Šta je novo?

Obavezni pregledi: Zdravlje na časnu reč

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Obavezni pregledi: Zdravlje na časnu reč

Novosti


Da li bi trebalo uvesti obavezne lekarske preglede za sve zaposlene u iole rizičnim profesijama? Građani na posao često idu bolesni kako bi dobili celu platu



Zaposleni nisu obavezni da tokom radnog veka poslodavcu donose potvrde o svom zdravstvenom stanju. Jedini pregled koji su dužni da prođu jeste onaj sistematski, prilikom zapošljavanja.

Slučaj bolesnog učitelja u jednoj beogradskoj školi, koji je tuberkulozom zarazio nekoliko đaka u odeljenju u kojem je predavao, otvara, međutim, pitanje da li je, za pojedine profesije, potrebno ponovo uvesti periodične obavezne lekarske preglede.

Učitelji i profesori su od pre nekoliko godina dužni da se sistematski pregledaju samo kada zasnivaju radni odnos. Njihovo zdravstveno stanje do penzije više niko ne proverava.

- Radno mesto u prosveti ne spada u zanimanja sa povećanim rizikom. Zbog toga poslodavci i nisu dužni da učitelje šalju na sistematske preglede - objašnjava Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

- Ali, čak i da se utvrdi da je zaposleni teško bolestan, njegov poslodavac ne sme da zna od čega boluje. Lekar može samo da napiše da li je sposoban da radi na određenoj poziciji ili nije. Ima radnika sa sidom, ali njihovi poslodavci to ne smeju da znaju. Time su zaštićeni od diskriminacije.

dru-pregled-MALAA.jpg


Pitanje koje je, zasada, bez jasnog odgovora jeste treba li napraviti izuzetak kada su u pitanju radna mesta na kojima zaposleni mogu da zaraze veći broj ljudi, naročito decu.

Radenko Marić, profesor poslovne etike na Fakultetu poslovne ekonomije Univerziteta „Edukons“, smatra da svaki pojedinac nosi moralnu odgovornost, a prvo načelo jeste da se ne sme naneti šteta, odnosno zlo, drugoj osobi.

- Ne možemo nikoga naterati da se ponaša moralno, čak ni zakonom - objašnjava profesor Marić. - Čim neko primeti da mu nešto nije u redu sa zdravljem trebalo bi da ode na pregled i proveri da li je njegova bolest zarazna. Ako postoji mogućnost ugrožavanja zdravlja drugih ljudi moralno je da privremeno napusti kolektiv.

Naš sagovornik napominje da se sve češće dešava da ljudi odlaze na posao i bolesni kako im poslodavci ne bi smanjili platu na 65 odsto, koliko dobijaju ako otvore bolovanje.

Svaki odrastao čovek trebalo bi tokom života da ode na bar 20 sistematskih pregleda. U domovima zdravlja, međutim, kažu da se pacijenti javljaju lekaru tek kad ih nešto zaboli. Ni zdravstveni sistem nije usmeren na preventivu, već na lečenje već obolelih.

Direktorka DZ „Obrenovac“ Maja Todorović napominje da je najlošije organizovana provera zdravlja radno sposobnog stanovništva:

- Predškolci i osnovci redovno dolaze na preglede i tu imamo najveću pokrivenost, dok je kod odraslih drugačije. Najmanje o svom zdravlju brine stanovništvo od 19 do 60 godina.

MANJE BOLOVANJA

PREMA podacima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, duže od 30 dana zbog bolesti je sa posla prošle godine odsustvovalo oko 67.000 osiguranika, što je za 3.000 manje nego 2010. A zajedno su bolovali 188.757 dana manje nego oni koje je bolest godinu ranije privremeno sprečila da rade. Najviše se bolovalo u Beogradu, najmanje u Jagodini. Najčešće dijagnoze bile su trudnoća i rađanje, zbog čega je sa posla odsustvovalo 24 odsto onih koji su koristili bolovanje. Na drugom mestu su bolesti mišićno-koštanog sistema (oko 10 odsto), a na trećem povrede i trovanja (devet odsto).


ODBIO TEST I ZARADIO MILIONE


NEKI direktori škola ipak organizuju vanredne lekarske preglede za zaposlene, ali primer iz OŠ „Aleksa Šantić“ u Stepanovićevu pokazao je da to može da im se obije o glavu.

Tako je nedavno profesor, koji pre osam godina nije hteo da obavi vanredni lekarski pregled i zbog toga dobio otkaz, vraćen na posao, a škola je morala da mu uplati i 3,3 miliona dinara odštete za zaostale zarade.




KORISNI SAVETI:

SISTEMATSKI


ODRASLE osobe između 18. i 34. godine trebalo bi da posete izabranog lekara zbog sistematskog pregleda jednom u pet godina, a stariji od 35 leta svake druge ili treće godine.

DECA

DETE treba odvesti kod pedijatra u prvom, trećem, šestom, devetom i dvanaestom mesecu života, a zatim u četvrtoj i šestoj godini, pred polazak u prvi razred. Kod školaraca provere zdravlja rade se u prvom, trećem, petom i sedmom razredu, i u prvom i trećem razredu srednje škole.

GINEKOLOG


SKRININGOM za rak grlića materice treba da budu obuhvaćene žene stare od 25 do 69 godina svake treće godine, ukoliko je prethodni nalaz bio uredan. Skrining za rak dojke se sastoji u mamografskom pregledu na koji svake druge ili treće godine treba da odu žene stare od 45 do 69 godina.

 
Top