Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 4.265
Obrazovanja mladih za kvalitetno korišćenje informacija sa interneta
Dr Dušanka Lazarević
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd
Filozofski fakultet, Novi Sad
Pregledni članak
REZIME
U radu se ukazuje na značaj obrazovanja mladih za kvalitetno korišćenje informacija sa interneta. Pojmovi kritička pismenost i informaciona pismenost ključni su za razumevanje kompetentnog funkcionisanja pojedinca u informacionom prostoru koji postaje dostupan putem interneta. Veštine kritičkog mišljenja nalaze se u osnovi kritičke i informacione pismenosti. Dat je prikaz sposobnosti i veština koje čine informacionu pismenost učenika, čime se ilustruje učešće veština kritičkog mišljenja u ovoj vrsti pismenosti. Kao teorijski okvir i oslonac za koncipiranje razvoja veština kritičkog mišljenja učenika u funkciji edukacije za korišćenje informacija sa interneta, predlaže se program Kultura kritičkog mišljenja, koji je razvijen za uslove naše obrazovne prakse. Ukazuje se na važnost razvoja veština kritičkog mišljenja kako u domenu kritičke recepcije, tako u domenu kritičke produkcije. Razmatra se i uloga koju nastava informatike može da ima u podržavanju razvoja kritičkog mišljenja za kvalitetno korišćenje informacija sa interneta. Zaključuje se da se puni efekti mogu očekivati osmišljenom korelacijom nastave informatike s drugim nastavnim predmetima. Prikazani su i konkretni postupci u sklopu edukacije učenika za kritički odnos prema infromacijama sa interneta u sklopu rešavanja obrazovnog zadatka. Ukazuje se i na očekivani transfer primene veština kritičkog mišljenja na upotrebu informacija sa interneta nezavisno od školskog učenja.
Uvod
Škola se može smatrati kontekstom za pripremu mladih za adekvatno krittičko i produktivno pristupanje informacijama iz različitih izvora kako za bolje razumevanje i ovladavanje sadržajima i problemima o kojima uče u školi, tako i za svakodnevne aktivnosti kada se informišu o fenomenima koji ih interesuju ili kada rešavaju neki realan životni problem.
U današnje vreme dostupnost obilju informacija ostvaruje se, pre svega, preko interneta kao globalnog sistema veza među kompjuterima koji ljudima omogućava da međusobno komuniciraju i dolaze do različitih informacija na globalnoj svetskoj mreži - WWW - World Wide Web (Danilović, 2004, Žiropađa 2004). Pojedinac koji pristupa internetu angažovan je u važnim procesima donošenja odluka o tome kojoj veb strani da pristupi, koje informacije da prikuplja, kako da ih evaluira i dalje koristi. Za te postupke značajan oslonac je kritičko mišljenje, jer kada neko kritički misli, aktivno je uključen u proces saznavanja i postaje otporan na razne pritiske i manipulacije. Time se doprinosi i razvoju informacione pismenosti kao važne kompetencije pojedinca za kvalitetno funkcionisanje u prostoru informacija dostupnih preko interneta (Lazarević, 2005).
Informaciona pismenost i kritičko mišljenje
U brojnim tekstovima koji se bave problemom edukovanja mladih za pristup i korišćenje informacija sa interneta (Lazarević, 2005; Lazarević, 2006; Paris, 2002; Ricketts, 2001; Schrock, 2003; Yan, 2006) navedeno je da treba razviti odgovarajuće obrazovne programe. Ističe se da je nužno obučiti učenike za rad na internetu kako bi umeli da izaberu prave informacije shodno postavljenom cilju, ali i da se zaštite od loših informacija, kako s obzirom na njihov kvalitet u funkciji učenja u određenom domenu znanja, tako i s obzirom na etički i uopšte vrednosni aspekt informacija s kojima dolaze u dodir. U stvaranju programa za eduka ciju učenika za korišćenje informacija sa interneta važno je da oni budu primereni njihovim uzrasnim karakteristikama, ali i drugim osobe no sti ma učenika. Tako, na primer, ukazuje se i na činjenicu da je potrebno u obezbeđivanju obrazovne sredine koja je primerena potrebama intelektualno darovite dece pružiti odgovarajuća podršku da razvijaju i one sposobnosti, veštine i znanja koja su im potrebna za adekvatno samostalno dolaženje do informacija sa interneta, za njihovo kvalitetno odabiranje i korišćenje (Lazarević, 2006). Kod darovitih učenika, kao što je poznato, postoje veoma izra že na interesovanja za nove informacije o različitim područjima sazna nja ( Maksić, 1998) i ona pokazuju tendenciju da samostalno tragaju za novim informacijama. Na uzrastu završnih razreda osnovne škole i tokom svih razreda srednje škole potrebe darovitih učenika odnose se na sticanje i širenje baze znanja, što znatnim delom proizlazi iz njihovih diferenciranih sposobnosti (Gardner, Kornhaber, & Wake, 1999; Grgin, 2004; Woolfok, 1998). Internet je medij koji darovitim učenicima može da ponudi obilje raznovrsnih informacija do kojih oni mogu samostalno da dođu sledeći svoja interesovanja, ali je potrebno da se na odgovarajući način pripreme za to.
