- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Oblici državnog uredjenja
Uredjuje se prema tome kakav je odnos izmedju centralnih i necentralnih organa vlasti.
Necentralne se dele prema:
- teritorijalnom principu (pokrajinski, okružni, opštinski)
- realnom principu (prema vrsti posla koji rade organi koji se bave privrednom, zdravstvom)
- lični (organi koji se bave odredjenim grupama ljudi nacionalnih manjina, decom, omladinom).
Odnos izmedju državnih organa
Proste ili unutarne države su jedinstvene države u kojima nema članica kojima bi centralni organi podelili suverenu vlast. Obeležja ovih država su sledeća:
- jedan ustav, jedan parlament i jedan ustavni sud
- jedna vlada
- administrativno su podeljene na oblasti i okruge sa većim ili manjim stepenom decentralizacije (prenose svoje nadležnosti na niže lokalne organe).
Decentralizacija se može izvršiti:
- demokratski (gradjani biraju lokalne organe)
- birokratski (lokalne organe postavlja viši centralni državni organ)
Ako je država cenralizovana to znači da centralni državni organi ocenjuju zakonitost i celishodnost akata lokalih organa (mogu ih poništiti i izmeniti).
Celishodno – opravdano, nešto s razlogom.
U decentralizovanoj državi centralni organ samo ocenjuje zakonitost akata koje donose necentralni organi.
Primeri: Francuska, Madjarska, Rumunija, Grčka, Kina, Japan. Države koje imaju regije, oblasti, ali zavise od centralnih državnih organa.
Složene države
- federacije, primer SAD, Rusija, SFRJ, Australija, Kanada, Nemačka, Austrija.
- Konfederacije
Federacija je savezna država koja se uspostavlja ustavom i koja je subjekat medjunarodnog prava. U federaciji suverena vlast pripada centralnim organima dok ne centralni imaju ulogu izvršnih organa. U nadležnosti zajedničkih tj. saveznih organa su:
- odbrana
- spoljna i monetarna politika
- pravo i sloboda
Državne članice mogu da donose svoje ustave i zakone ali oni moraju da budu u skladu sa saveznim ustavom i zakonom.
Konfederacija je savez samostalnih suverenih država koje nastaju na osnovu ugovora radi nekog zajedničkog vojnog teritorijalnog ekonomskog ili nacionalnog interesa. U konfederaciji ima konfederativna skupština u kojoj se odluke donose konsenzusom – jednoglasno. Svaka članica može da istupi iz saveza kad želi.
Primer Amerikanci 1787. doneli ustav, najstariji važeći ustav na svetu, time su SAD definisale kao federaciju. Švajcarska isto ima ustav star 150 godina, u praksi ona funkcioniše kao federacija.
Uredjuje se prema tome kakav je odnos izmedju centralnih i necentralnih organa vlasti.
Necentralne se dele prema:
- teritorijalnom principu (pokrajinski, okružni, opštinski)
- realnom principu (prema vrsti posla koji rade organi koji se bave privrednom, zdravstvom)
- lični (organi koji se bave odredjenim grupama ljudi nacionalnih manjina, decom, omladinom).
Odnos izmedju državnih organa
Proste ili unutarne države su jedinstvene države u kojima nema članica kojima bi centralni organi podelili suverenu vlast. Obeležja ovih država su sledeća:
- jedan ustav, jedan parlament i jedan ustavni sud
- jedna vlada
- administrativno su podeljene na oblasti i okruge sa većim ili manjim stepenom decentralizacije (prenose svoje nadležnosti na niže lokalne organe).
Decentralizacija se može izvršiti:
- demokratski (gradjani biraju lokalne organe)
- birokratski (lokalne organe postavlja viši centralni državni organ)
Ako je država cenralizovana to znači da centralni državni organi ocenjuju zakonitost i celishodnost akata lokalih organa (mogu ih poništiti i izmeniti).
Celishodno – opravdano, nešto s razlogom.
U decentralizovanoj državi centralni organ samo ocenjuje zakonitost akata koje donose necentralni organi.
Primeri: Francuska, Madjarska, Rumunija, Grčka, Kina, Japan. Države koje imaju regije, oblasti, ali zavise od centralnih državnih organa.
Složene države
- federacije, primer SAD, Rusija, SFRJ, Australija, Kanada, Nemačka, Austrija.
- Konfederacije
Federacija je savezna država koja se uspostavlja ustavom i koja je subjekat medjunarodnog prava. U federaciji suverena vlast pripada centralnim organima dok ne centralni imaju ulogu izvršnih organa. U nadležnosti zajedničkih tj. saveznih organa su:
- odbrana
- spoljna i monetarna politika
- pravo i sloboda
Državne članice mogu da donose svoje ustave i zakone ali oni moraju da budu u skladu sa saveznim ustavom i zakonom.
Konfederacija je savez samostalnih suverenih država koje nastaju na osnovu ugovora radi nekog zajedničkog vojnog teritorijalnog ekonomskog ili nacionalnog interesa. U konfederaciji ima konfederativna skupština u kojoj se odluke donose konsenzusom – jednoglasno. Svaka članica može da istupi iz saveza kad želi.
Primer Amerikanci 1787. doneli ustav, najstariji važeći ustav na svetu, time su SAD definisale kao federaciju. Švajcarska isto ima ustav star 150 godina, u praksi ona funkcioniše kao federacija.