Šta je novo?

O trošku države 182 operacije u inostranstvu

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
O trošku države 182 operacije u inostranstvu


Republički zavod za zdravstveno osiguranje poslao je prošle godine 182 pacijenta u neku od poznatih evropskih klinika na intervencije koje se ne rade u srpskim bolnicama. U te svrhe utrošeno je oko 2,7 miliona evra. Svima njima plaćen je put i hirurška intervencija, a oporavak nakon operacije nastavljali su u bolnicama u Srbiji.

11598_0808-operacija-foto-afp_f.jpg


Najveći broj pacijenata poslat je u Istanbul na intervenciju gama nožem


Da bi pacijent ostvario pravo na lečenje u inostranstvu, neophodno je da ima predlog stručnog konzilijuma nekog od kliničkih centara. Tek nakon toga, pacijent dolazi u RZZO pred komisiju za upućivanje na lečenje u inostranstvo.

Prema rečima Radomira Cerovića iz Odeljenja za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, koje se nalazi pri RZZO, tokom prošle godine bilo je 270 zahteva za ovakvo lečenje, a 70 odsto njih je pozitivno rešeno. Pacijenti koji su odbijeni mahom dolaze sa indikacijama za koje se unapred zna da ne mogu da se pošalju na lečenje, ali je lekarima lakše da ih tako uvere da nemaju pravo na tretman u inostranstvu.

- Naravno, mnogo više ljudi bi htelo da se leči, ali ne ispunjavaju kriterijume predviđene pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo. Ima i pacijenata koji bi hteli da se leče vani, a te intervencije se kod nas rade, na primer sa rizikom od 40 odsto, a u evropskim bolnicama taj rizik ne postoji ili je pet odsto. Nažalost, u tim slučajevima ne možemo da izađemo u susret pacijentu - kaže Cerović za „Blic“.

Najveći broj pacijenata poslat je u Istanbul na lečenje zbog intervencije gama nožem. Reč je o operaciji tumora u glavi veličine do tri milimetra, koja košta oko 6.000 evra.
Lečenje se plaća i pacijentima kojima je potrebna kompletna transplantacija koštane srži od nesrodnih davalaca, koji se uzimaju iz baze donora, i oni se šalju u Italiju.

RZZO pokriva troškove i najtežih neurohirurških i kardiohirurških intervencija zbog kojih se ide u klinike u Londonu i Lajpcigu. Zbog kancera u oftalmologiji, gde je jedino rešenje hirurška intervencija, pacijenti se upućuju u Lozanu, Prag i Brisel.

Zbog kompleksnih anomalija iz oblasti nefrologije i urologije ide se u nemačke klinike, a cene intervencija su između 12.000 i 15.000 evra. Ima novca i za hirurško lečenje epilepsije, takođe u nemačkim bolnicama, po ceni od 20.000 do 25.000 evra.

Do 2005. godine na snazi je bio zakon koji je dozvoljavao da samo deca do navršene 15. godine mogu da budu poslata u inostranstvo na lečenje. Sada je taj limit ukinut, osim kod pacijenata kojima je neophodna transplantacija jetre. U poslednjih pet godina broj pacijenata koji imaju to pravo znatno je proširen.

Ipak, i pored ovog proširenja mogućnosti, nekim pacijentima ne može se pomoći iz opravdanih razloga. Nije moguće slati ih zbog transplantacije srca, jer ni u svetu nema dovoljno tih organa za transplantaciju. Iskustvo pokazuje da su organi deficitaran resurs svuda u svetu i da čak i kada ima novca, u najvećem broju slučajeva pacijenti ne mogu da dođu do organa.
- Suština je da se lista intervencija u inostranstvu za koje snosimo troškove smanjuje, jer to znači da i naše zdravstvo napreduje. Ako lista počne da raste, onda treba da se zapitamo koji su to loši trendovi u našoj medicini - smatra Radomir Cerović.





Najskuplja intervencija 212.000 evra

Najskuplja intervencija zbog koje se pacijenti šalju u neku od evropskih klinika jeste transplantacija jetre, čija je cena u proseku 131.000 evra. Ipak, ako dođe do komplikacija i potrebe za složenijim i brojnijim zahvatima, cena ide i do 212.000 evra, koliko je prošle godine plaćeno za jednog pacijenta.

Problem je doniranje organa

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže da kada je reč o transplantacijama srca, nije problem u novcu, već u nemogućnosti da Srbija sklopi ugovor sa bilo kojom evropskom bolnicom, jer nismo član „Eurotransplanta“, organizacije koja se bavi doniranjem organa.

- Nijedna bolnica neće da prihvati naše pacijente, jer oni očekuju organe za doniranje i iz naše zemlje, a mi nemamo taj sistem. Molili smo austrijskog ambasadora da nam pomogne da uspostavimo saradnju sa njihovim bolnicama - kaže ona.



Izvor: Blic/Ivan Mišković
 
Top