Postoji mišljenje da veštine operisanja informacijama, što čini suštinu informacione pismenosti, kao i veštine kritičkog mišljenja, treba razvijati kontiniurano, tokom školovanja, osmišljeno tako da se razvoj odvija kroz sadržaje i aktivnosti različitih nastavnih predmeta i tema (Fisher, 1995; Meyers, 1986; Plut i sar., 2001).
Učenik koji je ovladao informacionom pismenošću poseduje sledeće sposobnosti i veštine (Shrock, 2003):
1. Informacije procenjuje efikasno i uspešno:
- svestan je potrebe za tačnom informacijom,
- formuliše pitanja koja su mu potrebna da dođe do informacija koje traži,
- identifikuje različite potencijalne izvore informacija.
2. Evaluira informaciju kritički i kompetentno:
- determiniše tačnost i relevantnost
- pravi razliku među činjenicama, tačkama gledanja, mišljenjima - identifikuje netačne i informacije koje mogu da dovedu u zabludu (koje obmanjuju)
- odabira informacije prema problemu ili pitanju koje ima na umu
3. Koristi informacije efektivno i kreativno:
- organizuje informaciju za praktičnu primenu
- koristi informacije u kritičkom mišljenju i rešavanju problema
- produkuje i šalje informacije (prenosi ih dalje) u odgovarajućim formatima.
Kada govore o dimenzijama informacione pismenosti, mnogi auto ri posebno ističu kritičku pismenost (Shapiro & Hughes, 1996). Ovu vrstu pismenosti definišu kao sposobnost da se kritički evaluiraju inte lektualne, ljudske i društvene snage i slabosti, potencijali i ograničenja, koristi i mane informacionih tehnologija. Kako navode ovi autori, oslonac se nalazi u kritičkom mišljenju koje vodi učenika ka analizi i određenom toku akcije. Edukacija učenika za takav način funkcionisanja podrazumeva podršku razvoja veština kritičkog mišljenja u ukupnom obrazovnom procesu. U prilog sistematske podrške razvoju kritičkog mišljenja kroz proces obrazovanja mladih može se navesti mišljenje da je kritičko mišljenje nužnost savremenog života u vremenu koje se može smatrati dobom izloženosti obilju informacija (Pešić, 2003).
Veštine kritičkog mišljenja kao oslonac u obrazovanju za korišćenje informacija s interneta
Duga istorija interesovanja za kritičko mišljenje rezultirala je brojnim pristupima u određenju pojma kritičko mišljenje i njegove strukture. ( Huffman, Vernoy & Vernoy, 1994; Lazarević , 2001; Plut i sar. , 2001) . Nastalo je više različitih definicija ovog pojma. Na osnovu analiziranja velikog broja definicija, Plut i saradnici izvode definiciju po kojoj je kritičko mišljenje "osvešćeno, evaluativno mišljenje, osetljivo na kontekst" (Plut i sar., 2001:11). Dakle, kritičko mišljenje spada u više forme mišljenja. Ono je strukturno i funkcionalno povezano s drugim vrstama mišljenja (logičkim, kreativnim, pojmovnim mišljenjem), ali i s afektivno-motivacionom sferom ličnosti.
Postoji više shvatanja o tome koje i koliki broj sposobnosti i veština čini njegovu strukturu. U ovom radu daćemo prednost shvatanju o strukturi sposobnosti i veština kritičkog mišljenja koje je razvijeno u okvi ru u razvojno - edukativnog programa Kultura kritičkog mišljenja koji je nastao primereno uslovima naše obrazovne prakse (Plut i sar., 2001). Prema teorijskom shvatanju o kritičkom mišljenju koje je razvijeno u ovom pro gramu, veštine kritičkog mišljenja grupisane su u dva velika polja - polje kritičke recepcije i polje kritičke produkcije.
U kritičkoj recepciji (čitanje i slušanje) mogu se razlikovati dva moguća, međusobno povezana pristupa informacijama. To su kritička selekcija i organizacija informacija koje su od ključnog značaja u borbi s navalom informacija kojima je savremeni čovek izložen, i evaluacija informacija, tj. procena njihove zasnovanosti i relevantnosti. Kritička produkcija podrazumeva proces samostalne ( ili vođene) produkcije, a prema zadatom cilju i/ili datim kriterijumima. Kada se govori o kritičkoj produkciji, važno je reći da ona ne podrazumeva samo produkt kao krajnji ishod, već pre svega sam proces, tok kritičke produkcije. Iz navedenog se jasno vidi da jedno od značajnih područja primene veština iz polja kritičke recepcije može upravo da bude čitanje interneta. Za postupke primene informacija s interneta u različite svrhe, prema prirodi zadatka u kome je pojedinac angažovan, veštine kritičke produkcije mogu da budu korisni i delotvorni "alati".
Razvoj veština kritičkog mišljenja, prema programu Kultura kritičkog mišljenja (Plut i sar., 2001), odvija se kroz nastavu pojedinih predmeta osmišljavanjem časova u duhu kritičkog mišljenja koji se realizuju po specijalno izrađenim scenarijima. Kroz programske sadržaje pojedinih predmeta kreira se scenario časa u funkciji razvoja određenih veština kritičkog mišljenja u kontekstu datog nastavnog predmeta, uvažavajući prirodu znanja i načine mišljenja karakteističnih za datu naučnu oblast. Do sada su u programu Kultura kritičkog mišljenja razvijeni scenariji časova za predmete društvenih nauka i srpskog jezika za nivo srednje škole. Ali, razrađeni teorijski okvir za konceptualizaciju i razumevanje kritičkog mišljenja u ovom programu daje osnovu za razvoj primenjenih programa i u nastavi drugih predmeta koji se izučavaju tokom srednje škole, kao i u starijim razredima osnovne škole. Prožetost ukupne nastave podsticajima za razvoj sposobnosti i veština kritičkog mišljenja vodi formiranju učenika u kritičkog mislioca. Učenici koji se u nastavi podržavaju da kritički misle primenjivaće veštine kritičkog mišljenja i kada tragaju za informacijama u drugim izvorima znanja osim u udžbeniku. Internetu se u današnje vreme obraćaju svi zainteresovani za dobijanje informacija, a među njima i učenici, a pre svega oni koji su dodatno motivisani za nova saznanja.
