Vrste meda
Zavisno od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, postoji više vrsta meda. Svaki med je dobar za određene tegobe. Ako se ne može osigurati željeni med, dobar je i obični, mešani, ali pod uslovom da je prirodni-pčelinji.
Suncokretov med
Suncokretov med je u svetu visoko kotiran. Samo su čista medljika i neke specijalne homogene vrste medova ispred njega. Razlog za to je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Njegova boja varira od žute do narandžaste. Prijatnog je ukusa. Kod nas ova vrsta meda nije na ceni zbog njegove osobine da se brzo ušećeri. Retko kada ostaje u tečnom stanju duže od četrdesetak dana. Iako je med bolje konzumirati ušećeren, jer se tada više zadržava u ustima, činjenice da mi navike teško menjamo i da je ponuda ove vrste meda na našim prostorima relativno velika, dovele su do toga da je suncokretov med, apsolutno nepravedno, potisnut iza nekih realno manje kvalitetnih medova.
BAGREMOV MED
Čist prirodan bagremov med je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta. Ovaj med je cenjen u Evropi zbog njegovog blagog ukusa i zlataste boje. Zbog njegove osobine da se veoma sporo ušećeri, odličan je za upotrbu sa onim namirnicama koje ga zahtevaju u tečnom stanju.
Bagremov med je čist, tečan i veoma lagan med i zbog toga je idealan za decu, ali ne mlađu od 12 meseci. Kada se nađe u ustima, oseća se njegov sladak ukus belog cveta bagrema.
LIVADSKI MED
Livadski med je bogatog i ugodnog ukusa, a može biti tamniji i svetliji. On se posebno preporučuje osobama koje su sklone polenovim alergijama. Ovaj med se dobija od raznih cvetova livadskog i grmovitog bilja. On snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban odmor i dodatna energija. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno onih planinskih, čine med prepoznatljivim.
LIPOV MED
Lipov med je bistar, gotovo proziran, ugodnog, jakog mirisa i vrlo oštrog. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala probavnih i organa za disanje, te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanu štetnih materija iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve i primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže iskašljavanu. Međutim mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova.
MED OD ULJANE REPICE
Med od uljane repice je jedan od cenjenijih medova u svetu. Poznat je po tome da pčele na ovoj paši dožive neverovatan razvoj. Istina je da su u vreme cvetanja uljane repice pčelinja društva u uzlaznoj putanji no to ne umanjuje kvalitet ovog meda. On je veoma bogat polenom i mineralima.
Ovaj med kristališe veoma brzo, već nekoliko dana nakom vrcanja. Za razliku od suncokretovog meda koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane repice ima veoma fine sitne kristale, tako da podseća na mast. Zbog te osobine se mnogo koristi u mednoj kozmetici pri izradi raznih krema na bazi meda.
Kestenov med
Kestenov med je taman, a tamna boja mu varira ovisno o podneblju ili godini, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ukusa. Snagom svojih osebujnih svojstava povoljno utiče na celokupni probavni sistem. Potiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Preporučuje se za bolesti probavnih organa: želuca, žuči, jetre i dvanaesto palačnog creva. Ovaj med ima izvanredno delovanje u oporavku od žutice. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, šipka i majčine dušice. Čajeve sa medom od kestena treba uzimati nekoliko puta na dan i to jedan do dva sata nakon jela.
Med od deteline
Osnova ovog meda je nektar iz sočnog bilja, prvenstveno iz deteline, koja se seje za ishranu stoke. Zbog toga je med blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno i čvrst je. Njime se slade stanovnici Velike Britanije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Novog Zelanda.
Otrovni med
Otrovni med sadrži otrivnu materiju acetilandromedol, koja se nelazi u nektaru i polenu rododendrona, azaleje, andromede i tripetalije (sve iz por. Ericeaceae), kao i u nekih drugih vrst. Izaziva glavobolju, ošamućenost, otežano disanje, povraćanje i sl., i zbog toga se naziva još i "pijani med". Za pčele nije uvek štetan. Poznat je slučaj masovnog trovanja medom, koji je opisao drevni grčki vojskovođa i pisac Ksenofont u tadašnjoj Kolhidi (pomorski krajevi današnje Gruzije). Vojnici koji su jeli med ispoljavali su znake jakog trovanja, koji su posle 3-4 dana prošli, ali su neki vojnici umrli. Ima podataka trovanja medom u SSSR-u, Japanu, SAD i Engleskoj. U Bugarskoj su bili utvrđeni slu269;ajevi slabog trovanja medom u Strandže. U Jugoslaviji pojave trovanja medom nisu tačno utvrđene, ali se u ranijoj literaturi pominju. Međutim, od svih biljaka koje si otrovne za životinje i čoveka ne dobija se i otrovan med.
