimci muzike rađeni digitalnom tehnologijom, po svom kvalitetu su daleko ispred snimaka koji su snimani analognom tehnikom, a u kojima smo svojevremeno uživali putem gramofonskih ploča.
Razvoj računara, kao i njihova široka primena u tonskom studiju, dovela je do velikih promena u oblasti profesionalne obrade zvuka na globalnom nivou. Digitalni zvuk je, kao najvažniji i revolucionarni produkt razvoja obrade zvuka na računarima, omogućio da uređaji koji su se koristili u tonskim studijima, a koji su bili glomazni i veoma skupi, postanu kompaktniji i, što je naročito važno, znatno jeftiniji. Pri tom se nije izgubilo na kvalitetu, čak su kompaktni i jeftini uređaji u svemu nadmašili glomazne i zastarele mašine, koje su dominirale do sredine devedesetih godina. Zapravo je prelazak na digitalni zvuk predstavljao revoluciju u tonskoj industriji, koja je u svetu izvršena veoma brzo i efikasno. Samo su ljudi konzervativnih shvatanja, a naročito oni koji su nedovoljno stručno upućeni u problematiku, kočili ovaj istorijski proces. Sigurno je da i digitalni zvuk u budućnosti očekuju promene i poboljšanje kvaliteta, odnosno prihvatanje novog komercijalnog standarda, kao i da određene okolnosti vezane za komercijalizaciju muzike (popularni MP3), usporavaju ovaj razvoj.
3. Uticaj Home recording-a na edukaciju u muzičkoj produkciji
Primena digitalnog zvuka je rezultirala potrebom znatno manjeg ulaganja novca u opremu. Ubrzo je svakom pojedincu profesionalna oprema za obradu zvuka postala dostupna, tako da su u celom svetu, a istovremeno i kod nas, počeli da niču mali kućni tonski studiji i razvio se novi segment u ovom biznisu, tzv. home recording. Veliki svetski studiji, čuveni po legendarnim gramofonskim pločama koje su u njima snimane, počeli su da se zatvaraju, ili modifikuju svoju delatnost, a industrija profesionalne opreme za snimanje i obradu zvuka se preorijentisala na proizvodnju jeftinijih uređaja, zasnovanih na informacionim tehnologijama.
Home recording segment, odnosno ogroman broj malih tonskih studija širom sveta, doveo je do potrebe za edukacijom u ovoj oblasti. Broj ljudi koji se bavi ovim poslom se znatno povećao. U tonskom studiju više ne dominiraju ton majstori i inženjeri zvuka, već prvenstveno muzičari, koji samostalno snimaju i produciraju svoju muziku. Mora da se naglasi da za ovakva dešavanja na globalnom planu ni u svetu nisu bili potpuno spremni. Tako je npr. u Nemačkoj, krajem prošlog veka, bilo samo dve visokoškolske ustanove na kojima se u okviru redovne nastave izučavala muzička produkcija. Istovremeno je u svetu bilo poznato samo par škola koje su izvodile nastavu iz ove oblasti, dok je situacija bila nešto bolja što se tiče specijalizovanih kurseva. Danas se ovakve ustanove užurbano otvaraju širom sveta i veliki broj ljudi sa nestrpljenjem čeka na upis.
4. Prikaz stanja u Srbiji sa aspekta muzičke produkcije
U Srbiji je na ovom planu dugo godina postojao samo odsek za dizajn zvuka u oblasti filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na BK Univerzitetu je kasnije otvoren odsek za muzičku produkciju, a na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu je otvoren odsek za audio-vizuelnu tehniku. Tek je pre par godina, nekako istovremeno, otvoren novi odsek Multimedija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u okviru kojeg postoji smer Dizajn zvuka (u saradnji sa jednom privatnom firmom koja pruža tehničku podršku), kao i odsek za muzičku produkciju, obrazovni profil Dizajner zvuka u srednjoj muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemunu, čiji su profesori napisali projekat koji je u celini prihvaćen u okviru Službenog glasnika i koji je ozvaničio novi odsek u muzičkim školama. Ubrzo je na ovaj izazov odgovoreno i u muzičkoj školi u Subotici, gde je takođe počela edukacija za novi obrazovni profil. Za školsku 2007/2008. godinu planirano je otvaranje odseka Muzička produkcija i snimanje zvuka, sa obrazovnim profilom Dizajner zvuka i u srednjoj muzičkoj školi "Josif Marinković" u Zrenjaninu. Na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, na master studijama, na odseku za muziku, predviđena je realizacija predmeta srodnih elaboriranoj problematici u ovom radu.
Ovo su značajni rezultati za početak, ako uzmemo u obzir da je za otvaranje odseka potrebno da škola otvori tonski studio, za koji je potrebno određeno finansijsko ulaganje, kao i to da je osim troškova za opremu, neophodno izdvojiti i sredstva za građevinske radove i adaptaciju prostora. Treba napomenuti da je u Srbiji veoma brzo i efikasno odreagovano na ovaj izazov, jer u zemljama u okruženju još uvek nije u potpunosti započet ovaj proces. Inače, u Srbiji postoje muzičke škole i fakulteti u kojima postoji tonski studio, ali još uvek nije pokrenut postupak za otvaranje novog odseka.
5. Problemi u realizaciji profila Dizajner zvuka
Najveći problem u praksi je nedostatak odgovarajućeg nastavnog kadra. Postojeći kadar nije najstručnije pripremljen za ovakvu vrstu nastave, tako da su predavači mahom akademski kompozitori sa određenim iskustvom i priloženim radovima iz oblasti muzičke produkcije. Olakšavajuća okolnost je što se ova oblast jako brzo razvija i potrebno je kontinuirano obrazovanje, na koje su ljudi koji se bave ovim poslom već navikli. U budućnosti bi bilo dobro da se organizuje tzv. lifelearning nastavnog kadra, bilo putem kurseva ili seminara u inostranstvu, bilo putem učenja na daljinu i sličnih savremenih metoda. Drugi, manji problem predstavlja nedostatak udžbenika za predmete na novom obrazovnom profilu, što se za sada rešava korišćenjem manjeg broja domaćih, zatim stranih udžbenika i preuzimanjem informacija sa interneta.
6.Zaključak
Veoma bitna karakteristika koju donosi razvoj i obrazovanje u ovoj oblasti je istorijska, a možemo reći i revolucionarna promena, koja briše granice između inženjera zvuka i muzičara - kompozitora. Tehnika koja postaje dostupna muzičarima, putem obrazovanja iz ove oblasti, postaje novi muzički instrument. Muzičko delo, nastalo u procesu muzičke produkcije, postaje nova umetnička forma. Dizajneri zvuka, koji se edukuju u srednjim muzičkim školama, postaju pioniri novih tendencija i shvatanja muzike, koji stvaraju viziju u kom pravcu će se muzika razvijati.
 
Top