Želimo da istaknemo mogući udeo nastave informatike u potpunijoj pripremi učenika za kritičko pristupanje i kritički odnos prema informacijama koje su dostupne učenicima preko interneta. Mislimo da i nastava informatike može mnogo da doprinese da se sposobnosti i vešti ne kritičkog mišljenja koje se razvijaju u kontekstu obrazovnog pro cesa primene u kritičkom pristupanju informacijama s interneta i njihovom daljem korišćenju. Ako se pregleda sadržaj udžbenika informatike, primećuju se sadržaji koji se odnose na tehnički opis informacionih tehnologija, na usvajanje proceduralnih znanja u vezi s pristupanjem internetu i kretanju kroz prostor definisan internetom, ali se ne govori o odnosu prema informacijama (Lazarević, 2005). Podsticanjem razvoja veština kritičkog mišljenja nastava informatike bi mogla da dopri nese razvoju kritičke pismenosti učenika, koja je važna dimenzija informacione pismenosti, kompetencije potrebne savremenom čoveku. Sposobnosti i veštine kritičkog mišljenja mogu se smatrati pravim "alatima" za delanje informacijama. U dobro osmišljenoj nastavi informatike mogu se, u kvalitetnoj sprezi s drugim predmetima, stvoriti uslovi za podsticanje razvoja ovih veština i njihovu primenu. Pre svega mislimo na korelaciju među predmetima u koncipiranju zadataka za učenike i načina njihove realizacije.
Navešćemo primer jedanog od pristupa u edukaciji učenika za kritičku evaluaciju veb strana sa interneta i informacija koje one sadrže (Schrock, 2003). U tom pristupu se navodi da je potrebno da učenici u sklopu ukupne pripreme za učenje određenog školskog zadatka, pre samog pretraživanja interneta, planiraju svoju aktivnosti traženja informacija. Potrebno je da se u radu s informacijama s interneta učenik uspešno angažuje u šest ključnih koraka (koji podrazumevaju odgovarajuće veštine) (prema: Schrock, 2003).
To su:
Smatramo da vežbe koje je razvila K. Šrok (Shrock, 2003) za evaluaciju učenikovih postupaka u korišćenju veb strana kao izvora informacija u svrhu realizacije određenog školskog zadatka mogu poslužiti kao dobar primer kroskurikularnog pristupa u pripremi učenika za korišćenje informacija sa interneta, što vodi razvoju znanja u određenoj oblasti, ali i razvoju kritičke, odnosno informacione pismenosti učenika. Šrokova je razvila određene vežbe za nivo osnovne i nivo srednje škole, u okviru koga se izdvajaju vežbe za mlađe i za starije učenike srednje škole. Pitanja i zadaci u vežbama podržavaju razvoj znanja i veština učenika vezanih za upotrebu informacija sa interneta, što se odvija prolaženjem kroz odgovarajuće ključne korake. Učenici se, tako, upućuju da sa više aspekata analiziraju i evaluiraju veb stranu koji su koristili, za šta oslonac nalaze u posebno formiranim listama (upitnicima) za evaluaciju. Učenici osnovne škole popunjavaju upitnik koji sadrži pitanja o načinu pristupanja veb strani, pitanja koja se odnose na njene karakteristike, zatim pitanja o tome šta je učenik naučio čitajući određenu veb stranu i, kao završni zadatak, učenici treba da napišu da li im je određena veb strana koristila u rešavanju postavljenog zadatka ili u izradi zadatog školskog projekta.
Upitnik za evaluaciju koji popunjavaju učenici srednje škole sadrži pitanja i zadatke koji još više angažuju učenika u analitičkom i kritičkom razmatranju veb strana i preko njih dostupnih informacija, kao i sopstvenih postupaka i koraka u dolaženju do informacija. Posle osnovnih podataka o načinu pristupa internetu prelazi se na pitanja o samoj veb strani i upotrebi veb strane (da li postoje fotografije, da li pojedini pasusi imaju naslove, da li postoji podatak kada je strana ažurirana, da li je data mapa veb strane i sl.) , a zatim se daje zadatak u kome učenik na određeni način sumira svoj rad u okviru prve grupe pitanja (npr. "Na osnovu podataka do kojih si došao odgovarajući na pitanja, objasni u pisanoj formi zašto bi ili ne bi, preporučio ovu veb stranu svom drugu za rad na projektu - zadatku"). Posle grupe pitanja o različitim aspektima informacija sa korišćene veb strane učenik dobija zadatak da u pisanoj formi objasni kako bi je uptrebio u svom projektu (zadatku), a zatim da da svoje mišljenje o sadržaju veb strane. Za najstarije učenike uvodi se grupa pitanja koja ih više pućuju na razmatranje karakteristika autora veb strane (ko je autor, podaci o proverenosti njegove kompetencije), odnosno na kvalitet i proverljivost informacija. Kao završna evaluacija, od učenika se traži da napiše kratak tekst, uzimajući u obzir sve podatke u vezi sa evaluacijom veb strane, da objasne zašto je ili zašto nije razmatrana strana u celini validna za njihovu upotrebu prema postavljenom cilju ili svrsi. Potrebno je uzeti u obzir tehničke karakteristike veb strane u vezi s prezentovanjem informacija, autentičnost sadržaja, pouzdanost i verodostojnost, prisutnost različitih ograničenja (predrasude i sl.) , kao i sam sadržaj s obzirom na temu na koju se odnosi.