Otrovne materije u medu su isparljive; pri dužem čuvanju u otvorenim sudovima (prekriven samo gazom) u normalnim uslovima one postepeno iščeznu. Otrovni med se može učiniti upotrebljivim po bržem postipku - zagrvanjem na 46º celzijusa pri sniženom vazdušnom pritisku u vakumu.
Kaduljin med
Izvanredno koristi kod suvog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija.
Izvor : Pcelica.co.yu
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Medljikovac - Šumski med
Medljika ili medna rosa je slatka materija koja se pojavljuje periodično, u određenim vremenskim intervalima, na lišću pojedinog zimzelenog i listopadnog drveća, najčešće na listu bora, jele, smreke, vrbe, hrasta, pitomog kestena i dr.
Neki autori tvrde da ima medljike životinjskog i biljnog porekla. Međutim, prema višegodišnjim istraživanjima nekih inostranih stručnjaka, nije moglo da se utvrdi da biljna tkiva luče medljiku.
Medljiku proizvode neki insekti, najviše lisne vaši. One svojom rilicom buše list i prodiru do delova Iista kroz koje pod pritiskom kruže asimilati biljke. Ali i neki drugi insekti koji se hrane sisanjem slatkih biljnih sokova iz listiva i drugih delova nekih biljnih vrsta. Ove sokove lisne vaši na određen način prerađuju u medljiku, odnosno uticajem lisnih vašiju saharoza iz biljnih sokova se pretvara, uglavnom, u grožđani i voćni i neke druge više oblike šećera, pa se na taj način stvara pčelama za proizvodnju medljikovca, ili, kako još naziva, šumskog meda ili mana.
Koliko će se na lišću pojaviti medljike, zavisi skoro isključivo od klimatskih uslova koji deluju na razvoj insekata koji biljne asimilate prerađuju u medljiku. U zavisnosti od biljke ,godišjeg doba, meteoroloških prilika i vrste insekta medljikovac biva različit po svom sasravu i osobinama. Ako je, na primer, jesen topla i suva, zima umerena, a proleće rano nastupi, onda se može očekivati dosta medljike, i obrnuto.
Pčele rado sakupljaju medljiku sa lišća, odnose je u košnicu i od nje spravljaju medljikovac.
Medljikovac se razlikuje po osobinama i po hemijskom sastavu od meda koji potiče od nektara sakupljenog sa cvetova medonosnog bilja. Sadrži znatno više mineralnih materija. Medljikovac se, kao i cvetni med, razlikuje po kvalitetu, boji, ukusu, vremenu kristalizacije itd., što zavisi u prvom redu od vrste drveća sa kojeg se sakuplja medljika i od vrste insekata koji je proizvode.
Zbog male količine vode i veće količine smolastih, sluzavih i drugih materija u koloidnom stanju(dekstrini,belančevina i dr.) medljikovac ima veći viskoziteti gustinu, te se teže centrifuguje. Obično je tamne (ćilibarne, tamnomrko do crne) boje, ali može biti i svetliji ili sa sa zelenkastim prelivom. Neke vrste medljikovca (npr. sa hrastovog lišća) ostaje u tečnom stanju i po ekoliko godina, dok drugi rzo kristališu čak još u ćelijama saća, obrazujući gusu, sitnozrnastu masu nalik na sapu (npr. os jele) ili krupne kristale koji se talože a iznad njih ostane tečni deo (npr. sa lišća lipe i ariša). Medljikovac sa lišća vrbe ponekad kristališe u obliku suvog beličastog praha ili sitnog peska, koji se roni i pada na pod košnice.
Medljikovac je odličan za ljudsku ishranu, cenjen je i ima dobru cenu na domaćem i inostranom tržištu. Jedina mu je mana što nije pogodan kao hrana pčelama za prezimljavanje. Sadrži znatne količine nesvarljivih materija, a pošto pčele zimi ne mogu redovno da izleću na pročišćavanje, to se nesvarljive materije gomilaju u probavnim organima pčela radilica, pa dolazi do oboljenja i proliva. U težim slučajevima može uginuti izvestan broj pčela radilica, pa čak može doći i do uginuća celog pčelinjeg društva.
Izvor: Pcelica.co.yu
tklanjanje bolova,sniženje krvnog pritiska,smanjenje holesterola u krvi,lečenje zapaljenja zglobova,lečenje reumatskog artritisa,lečenje bronhijalne astme itd.
