LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Obračun vojnika i obaveštajaca SAD
Izvor: Tanjug
Vašington -- Američka vojska i obaveštajne službe našle su se usred nezapamćenog obračuna zbog špijunskih satelita.
Od ishoda tog obračuna zavisiće da li će se Vašingon ubuduće više oslanjati na sopstvena sredstva osmatranja - za šta se zalažu obaveštajci, ili na jeftiniju komercijalnu tehnologiju - čije korišćenje zagovara vojska.
Kako piše "Njujork tajms", radi se zapravo o drugačijim potrebama obaveštajaca i vojnika: dok su obaveštajnim službama potrebni poverljivi snimci, kakve prave sateliti u vlasništvu vlade, vojsci treba što više snimaka za borbene operacije i zato im je važnije da budu jeftini nego visoko poverljivi.
Poslednjih godina napredak komercijalno dostupne tehnologije omogućio je privatnim kompanijama da razviju satelite sa senzorima visoke rezolucije i da vrše osmatranje kakvo su ranije mogli samo vladini sateliti u službi obaveštajne zajednice.
Dve privatne kompanije već obezbeđuju neke špijunske satelitske snimke, a funkcioneri vlade, vojni stručnjaci i analitičari kažu da je ta usluga mnogo jeftinija nego ona koju pružaju sateliti u vlasništvu vlade.
Međutim, na nagovor viših funkcionera obaveštajnih službi, zarad smanjenja budžetskog deficita, Obamina administracija je predložila da iduće godine ugovori za komercijalne satelite budu smanjeni za 50 procenata, odnosno sa 540 na 250 miliona dolara, a da se više angažuju resursi u vladi, naveo je njujorški dnevnik, pozivajući se na funkcionere u administraciji i u Kongresu.
Smanjenju budžeta za komercijalne satelite protive se i republikanski i demokratski lideri kongresnog Komiteta za obaveštajna pitanja, svrstavajući se uz privatne kompanije i vojsku, koja tvrdi da ne bi mogla da ima dovoljno snimaka potrebnih za borbene operacije ukoliko ne bi koristila jeftiniju komercijalnu tehnologiju.
"Ova diskusija se zapravo vodi između vojske, kojoj je potrebno dosta snimaka, ali ne mora da ima visoko poverljive snimke, i obaveštajne zajednice, koja želi da zadrži mogućnost da ima sopstvene snimke", izjavio je visoki fiunkcioner privatne satelitske kompanije "Džio-aj" Bil Vilt.
U jeku pomenutog sukoba, Brus Karlson, direktor Nacionalne službe za prepoznavanje, koja je u sastavu Ministarstva odbrane, u sredu je podneo ostavku.
Funkcioneri administracije tvrde da njegova odluka nema veze sa sukobom oko satelita, ali Karlson je bio poznat kao zagovornik smanjenja ugovora sa komercijalnim satelitskim kompanijama i njegov odlazak se poklopio sa kampanjom predstavnika satelitske industrije i njihovih pristalica u Kongresu koji se protive tom smanjenju.
Špijunski sateliti su jedno od najskupljih sredstava koje koriste obaveštajne službe, na koje odlazi veliki deo budžeta.
Komercijalna satelitska industrija na početku devedesetih godina prošlog veka nije mogla da se takmiči s modernom tehnološkom opremom vladinih satelita, ali taj jaz je vremenom smanjen, napominje "Njujork tajms".
Izvor: Tanjug
Vašington -- Američka vojska i obaveštajne službe našle su se usred nezapamćenog obračuna zbog špijunskih satelita.
Od ishoda tog obračuna zavisiće da li će se Vašingon ubuduće više oslanjati na sopstvena sredstva osmatranja - za šta se zalažu obaveštajci, ili na jeftiniju komercijalnu tehnologiju - čije korišćenje zagovara vojska.
Kako piše "Njujork tajms", radi se zapravo o drugačijim potrebama obaveštajaca i vojnika: dok su obaveštajnim službama potrebni poverljivi snimci, kakve prave sateliti u vlasništvu vlade, vojsci treba što više snimaka za borbene operacije i zato im je važnije da budu jeftini nego visoko poverljivi.
Poslednjih godina napredak komercijalno dostupne tehnologije omogućio je privatnim kompanijama da razviju satelite sa senzorima visoke rezolucije i da vrše osmatranje kakvo su ranije mogli samo vladini sateliti u službi obaveštajne zajednice.
Dve privatne kompanije već obezbeđuju neke špijunske satelitske snimke, a funkcioneri vlade, vojni stručnjaci i analitičari kažu da je ta usluga mnogo jeftinija nego ona koju pružaju sateliti u vlasništvu vlade.
Međutim, na nagovor viših funkcionera obaveštajnih službi, zarad smanjenja budžetskog deficita, Obamina administracija je predložila da iduće godine ugovori za komercijalne satelite budu smanjeni za 50 procenata, odnosno sa 540 na 250 miliona dolara, a da se više angažuju resursi u vladi, naveo je njujorški dnevnik, pozivajući se na funkcionere u administraciji i u Kongresu.
Smanjenju budžeta za komercijalne satelite protive se i republikanski i demokratski lideri kongresnog Komiteta za obaveštajna pitanja, svrstavajući se uz privatne kompanije i vojsku, koja tvrdi da ne bi mogla da ima dovoljno snimaka potrebnih za borbene operacije ukoliko ne bi koristila jeftiniju komercijalnu tehnologiju.
"Ova diskusija se zapravo vodi između vojske, kojoj je potrebno dosta snimaka, ali ne mora da ima visoko poverljive snimke, i obaveštajne zajednice, koja želi da zadrži mogućnost da ima sopstvene snimke", izjavio je visoki fiunkcioner privatne satelitske kompanije "Džio-aj" Bil Vilt.
U jeku pomenutog sukoba, Brus Karlson, direktor Nacionalne službe za prepoznavanje, koja je u sastavu Ministarstva odbrane, u sredu je podneo ostavku.
Funkcioneri administracije tvrde da njegova odluka nema veze sa sukobom oko satelita, ali Karlson je bio poznat kao zagovornik smanjenja ugovora sa komercijalnim satelitskim kompanijama i njegov odlazak se poklopio sa kampanjom predstavnika satelitske industrije i njihovih pristalica u Kongresu koji se protive tom smanjenju.
Špijunski sateliti su jedno od najskupljih sredstava koje koriste obaveštajne službe, na koje odlazi veliki deo budžeta.
Komercijalna satelitska industrija na početku devedesetih godina prošlog veka nije mogla da se takmiči s modernom tehnološkom opremom vladinih satelita, ali taj jaz je vremenom smanjen, napominje "Njujork tajms".