Mislimo da su zadaci u predstavljenim vežbama tako osmišljeni da ne samo da pripremaju učenika za kvalitetan odnos prema informacijama sa interneta, nego i da podržavaju razvoj mišljenja učenika tako da ono bude evaluativno, osvešćeno i osetljivo na kontekst, tj kritičko. Budući da se pristup i bavljenje informacijama odvija prema planiranim i osmišljenim školskim zadacima, ostvaruje se i ishod u vidu novih znanja u okviru određenih naučnih oblasti i različitih polja ljudskih saznanja. Može se smatrati da vežbanje kritičkog pristupa informacijama u kontestu određenog školskog zadatka može rezultirati transferom na upotrebu informacija s interneta nezavisno od školskog učenja, u sklopu ličnih interesovanja mladih.
Zaključno razmatranje
U ovom tekstu bavili smo se pre svega značajem obrazovanja mladih za korišćenje informacija sa interneta, pri čemu smo istakli ulogu veština kritičkog mišljenja učenika za uspešno funkcionisanje u oblasti informacija. S porastom količine i raznovrsnosti informacija, kako po njihovom sadržaju, tako i kvalitetu, dostupnih preko interneta, raste i potreba da se učenici osposobe za kritičku analizu sadržaja veb strana kojima pristupaju na internetu, da procene autentičnost informacija, njihovu upotrebljivost, kao i moguće manjkavosti s etičkog i, uopšte, vrednosnog aspekta. Kako bismo učenike osnažili za ulaženje u svet informacija koje se nalaze na internetu, potrebno je da ih podučavamo veštinama kritičkog mišljenja, što vodi kritičkoj pismenosti i predstavlja važan doprinos razvoju informacione pismenosti.
Prostor za razvoj veština kritičkog mišljenja može se naći u čitavom nastavnom procesu, u kontekstu većine nastavnih predmeta. Ipak, treba posebno istaći mogući doprinos nastave informatike kada se govori o edukaciji mladih za kritički pristup informacijama s interneta. Ono što je na planu razvoja veština kritičkog mišljenja ostvareno u kontekstu nastave pojedinih predmeta može se u nastavi informatike na svojevrstan način evaluirati, ali i dalje razvijati. Prilikom obučavanja učenika u okviru nastave informatike da pristupaju informacijama sa interneta, oni se mogu odgovarajućim zadacima usmeravati na kritičku recepciju i kritičku produkciju u operisanju informacijama. Dakle, pored ovladavanja proceduralnim znanjima vezano za pristupanje informacijama s interneta i njihovo korišćenje, u nastavi informatike se može razvijati i kvalitetan odnos prema informacijama.
Za kreiranje časova kojima se podržava razvoj kritičkog mišljenja kako u nastavi infromatike, tako i u drugim predmetima, okvir i oslonac može se naći u programu Kult ura kritičkog mišljenja (Plut i sar., 2001) koji je razvijen za uslove naše škole. Kao rezultat sistematskog podsticanja razvoja kritičkog mišljenja u nastavi pojedinih predmeta, može se očekivati da će se učenici kritički odnositi prema informacijama s interneta kada im budu pristupali i nezavisno od školskih zadataka.
Razvojni psiholozi poslednjih godina sve više ukazuju na potrebu da se sistematski istražuje odnos mladih i interneta budući da se sve veći broj dece i adolescenata na razne načine uključuje na internet i učestvuje u "svetu interneta", a deca sve ranije prvi put pristupaju Internetu (G reenf ield, Yan, 2006). Time "svet interneta" postaje sve značajniji faktor razvoja mladih. Najveći broj istraživačkih radova o odnosu mladih i interneta može se grupisati u tri glavne teme. To su (a) komunikacija na internetu, (b) kognitivni razvoj, akademsko postignuće i internet i (c) adolescenti u globalizovanom internet svetu (Greenf ield, Yan, 2006). Mislimo da su obim i sadržaj problematike koja je prepoznata u okviru ovih tema još jedan argument da je nužno intenzivirati istraživanja o pristupima i načinima u obrazovanju mladih za korišćenje informacija s interneta. Jer, kakav će uticaj imati "svet interneta" na razvoj i funkcionisanje mladih, mnogo zavisi od toga kako mladi pristupaju informacijama s interneta, kako ih razumeju i koriste.
