- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 3.957
Biblija kaze:
"Ja sam Gospod svetac vaš,stvoritelj Izrailjev,car vaš."Isaija43,15
Ali crkva uči:
Sveci su naši molitvenici i pokrovitelji na nebesima i zbog toga živi i delotvotni članovi i vojujće crkve na Zemlji.Njihovo blagodato prisustvo u Crkvi,spolja očitovano njihovim ikonama i moštima,okružuje nas kao molitveni oblak slave Božje.To nas ne odvaja od Hrista,nago nas približava njemu,sjedinjuje nas samo sa Njim,To nisu posrednici izmedju Boga i ljidi koji bi uklanjali Jedinog Posrednika Hrista,nego naši samolitvenici,prijatelji i pomoćnici u našem služenju Hristu i u našem opštenju s Njim.
Crkva je Hristovo telo,a oni koji se spasavaju u Crkvi,zadobijaju silu i život Hristov,obožuju se,postaju"bogovi po blagodti".Mada će se čovekov udeo konačno odrediti tek na Strašnom Hristovom sudu,ipak već na takozvanom prethodnom sudu,koji se zbiva posle smrti za svakog čoveka,postaje jasna predodredjenost njegova za slavu i venac svetlosti.On vec plamti na čelu Božjeg ugodnika čak i za njegovog života,jer je sud samo očigledno razotkrivanje njegovog zbiljskok stanja.
Sveci su oni koji su podvigom svoje delotvorne vere i delatne ljubavi ostvarili u sebi svoje bogopodoblje i time u sili očitovali Božji lik,a time su i privukli na sebe obilnu Božju blagodat.
Sveci nam ne mogu pomagati uz pomoć izobilja svojih zasluga,nego uz pomoć duhovne slobode koju stiču u ljubavi koja se dostiže njihovim podvigom.Ona im daje moć zastupništva pred Bogom u molitvi, a isto tako i u delatnoj ljubavi prema ljudima.Bog daje svecima,naporedo sa Božjim andjelima,da izvršavaju Njegovu volju u životu ljudi kao delotvornu,mada obično nevidljivu,pomoć.Oni su ruke Božje kojima Bog izvodi svoja dela.Zbog toga je svecima i izvan granice smrti dato da čine dela ljubavi ne u svojstvu podviga radi svoga spasenja,koje je već izvršeno,nego zbiljski,radi pomoći u spasavanju sabraće.
Saznanje da se sveci mole sa nama i za nas da u to moljenje uključimo i obraćenje njima za njihove molitve i pomoć.
Komentar:
Pogeldajmo najpre šta kaže istorija:
"Prvo kultno obžavanje svetaca bilo je u Smirni posle mučeničke smrti Polikarpa(155.god.),kada je tamošnja crkva zaključila da zajednički slavi dan smrti ovog čoveka visikog ugleda-mnogo više dan njegovog rodjenja za večni život-a takodje i da se seti ostalih mučenika na Polikarpov dan.Posle velikih progonstava,koja su se dogodila oko 250.god,ovaj običaj se brzo proširio po celom hrišćanskom svetu i tada je bilo najjače oružje hrišćanstva u borbi protiv državne sile.
Praznici mučenika slavljeni su na grobu dotičnog sveca,jer se,prema antičkom verovanju tu zadržavala duša pokojnika.Rimski biskup Damas(366-384) uredio je katakombe za slavljenje mučenika,a cilj svakog bogatog i uticajnog hrišćanina je bio da bude sahranjen u blizini mučenika i da zajedno sa njim bude predstavljen na nadgrobnoj slici,da bi i u smrti bio snjim blizu.Te katakombe,,ulice koje su vodile prema njima,crkve u kojima su bili sahranjivani,po čak i čitavi gradovi dobijali su nazive prema mučenicima.Naravno nisu svi mučenici postajali sveci;onaj ko se pre svoje smrti ogrešio o
crkvu,nije mogao da dodje na listu svetaca.Tako kalendar crkvenih svečanosti Rima iz godine 354.poznaje samo 22 svečanosti mučenika"E.Ortbandt,D.H.Teuffen,Ein Kreuz und tausend Wege,Friedrich Bahn Verlag,Konstanz 1962,pp.111.112.
Kao što vidimo istorija nas je poprilično udaljila od vremena pisanja Biblije i od vremena apostola,tako da oni ne mogu biti izvori za ovakvo verovanje crkve.