Rad je nastao kao rezultat rada na projektu "Psihološki problemi u kontekstu društvenih promena" - broj 149018D (2006-2010) koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Dr Dušanka Lazarević
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd
Filozofski fakultet, Novi Sad
Pregledni članak
REZIME
U radu se ukazuje na značaj obrazovanja mladih za kvalitetno korišćenje informacija sa interneta. Pojmovi kritička pismenost i informaciona pismenost ključni su za razumevanje kompetentnog funkcionisanja pojedinca u informacionom prostoru koji postaje dostupan putem interneta. Veštine kritičkog mišljenja nalaze se u osnovi kritičke i informacione pismenosti. Dat je prikaz sposobnosti i veština koje čine informacionu pismenost učenika, čime se ilustruje učešće veština kritičkog mišljenja u ovoj vrsti pismenosti. Kao teorijski okvir i oslonac za koncipiranje razvoja veština kritičkog mišljenja učenika u funkciji edukacije za korišćenje informacija sa interneta, predlaže se program Kultura kritičkog mišljenja, koji je razvijen za uslove naše obrazovne prakse. Ukazuje se na važnost razvoja veština kritičkog mišljenja kako u domenu kritičke recepcije, tako u domenu kritičke produkcije. Razmatra se i uloga koju nastava informatike može da ima u podržavanju razvoja kritičkog mišljenja za kvalitetno korišćenje informacija sa interneta. Zaključuje se da se puni efekti mogu očekivati osmišljenom korelacijom nastave informatike s drugim nastavnim predmetima. Prikazani su i konkretni postupci u sklopu edukacije učenika za kritički odnos prema infromacijama sa interneta u sklopu rešavanja obrazovnog zadatka. Ukazuje se i na očekivani transfer primene veština kritičkog mišljenja na upotrebu informacija sa interneta nezavisno od školskog učenja.
Uvod
Škola se može smatrati kontekstom za pripremu mladih za adekvatno krittičko i produktivno pristupanje informacijama iz različitih izvora kako za bolje razumevanje i ovladavanje sadržajima i problemima o kojima uče u školi, tako i za svakodnevne aktivnosti kada se informišu o fenomenima koji ih interesuju ili kada rešavaju neki realan životni problem.
U današnje vreme dostupnost obilju informacija ostvaruje se, pre svega, preko interneta kao globalnog sistema veza među kompjuterima koji ljudima omogućava da međusobno komuniciraju i dolaze do različitih informacija na globalnoj svetskoj mreži - WWW - World Wide Web (Danilović, 2004, Žiropađa 2004). Pojedinac koji pristupa internetu angažovan je u važnim procesima donošenja odluka o tome kojoj veb strani da pristupi, koje informacije da prikuplja, kako da ih evaluira i dalje koristi. Za te postupke značajan oslonac je kritičko mišljenje, jer kada neko kritički misli, aktivno je uključen u proces saznavanja i postaje otporan na razne pritiske i manipulacije. Time se doprinosi i razvoju informacione pismenosti kao važne kompetencije pojedinca za kvalitetno funkcionisanje u prostoru informacija dostupnih preko interneta (Lazarević, 2005).
Informaciona pismenost i kritičko mišljenje
U brojnim tekstovima koji se bave problemom edukovanja mladih za pristup i korišćenje informacija sa interneta (Lazarević, 2005; Lazarević, 2006; Paris, 2002; Ricketts, 2001; Schrock, 2003; Yan, 2006) navedeno je da treba razviti odgovarajuće obrazovne programe. Ističe se da je nužno obučiti učenike za rad na internetu kako bi umeli da izaberu prave informacije shodno postavljenom cilju, ali i da se zaštite od loših informacija, kako s obzirom na njihov kvalitet u funkciji učenja u određenom domenu znanja, tako i s obzirom na etički i uopšte vrednosni aspekt informacija s kojima dolaze u dodir. U stvaranju programa za eduka ciju učenika za korišćenje informacija sa interneta važno je da oni budu primereni njihovim uzrasnim karakteristikama, ali i drugim osobe no sti ma učenika. Tako, na primer, ukazuje se i na činjenicu da je potrebno u obezbeđivanju obrazovne sredine koja je primerena potrebama intelektualno darovite dece pružiti odgovarajuća podršku da razvijaju i one sposobnosti, veštine i znanja koja su im potrebna za adekvatno samostalno dolaženje do informacija sa interneta, za njihovo kvalitetno odabiranje i korišćenje (Lazarević, 2006). Kod darovitih učenika, kao što je poznato, postoje veoma izra že na interesovanja za nove informacije o različitim područjima sazna nja ( Maksić, 1998) i ona pokazuju tendenciju da samostalno tragaju za novim informacijama. Na uzrastu završnih razreda osnovne škole i tokom svih razreda srednje škole potrebe darovitih učenika odnose se na sticanje i širenje baze znanja, što znatnim delom proizlazi iz njihovih diferenciranih sposobnosti (Gardner, Kornhaber, & Wake, 1999; Grgin, 2004; Woolfok, 1998). Internet je medij koji darovitim učenicima može da ponudi obilje raznovrsnih informacija do kojih oni mogu samostalno da dođu sledeći svoja interesovanja, ali je potrebno da se na odgovarajući način pripreme za to.
Postoji mišljenje da veštine operisanja informacijama, što čini suštinu informacione pismenosti, kao i veštine kritičkog mišljenja, treba razvijati kontiniurano, tokom školovanja, osmišljeno tako da se razvoj odvija kroz sadržaje i aktivnosti različitih nastavnih predmeta i tema (Fisher, 1995; Meyers, 1986; Plut i sar., 2001).
Učenik koji je ovladao informacionom pismenošću poseduje sledeće sposobnosti i veštine (Shrock, 2003):
1. Informacije procenjuje efikasno i uspešno:
- svestan je potrebe za tačnom informacijom,
- formuliše pitanja koja su mu potrebna da dođe do informacija koje traži,
- identifikuje različite potencijalne izvore informacija.
2. Evaluira informaciju kritički i kompetentno:
- determiniše tačnost i relevantnost
- pravi razliku među činjenicama, tačkama gledanja, mišljenjima - identifikuje netačne i informacije koje mogu da dovedu u zabludu (koje obmanjuju)
- odabira informacije prema problemu ili pitanju koje ima na umu
3. Koristi informacije efektivno i kreativno:
- organizuje informaciju za praktičnu primenu
- koristi informacije u kritičkom mišljenju i rešavanju problema
- produkuje i šalje informacije (prenosi ih dalje) u odgovarajućim formatima.
Kada govore o dimenzijama informacione pismenosti, mnogi auto ri posebno ističu kritičku pismenost (Shapiro & Hughes, 1996). Ovu vrstu pismenosti definišu kao sposobnost da se kritički evaluiraju inte lektualne, ljudske i društvene snage i slabosti, potencijali i ograničenja, koristi i mane informacionih tehnologija. Kako navode ovi autori, oslonac se nalazi u kritičkom mišljenju koje vodi učenika ka analizi i određenom toku akcije. Edukacija učenika za takav način funkcionisanja podrazumeva podršku razvoja veština kritičkog mišljenja u ukupnom obrazovnom procesu. U prilog sistematske podrške razvoju kritičkog mišljenja kroz proces obrazovanja mladih može se navesti mišljenje da je kritičko mišljenje nužnost savremenog života u vremenu koje se može smatrati dobom izloženosti obilju informacija (Pešić, 2003).
Veštine kritičkog mišljenja kao oslonac u obrazovanju za korišćenje informacija s interneta
Duga istorija interesovanja za kritičko mišljenje rezultirala je brojnim pristupima u određenju pojma kritičko mišljenje i njegove strukture. ( Huffman, Vernoy & Vernoy, 1994; Lazarević , 2001; Plut i sar. , 2001) . Nastalo je više različitih definicija ovog pojma. Na osnovu analiziranja velikog broja definicija, Plut i saradnici izvode definiciju po kojoj je kritičko mišljenje "osvešćeno, evaluativno mišljenje, osetljivo na kontekst" (Plut i sar., 2001:11). Dakle, kritičko mišljenje spada u više forme mišljenja. Ono je strukturno i funkcionalno povezano s drugim vrstama mišljenja (logičkim, kreativnim, pojmovnim mišljenjem), ali i s afektivno-motivacionom sferom ličnosti.
Postoji više shvatanja o tome koje i koliki broj sposobnosti i veština čini njegovu strukturu. U ovom radu daćemo prednost shvatanju o strukturi sposobnosti i veština kritičkog mišljenja koje je razvijeno u okvi ru u razvojno - edukativnog programa Kultura kritičkog mišljenja koji je nastao primereno uslovima naše obrazovne prakse (Plut i sar., 2001). Prema teorijskom shvatanju o kritičkom mišljenju koje je razvijeno u ovom pro gramu, veštine kritičkog mišljenja grupisane su u dva velika polja - polje kritičke recepcije i polje kritičke produkcije.
U kritičkoj recepciji (čitanje i slušanje) mogu se razlikovati dva moguća, međusobno povezana pristupa informacijama. To su kritička selekcija i organizacija informacija koje su od ključnog značaja u borbi s navalom informacija kojima je savremeni čovek izložen, i evaluacija informacija, tj. procena njihove zasnovanosti i relevantnosti. Kritička produkcija podrazumeva proces samostalne ( ili vođene) produkcije, a prema zadatom cilju i/ili datim kriterijumima. Kada se govori o kritičkoj produkciji, važno je reći da ona ne podrazumeva samo produkt kao krajnji ishod, već pre svega sam proces, tok kritičke produkcije. Iz navedenog se jasno vidi da jedno od značajnih područja primene veština iz polja kritičke recepcije može upravo da bude čitanje interneta. Za postupke primene informacija s interneta u različite svrhe, prema prirodi zadatka u kome je pojedinac angažovan, veštine kritičke produkcije mogu da budu korisni i delotvorni "alati".
Razvoj veština kritičkog mišljenja, prema programu Kultura kritičkog mišljenja (Plut i sar., 2001), odvija se kroz nastavu pojedinih predmeta osmišljavanjem časova u duhu kritičkog mišljenja koji se realizuju po specijalno izrađenim scenarijima. Kroz programske sadržaje pojedinih predmeta kreira se scenario časa u funkciji razvoja određenih veština kritičkog mišljenja u kontekstu datog nastavnog predmeta, uvažavajući prirodu znanja i načine mišljenja karakteističnih za datu naučnu oblast. Do sada su u programu Kultura kritičkog mišljenja razvijeni scenariji časova za predmete društvenih nauka i srpskog jezika za nivo srednje škole. Ali, razrađeni teorijski okvir za konceptualizaciju i razumevanje kritičkog mišljenja u ovom programu daje osnovu za razvoj primenjenih programa i u nastavi drugih predmeta koji se izučavaju tokom srednje škole, kao i u starijim razredima osnovne škole. Prožetost ukupne nastave podsticajima za razvoj sposobnosti i veština kritičkog mišljenja vodi formiranju učenika u kritičkog mislioca. Učenici koji se u nastavi podržavaju da kritički misle primenjivaće veštine kritičkog mišljenja i kada tragaju za informacijama u drugim izvorima znanja osim u udžbeniku. Internetu se u današnje vreme obraćaju svi zainteresovani za dobijanje informacija, a među njima i učenici, a pre svega oni koji su dodatno motivisani za nova saznanja.
Želimo da istaknemo mogući udeo nastave informatike u potpunijoj pripremi učenika za kritičko pristupanje i kritički odnos prema informacijama koje su dostupne učenicima preko interneta. Mislimo da i nastava informatike može mnogo da doprinese da se sposobnosti i vešti ne kritičkog mišljenja koje se razvijaju u kontekstu obrazovnog pro cesa primene u kritičkom pristupanju informacijama s interneta i njihovom daljem korišćenju. Ako se pregleda sadržaj udžbenika informatike, primećuju se sadržaji koji se odnose na tehnički opis informacionih tehnologija, na usvajanje proceduralnih znanja u vezi s pristupanjem internetu i kretanju kroz prostor definisan internetom, ali se ne govori o odnosu prema informacijama (Lazarević, 2005). Podsticanjem razvoja veština kritičkog mišljenja nastava informatike bi mogla da dopri nese razvoju kritičke pismenosti učenika, koja je važna dimenzija informacione pismenosti, kompetencije potrebne savremenom čoveku. Sposobnosti i veštine kritičkog mišljenja mogu se smatrati pravim "alatima" za delanje informacijama. U dobro osmišljenoj nastavi informatike mogu se, u kvalitetnoj sprezi s drugim predmetima, stvoriti uslovi za podsticanje razvoja ovih veština i njihovu primenu. Pre svega mislimo na korelaciju među predmetima u koncipiranju zadataka za učenike i načina njihove realizacije.
Navešćemo primer jedanog od pristupa u edukaciji učenika za kritičku evaluaciju veb strana sa interneta i informacija koje one sadrže (Schrock, 2003). U tom pristupu se navodi da je potrebno da učenici u sklopu ukupne pripreme za učenje određenog školskog zadatka, pre samog pretraživanja interneta, planiraju svoju aktivnosti traženja informacija. Potrebno je da se u radu s informacijama s interneta učenik uspešno angažuje u šest ključnih koraka (koji podrazumevaju odgovarajuće veštine) (prema: Schrock, 2003).
To su:
- Definisanje zadatka (postavljanje zadatka i identifikovanje informacija koje su potrebne za izvršenje zadatka)
- Strategije traženja informacija (brainstorming svih postojećih izvora, biranje najboljeg izvora)
- Lociranje i procena (lociranje izvora i nalaženje informacije u izvoru)
- Upotreba informacije (na različite načine; čitanjem, slušanjem i izdvajanje relevantne informacije)
- Sinteza (organizovanje informacija iz svih izvora i stvaranje produkta)
- Evaluacija (prosuđivanje nastalog produkta i procena efikasnosti procesa)
Smatramo da vežbe koje je razvila K. Šrok (Shrock, 2003) za evaluaciju učenikovih postupaka u korišćenju veb strana kao izvora informacija u svrhu realizacije određenog školskog zadatka mogu poslužiti kao dobar primer kroskurikularnog pristupa u pripremi učenika za korišćenje informacija sa interneta, što vodi razvoju znanja u određenoj oblasti, ali i razvoju kritičke, odnosno informacione pismenosti učenika. Šrokova je razvila određene vežbe za nivo osnovne i nivo srednje škole, u okviru koga se izdvajaju vežbe za mlađe i za starije učenike srednje škole. Pitanja i zadaci u vežbama podržavaju razvoj znanja i veština učenika vezanih za upotrebu informacija sa interneta, što se odvija prolaženjem kroz odgovarajuće ključne korake. Učenici se, tako, upućuju da sa više aspekata analiziraju i evaluiraju veb stranu koji su koristili, za šta oslonac nalaze u posebno formiranim listama (upitnicima) za evaluaciju. Učenici osnovne škole popunjavaju upitnik koji sadrži pitanja o načinu pristupanja veb strani, pitanja koja se odnose na njene karakteristike, zatim pitanja o tome šta je učenik naučio čitajući određenu veb stranu i, kao završni zadatak, učenici treba da napišu da li im je određena veb strana koristila u rešavanju postavljenog zadatka ili u izradi zadatog školskog projekta.
Upitnik za evaluaciju koji popunjavaju učenici srednje škole sadrži pitanja i zadatke koji još više angažuju učenika u analitičkom i kritičkom razmatranju veb strana i preko njih dostupnih informacija, kao i sopstvenih postupaka i koraka u dolaženju do informacija. Posle osnovnih podataka o načinu pristupa internetu prelazi se na pitanja o samoj veb strani i upotrebi veb strane (da li postoje fotografije, da li pojedini pasusi imaju naslove, da li postoji podatak kada je strana ažurirana, da li je data mapa veb strane i sl.) , a zatim se daje zadatak u kome učenik na određeni način sumira svoj rad u okviru prve grupe pitanja (npr. "Na osnovu podataka do kojih si došao odgovarajući na pitanja, objasni u pisanoj formi zašto bi ili ne bi, preporučio ovu veb stranu svom drugu za rad na projektu - zadatku"). Posle grupe pitanja o različitim aspektima informacija sa korišćene veb strane učenik dobija zadatak da u pisanoj formi objasni kako bi je uptrebio u svom projektu (zadatku), a zatim da da svoje mišljenje o sadržaju veb strane. Za najstarije učenike uvodi se grupa pitanja koja ih više pućuju na razmatranje karakteristika autora veb strane (ko je autor, podaci o proverenosti njegove kompetencije), odnosno na kvalitet i proverljivost informacija. Kao završna evaluacija, od učenika se traži da napiše kratak tekst, uzimajući u obzir sve podatke u vezi sa evaluacijom veb strane, da objasne zašto je ili zašto nije razmatrana strana u celini validna za njihovu upotrebu prema postavljenom cilju ili svrsi. Potrebno je uzeti u obzir tehničke karakteristike veb strane u vezi s prezentovanjem informacija, autentičnost sadržaja, pouzdanost i verodostojnost, prisutnost različitih ograničenja (predrasude i sl.) , kao i sam sadržaj s obzirom na temu na koju se odnosi.