Kada Biblija govori o svetima,ona uvek misli na one koji su svoj život posvetili Bogu.Pogledajmo to na primeru psalmiste Davida,jednog od najistaknutijih Božjih ljudi:
Sinovi čovečji!dokle ć slava moja biti u sramoti?dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?Znajte da Gospod divno čuva svetoga svojega;Gospod čuje kad ga zovem."Psalam 4,2.3
A da li je David posle svoje smrti kao svetac otišao na nebo?Da li on sada sedi s desne strane samoga Isusa,što bi bilo sasvim prirodno,jer je Isus za sebe rekao da je 'koren i rod Davidov"(Otkrivenje 22,16)?Evo sta kaže apostol Petar:
"Ljudi braćo! neka vam je slobodno kazivati vam upravo za starešinu Davida da i umre,i ukopan bi,i grob je njegov medju nama doovoga dana...Jer David ne izadje na nebesa,nego sam govori:reče Gospod Gospodu mojemu:sedi meni s desne strane."]Dela apostolska 2,29.34
Kad već David nije izašao na nebesa ,šta onda reći za druge?
Prema tome, nema molitvenika i nema pokrovitelja,"nema imena drugoga pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasiti"(Dela apostolska4,12),osim imena Isusa Hrista.
Sveci ne mogu da budu kao što crkva uči,ruke Božje kojima Bog izvodi svoja dela,jer"nije okračala ruka Gospodnja da ne može spasti"(Isaija 59,1)
prema rečima apostola Petra,Jevreje su načinili kobnu grešku,je su se odrekli Isusa Hrista,(Dela apostolska 3,14).Zašto tu istu grešku čine hrišćani umnožavajući broj svetaca?
Kada je Isus na početku svog javnog rada sa svojim učenicima došao u Kapernaum i u subotu ušao u sinagogu,dogodilo se nešto neobično:
"I bijaše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim,i povika govoreći
rodji se što je tebi do nas,Isuse Nazarićane?Došao si da nas pogubiš?Znam te ko si,SVETAC BOŽIJ."Marko1,23.24
Čudno!Nečisti duhovi znaju ko je svetac Božji.A ljudi?
"Ja sam Gospod svetac vaš,stvoritelj Izrailjev,car vaš."Isaija43,15
Ali crkva uči:
Sveci su naši molitvenici i pokrovitelji na nebesima i zbog toga živi i delotvotni članovi i vojujće crkve na Zemlji.Njihovo blagodato prisustvo u Crkvi,spolja očitovano njihovim ikonama i moštima,okružuje nas kao molitveni oblak slave Božje.To nas ne odvaja od Hrista,nago nas približava njemu,sjedinjuje nas samo sa Njim,To nisu posrednici izmedju Boga i ljidi koji bi uklanjali Jedinog Posrednika Hrista,nego naši samolitvenici,prijatelji i pomoćnici u našem služenju Hristu i u našem opštenju s Njim.
Crkva je Hristovo telo,a oni koji se spasavaju u Crkvi,zadobijaju silu i život Hristov,obožuju se,postaju"bogovi po blagodti".Mada će se čovekov udeo konačno odrediti tek na Strašnom Hristovom sudu,ipak već na takozvanom prethodnom sudu,koji se zbiva posle smrti za svakog čoveka,postaje jasna predodredjenost njegova za slavu i venac svetlosti.On vec plamti na čelu Božjeg ugodnika čak i za njegovog života,jer je sud samo očigledno razotkrivanje njegovog zbiljskok stanja.
Sveci su oni koji su podvigom svoje delotvorne vere i delatne ljubavi ostvarili u sebi svoje bogopodoblje i time u sili očitovali Božji lik,a time su i privukli na sebe obilnu Božju blagodat.
Sveci nam ne mogu pomagati uz pomoć izobilja svojih zasluga,nego uz pomoć duhovne slobode koju stiču u ljubavi koja se dostiže njihovim podvigom.Ona im daje moć zastupništva pred Bogom u molitvi, a isto tako i u delatnoj ljubavi prema ljudima.Bog daje svecima,naporedo sa Božjim andjelima,da izvršavaju Njegovu volju u životu ljudi kao delotvornu,mada obično nevidljivu,pomoć.Oni su ruke Božje kojima Bog izvodi svoja dela.Zbog toga je svecima i izvan granice smrti dato da čine dela ljubavi ne u svojstvu podviga radi svoga spasenja,koje je već izvršeno,nego zbiljski,radi pomoći u spasavanju sabraće.