Mislimo da su zadaci u predstavljenim vežbama tako osmišljeni da ne samo da pripremaju učenika za kvalitetan odnos prema informacijama sa interneta, nego i da podržavaju razvoj mišljenja učenika tako da ono bude evaluativno, osvešćeno i osetljivo na kontekst, tj kritičko. Budući da se pristup i bavljenje informacijama odvija prema planiranim i osmišljenim školskim zadacima, ostvaruje se i ishod u vidu novih znanja u okviru određenih naučnih oblasti i različitih polja ljudskih saznanja. Može se smatrati da vežbanje kritičkog pristupa informacijama u kontestu određenog školskog zadatka može rezultirati transferom na upotrebu informacija s interneta nezavisno od školskog učenja, u sklopu ličnih interesovanja mladih.
Zaključno razmatranje
U ovom tekstu bavili smo se pre svega značajem obrazovanja mladih za korišćenje informacija sa interneta, pri čemu smo istakli ulogu veština kritičkog mišljenja učenika za uspešno funkcionisanje u oblasti informacija. S porastom količine i raznovrsnosti informacija, kako po njihovom sadržaju, tako i kvalitetu, dostupnih preko interneta, raste i potreba da se učenici osposobe za kritičku analizu sadržaja veb strana kojima pristupaju na internetu, da procene autentičnost informacija, njihovu upotrebljivost, kao i moguće manjkavosti s etičkog i, uopšte, vrednosnog aspekta. Kako bismo učenike osnažili za ulaženje u svet informacija koje se nalaze na internetu, potrebno je da ih podučavamo veštinama kritičkog mišljenja, što vodi kritičkoj pismenosti i predstavlja važan doprinos razvoju informacione pismenosti.
Prostor za razvoj veština kritičkog mišljenja može se naći u čitavom nastavnom procesu, u kontekstu većine nastavnih predmeta. Ipak, treba posebno istaći mogući doprinos nastave informatike kada se govori o edukaciji mladih za kritički pristup informacijama s interneta. Ono što je na planu razvoja veština kritičkog mišljenja ostvareno u kontekstu nastave pojedinih predmeta može se u nastavi informatike na svojevrstan način evaluirati, ali i dalje razvijati. Prilikom obučavanja učenika u okviru nastave informatike da pristupaju informacijama sa interneta, oni se mogu odgovarajućim zadacima usmeravati na kritičku recepciju i kritičku produkciju u operisanju informacijama. Dakle, pored ovladavanja proceduralnim znanjima vezano za pristupanje informacijama s interneta i njihovo korišćenje, u nastavi informatike se može razvijati i kvalitetan odnos prema informacijama.
Za kreiranje časova kojima se podržava razvoj kritičkog mišljenja kako u nastavi infromatike, tako i u drugim predmetima, okvir i oslonac može se naći u programu Kult ura kritičkog mišljenja (Plut i sar., 2001) koji je razvijen za uslove naše škole. Kao rezultat sistematskog podsticanja razvoja kritičkog mišljenja u nastavi pojedinih predmeta, može se očekivati da će se učenici kritički odnositi prema informacijama s interneta kada im budu pristupali i nezavisno od školskih zadataka.
Razvojni psiholozi poslednjih godina sve više ukazuju na potrebu da se sistematski istražuje odnos mladih i interneta budući da se sve veći broj dece i adolescenata na razne načine uključuje na internet i učestvuje u "svetu interneta", a deca sve ranije prvi put pristupaju Internetu (G reenf ield, Yan, 2006). Time "svet interneta" postaje sve značajniji faktor razvoja mladih. Najveći broj istraživačkih radova o odnosu mladih i interneta može se grupisati u tri glavne teme. To su (a) komunikacija na internetu, (b) kognitivni razvoj, akademsko postignuće i internet i (c) adolescenti u globalizovanom internet svetu (Greenf ield, Yan, 2006). Mislimo da su obim i sadržaj problematike koja je prepoznata u okviru ovih tema još jedan argument da je nužno intenzivirati istraživanja o pristupima i načinima u obrazovanju mladih za korišćenje informacija s interneta. Jer, kakav će uticaj imati "svet interneta" na razvoj i funkcionisanje mladih, mnogo zavisi od toga kako mladi pristupaju informacijama s interneta, kako ih razumeju i koriste.
Rad je nastao kao rezultat rada na projektu "Psihološki problemi u kontekstu društvenih promena" - broj 149018D (2006-2010) koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.