Saznanje da se sveci mole sa nama i za nas da u to moljenje uključimo i obraćenje njima za njihove molitve i pomoć.
Komentar:
Pogeldajmo najpre šta kaže istorija:
"Prvo kultno obžavanje svetaca bilo je u Smirni posle mučeničke smrti Polikarpa(155.god.),kada je tamošnja crkva zaključila da zajednički slavi dan smrti ovog čoveka visikog ugleda-mnogo više dan njegovog rodjenja za večni život-a takodje i da se seti ostalih mučenika na Polikarpov dan.Posle velikih progonstava,koja su se dogodila oko 250.god,ovaj običaj se brzo proširio po celom hrišćanskom svetu i tada je bilo najjače oružje hrišćanstva u borbi protiv državne sile.
Praznici mučenika slavljeni su na grobu dotičnog sveca,jer se,prema antičkom verovanju tu zadržavala duša pokojnika.Rimski biskup Damas(366-384) uredio je katakombe za slavljenje mučenika,a cilj svakog bogatog i uticajnog hrišćanina je bio da bude sahranjen u blizini mučenika i da zajedno sa njim bude predstavljen na nadgrobnoj slici,da bi i u smrti bio snjim blizu.Te katakombe,,ulice koje su vodile prema njima,crkve u kojima su bili sahranjivani,po čak i čitavi gradovi dobijali su nazive prema mučenicima.Naravno nisu svi mučenici postajali sveci;onaj ko se pre svoje smrti ogrešio o
crkvu,nije mogao da dodje na listu svetaca.Tako kalendar crkvenih svečanosti Rima iz godine 354.poznaje samo 22 svečanosti mučenika"E.Ortbandt,D.H.Teuffen,Ein Kreuz und tausend Wege,Friedrich Bahn Verlag,Konstanz 1962,pp.111.112.
Kao što vidimo istorija nas je poprilično udaljila od vremena pisanja Biblije i od vremena apostola,tako da oni ne mogu biti izvori za ovakvo verovanje crkve.
Kada Biblija govori o svetima,ona uvek misli na one koji su svoj život posvetili Bogu.Pogledajmo to na primeru psalmiste Davida,jednog od najistaknutijih Božjih ljudi:
Sinovi čovečji!dokle ć slava moja biti u sramoti?dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?Znajte da Gospod divno čuva svetoga svojega;Gospod čuje kad ga zovem."Psalam 4,2.3
A da li je David posle svoje smrti kao svetac otišao na nebo?Da li on sada sedi s desne strane samoga Isusa,što bi bilo sasvim prirodno,jer je Isus za sebe rekao da je 'koren i rod Davidov"(Otkrivenje 22,16)?Evo sta kaže apostol Petar:
"Ljudi braćo! neka vam je slobodno kazivati vam upravo za starešinu Davida da i umre,i ukopan bi,i grob je njegov medju nama doovoga dana...Jer David ne izadje na nebesa,nego sam govori:reče Gospod Gospodu mojemu:sedi meni s desne strane."]Dela apostolska 2,29.34
Kad već David nije izašao na nebesa ,šta onda reći za druge?
Prema tome, nema molitvenika i nema pokrovitelja,"nema imena drugoga pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasiti"(Dela apostolska4,12),osim imena Isusa Hrista.
Sveci ne mogu da budu kao što crkva uči,ruke Božje kojima Bog izvodi svoja dela,jer"nije okračala ruka Gospodnja da ne može spasti"(Isaija 59,1)
prema rečima apostola Petra,Jevreje su načinili kobnu grešku,je su se odrekli Isusa Hrista,(Dela apostolska 3,14).Zašto tu istu grešku čine hrišćani umnožavajući broj svetaca?
Kada je Isus na početku svog javnog rada sa svojim učenicima došao u Kapernaum i u subotu ušao u sinagogu,dogodilo se nešto neobično:
"I bijaše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim,i povika govoreći
rodji se što je tebi do nas,Isuse Nazarićane?Došao si da nas pogubiš?Znam te ko si,SVETAC BOŽIJ."Marko1,23.24Čudno!Nečisti duhovi znaju ko je svetac Božji.A ljudi?
Poslednja izmena:
