- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
O Magiji i okultizmu
Starac Kleopa Rumunski
Starac Kleopa: Kako u Svetom Pismu, tako i kroz dela Svetih Otaca, postoji veliki broj svedočanstava, koja jasno pokazuju da Bog kažnjava one koji su uključeni u okultizam i nekromantiju (traženje da se razgovara sa mrtvima). Naš Spasitelj uči da su „blaženi koji ne videše, a verovaše“ (Jovan 20:29).
Apostol Pavle nam pokazuje nama, koji verujemo u Hrista, da moramo tragati za moći vere, a ne za opažanjem nažih materijalnih očiju, govoreći „hodamo verom, ne gledanjem“ (2 Kor. 5:7).
Demoni koji lutaju, međutim, uče izvesne ljude da ne budu zadovoljni učenjem Spasitelja i Njegovih Apostola – hodanju sa poverenjem u veru u Hrista – već da pre tragaju za svakim sredstvom, kojim će svojim čulnim očima moći da vide ono, što je dostupno samo očima vere.
Čovek koji pribegava crnoj magiji i nekromantiji jeste neprijatelj Božiji, nepokoran zapovestima Njegovim, nezadovoljan učenjem spasonosnim učenjem, kojim ga Gospod uči kroz Sveto Pismo; on radije, podstaknut demonima u ovom nedozvoljenom poslu, traga da ispita stvari razumom. Na taj način, verujući u ove fantazije, on se okreće od Boga i učenja Crkve.
Oni koji se zanimaju ovim pozivom i prizivaju duhove mrtvih, služe kao primer Saula, koji je tražio od vračara da prizovu dušu Samuila (1.Sam.28). Oni koji su upali u ovu obmanu Saula, trebali bi da znaju iz njegove kazne, da su krivi pred Bogom. Jer, jer upravo zbog ovog prestupa, Saul je izgubio carstvo i život, i bio je kažnjen od Boga da bude ubijen svojim mačem.
Saulova kazna za njegovo bezakono prizivanje mrtvih, opisana je u Svetom Pismu ovako: „I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski,a ne pita Gospoda, zato ga ubi, i prenese carstvo na Davida, sina Jesejevog“ (1 Dnev. 10:13-14)
U starom Zavetu, Gospod zapoveda sledeće:
„Ne obraćajte se vračarima igatarima, da se ne skvrnite o njih. Ja sam GOSPOD Bog vaš.“ (3 Mojs. 19:31).
A na drugom mestu: „A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih“ (3 Mojs. 20-27).
Prizivanje duhova mrtvih je mrsko pred Bogom, Koji to nikada nije dozvolio Svom narodu: „... neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar koji pita mrtve. Jer je gad pred GOSPODOM ko god tako čini“ (5 Mojs. 18:10-12)
Bog smatra ovo narušavanje, jednim od najvećih čovekovih prestupa protiv volje Božije.
Mi nemamo potrebu da razgovaramo sa mrtvima, jer nam je Bog otkrio sve, što smatra za neophodno i blagotvorno za naše spasenje.
Na primer, razgovaranje sa mrtvima, nije u stanju da nam dokaže da su duše mrtvih, iste kao što su bile dok su bile u sadašnjem životu.
Ova stvarnost sledećeg života nije nama nova, jer mi to znamo iz Božanskog Otkrovenja i to je stvar vere, i stoga nema potrebe za traganjem i ispitavanjem našim čulima.
Božije Otkrovenje nam nudi svako uverenje istine. Ako neko želi da ispita i oseti ovo, svojim čulima, to znači da stavlja u sumnju istine koje su otkrivene Bogom.
Šta više, u ovim duhovnim seansama, nije sigurno da će se duh mrtvih, koji je prizvan, pojaviti i govoriti, jer zli duhovi, demoni, imitiraju parvedne duhove, kao što Sveti Pavle uči: „Jer se sam sotona pretvara u anđela svetla“ (2 Kor. 11:14). I Sveti Jevanđelist Jovan nam govori sledeće:
„Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga“ (1 Jovan. 4:1).
Kao dodatak svemu ovome, Sveti Oci nam govore da se u slučaju Saula i veštice, nije pojavio duh Samuila, već demondki duh, koji je zamenio duh Samuila. Sveti Grigorije Niski govori da je duh bio toliko užasan i grozan, da je vračara bila prestravljena.
Slično, vidimo i u događaju sa Adamom, koga je Bog pozvao na visinu bogopoznanja, a koji je bio prevaren od đavola i koji se, otpadajući od blagodati Božije, sakrio se sa Evom. Postoje mnogi primeri u Pismu, iz kojih znamo da se obmanom đavola, smrt nasleđuje umesto života, laž umesto istine, zlo umesto dobrog.
Zbog opasnosti od obmane u viđenjima i snovima, neki od Svetih Otaca nisu prihvatali nikakve vrste snova pre nego što su ih pažljivo ispitivali. Sveti Jovan Lestvičnik (autor „Lestvice“) govori „onaj koji ne veruje snovima i viđenjima je duhovni filosof“, i takođe da kada demoni sujete i gordosti kušaju slabu braću viđenjima i snovima, pretvaraju ih u „lažne proroke“.
*
Pitanje: Predskazivači sreće i bajači govore da Sveto Pismo navodi slučajeve pojavljivanja mrtvih ljudi i anđela. Oni takođe govore da pošto Pismo potvrđuje našu nesposobnost da direktno opšti sa mrtvima, sledi da prizivanje duhova nije strano Hrišćanstvu, i iznad svega, nije nešto antihrišćanski.
*
Starac Kleopa: Istina je zaista, da nam Sveto Pismo navodi pojavu Mojseja i Ilije u toku Preobraženja Spasitelja (Matej 17:3), a takođe su nakon raspeća Hristovog mnogi mrtvi ustali iz grobova (Matej 27:52-532). Pismo takođe potvrđuje pojavljivanje anđela, kao što je bilo prilikom vesti o rođenju Svetog Jovana Krstitelja i rođenju Spasitelja Luka 1:11-20), prilikom Vaskrsenja Gospoda (Luka 24:4). A takođe i priliko njihovih služenja određenim pravednim o svetim ljudima Starog i Novog ZAveta (Matej 28:2-7). Oni su opštli sa ljudima ili licem u lice, ili kroz snove (Matej 1:20; 2:13). Međutim, ova pojavljivanja se nisu događala voljom i prizivanjem ljudi, već po zapovesti Boga. Ova pojavljivanja koja svedoče o besmrtnosti njihovih duša i njihovoj moći da se otkriju ljudima na izuzetne načine, međutim, ne podržavaju težnje ljudi da tragaju za kontaktom sa mrtvima.
*
Pitanje: U Starom Zavetu prizivanje mrtvih je praktikovano, kao što je jasno u slučaju Saula i vračare ali i drugde. U Hrišćanskoj Crkvi, slično se, ono što mi nazivamo zastupanjem Svetitelja i Anđela, vrši. U svojoj osnovi, to nije ništa drugo, nego prizivanje pravednih duša ili opštenje sa mrtvima, sa ciljem pomoći živima u njihovim potrebama. Na račun ovog, tvrdi se da okultizam i proricanje sreće, prestavljaju učenje Svetog Pisma, koje se u praksi prepoznaje u Crkvi.
*
Starac Kleopa: Istina o Saulu i vračari je gore objašnjena. Što se tiče moljenja Svetih i Anđela, to ni na koji način nije isto kao i nekromantija. U prizivanju Svetih i Anđela, nemamo nameru ili prava da govorimo čulno sa njima, da ih vidimo, da čujemo njihov glas, ili da nam se oni pokazuju, sa ciljem da nam otkriju tajne, koje je Bog odredio da ostanu sakrivene pred ljudima. Mi govorimo sa Svetima i Anđelima u našim molitvama, pomoću umnih očiju i naše vere, bez potrebe da ih čulno vidimo ili čujemo.
Prizivači imaju cilj i potebu da prizivaju duhove mrtvih (verujem, međutim, da su oni duhovi demona, koji se pojavljuju u obliku duhova mrtvih) sa ciljem da im oni otkriju izvesne tajne, koje su u vezi sa budućnošću mrtvih ili radi drugih radoznalosti, koje su zabranjene zakonom Božijim. Slušaj šta Sveto Pismi ima da kaže: „I ako vam kažu: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili će pitati mrtve mesto živih? Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ (Isaija 8:19-20)
Kada je nemilosrdni bogataš zvao Avraama, da pošalje Lazara u kuću njegovog oca i da im obznani situaciju u kojoj se nalazi, da bi doveo braću do pokajanja, Avraam mu je odgovorio da je življenje po otkrivenju Zakona (Mojseja i Proroka) dovoljno. Zaista, u Božanskom Otkrovenju koje nam je predano u Svetom Pismu i Svetom Predanju, ne manjkamo ni sa čim u putu znanja o svome spasenju, tako da nemamo potebu da tražimo od mrtvih – ili bolje, od demona – nešto posebno za naše spasenje.
Kada nam Bog pošalje proroka, i to nam nije odmah otkriveno, to znači da On ne želi da pravi druga otkrića, znajući da ona ne bi bila korisna nama. Kada neko ko prorokuje nije od Boga, on je nesumnjivo od đavola, kao što su bili lažni proroci, pomenuti u Pismu. Oni su objavljivali lažna viđenja, isparaznosti, i besmislena proročanstva prema stanju njihovih srca. Kada nam oni stvarno govore istinu, ne treba da im verujemo, pošto to ne govore sa ciljem da nekome pomognu, veđ pre, sa ciljem prevare žele da nas odvedu u obmanu. Pogledaj na devojku sa nečistim duhom vračarskim, u gradu Filibi u Makedoniji. Sve što je zli duh rekao kroz njena usta, bilo je istinito, a ipak joj je Apostol zapovedio da ućuti, izgoneći demona (Dela Ap. 16:16-18).
Kao što je rečeno ranije, u vezi moljenja Svetitelja i Anđela, mi nismo radoznali šta ćemo videti, ili šta ćemo čuti od njih (materijalno govoreći), kao da su oni nekakvi magovi i proricači sreće, koji prizivaju demone. Mi tražimo od Boga, kroz Svetitelje, da ono što On blagoizvoli da nam da za naše spasenje, dok medijumi i šamani tragaju, da im se demoni pojavljuju u izgledu mrtvih ljudi, koje oni sami žele da vide, a ovo čak rade iz same radoznalosti.
Ako, međutim, po zapovesti Boga, neko od Svetitelja ili Anđela želi da se pojavi pred nama u materijalnom obliku, nema prestupa u ovome, jer mi nismo želeli ili tragali za ovim.
Ipak, čak i u takvim slučajevima, neophodno je za nas da budemo veoma oprezni, smireni, obazruvi i puni straha Božijeg, jer znamo da takođe i satana može uzeti masku Anđela, i da to može biti obmana đavola (2 Kor. 11:14-15). Naravno, čak i kada je viđenje od Boga, bolje je za nas da ga ne primamo. Jer ako ovo uradimo sa smirenjem, Bog neće biti ožalošćen, jer zna da pazimo, da ne primimo vuka, umesto pastira. Mi zaista, nemamo potrebu da vidimo Svete i Anđele, već samo da im se molimo sa verom i unutrašnjim viđenjem. Sveti Nil govori: „Blažen je onaj um koji stiže do tačke, kada obožava Boga bez davanja forme Njemu unutar sebe.“
*
Pitanje: Nekromanti i okultisti tvrde da prema učenju Pisma, da je ponovno rađanje ili vraćanje u život, prihvaćeno iz Pisma, kao što je u slučaju povratka Ilije u obliku ličnosti Svetog Jovana Krstitelja. Anđeo je rekao o Jovanu: „I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj“ (Luka 1:17). I Spasitelj govori iste reči o Jovanu: „I ako hoćete verovati on je Ilija što će doći“ (Matej 11:14), drugim rečima, On je mislio na ono što se proroci rekli, da morad oći (Malahija 4:4). Drugi put su učenici pitali Gospoda, „Zašto dakle Pismo govori da Ilija mora prvo doći?“ A Isus im je odgovorio i rekao „Ilija zaista mora prvo doći, i ponovo uspostaviti sve stvari. Ali vam kažem da je Ilija već došao, i oni ga nisu znali, i učinili su sa njim šta su hteli. Isto tako će i Sin Čovečiji postradati od njih. Onda su učenici shvatili da je govorio o Jovanu Krstitelju“Posledično, sledi da je Jovan Krstitelj ustvari Ilija, koji će ponovo doći u svet. Prema tome, Isus Hristos je ovde učio da postoji ponovno buđenje i povratak u život. Zar to nije tako?
*
Starac Kleopa: Zaista, Prorok Malahija je prorokaovao o pojavi Ilije, međutim, to nije ispunjeno do rođenja Mesije. Ilija će se pojaviti upravo pred dolazak velikog i slavnog Dana Gospodnjeg i na taj način označiti početak kraja sveta (Malahija 3:23).
Mi treba da shvatimo reči Anđela, da će Jovan doći „u duhu i sil Ilijinoj“, kao da će on imati moć Ilije, u svojoj misiji u svetu i u svom propovedanju pokajanja, svojom revnošću, delima, naporom i revnošću.
Reči Spasitelja zaista mogu izgledati, da podržavaju povratak Ilije u ličnosti Jovanovoj, (Matej 11:14; 17:10-13), i da će se to desiti tada, a ne na kraju sveta. Pored svega toga, zasnovano na duhu učenja Spasitelja, nije moguće za Jovana da se poistoveti sa Ilijom, već samo da liči na njega.
Razumljivi nepogrešiv dokaz je činjenica da je na pitanje Jevreja iz Jerusalima, postavljeno Jovanu kroz sveštenike i levite, da li je on ili nije Ilija, on odlučno odgovorio „Nisam“ (Jovan 1:21). Da li je moguće da bi Jovan govorio suprotno Spasitelju i negirao svoju istovetnost sa Ilijom?
Šta više, ako je Ilija došao u ličnosti Jovana, kako se on onda pojavio na Gori Tavor sa Mojsejem, u toku Preobraženja Gospodnjeg?(Matej 17:3)
Obnova o kojo Spasitelj govori Nikodimu (Jovan 3:3-7), nije telesna obnova već duhovno ponovno rađanje sviše vodom i Duhom, to jest, kroz Sveto Krštenje. Sam tekst odbacuje svaku mogućnost telesnog ponovnog rađanja, kao što je Nikodim pogrešno razumeo, kada je naglašeno da se ne govori o drugom telesnom ili prirodnom rođenju.
A ipka, može li razboriti um prihvatiti mogučnost poistovećivanja Jovana sa Prorokom koji treba da dođe, sa Ilijom. Slično, pogrešno je to što spiritisti uče, naime da se njegov povratak desio, radi svrhe moralnog očišćenja i savršenstva, pošto Ilija nema potrebe za očišćenjem i moralnim usavršavanjem. Prema Hrišćanskom učenju, postoji povratak duše u telo, ali samo jednom, i to na kraju sveta, kada će svi biti vaskrsnuti i materijalno telo će biti pretvoreno sa ciljem da učestvuje u večnom životu.
*
Pitanje: U vezi sa ovim, pronašao sam deo u Pismu koji je težak za shvatanje. To je deo koji govori o priči o čoveku koji je rođen slep, koji se okupao i bio isceljen u baži Siloamskoj. Apostoli su pitali Gospoda, govoreći „Gospode, ko sagreši, ili ovaj, ili roditelji njegovi, te se rodi slep?“ (Jovan 9:2). Izgleda iz ovog da je očigledno slepi čovek bio u stanju da otplati te lične grehe, počinjene pre njegovog rođenja. Ovo je ono u šta veruju određeni okultisti i oni koji veruju u reinkarnaciju.
*
Starac Kleopa: Kao što smo ranije rekli, na kraju sveta će biti ponovo uspostavljanje duše i tela pre Poslednjeg Suda. Ovaj oproštaj ličnih greha ili roditelja slepog čoveka, je nešto potpuno drugačije. Slučaj čoveka rođenog slepog, nema veze sa time ko je grešio i tako kaznio slepog, kao što su Apostoli pogrešno pretpostavili. Spasitelj je samo prošao pored ovog njihovog mišljenja, govoreći da čovek nije slep zbog sbojih grehova, već zato da se „na njemu jave dela Božija“ (Jovan 9:3), ili tako da se Njegova isceliteljska moć pokaže. U učenju Hristovom, nigde ne postoji, čak i u ovom životu, kazna kao plod pravedne nagrade. Gubitak i oproštaj grehova, dešava se u ovom životu. Međutim, oslobađanje iz okova greha dešava se nakon Poslednjeg Suda, kada neće biti očišćenja već nadoknade. Pokajanje je došlo kroz Samog Gospoda, radi spasenja celog čovečanstva i niko, nikakvim sredstvima, nije u stanju da sebi oprosti sopstvene grehe.
A što se tiče drugih učenja spiritista, kao nih predstavljenih ranije, ona su sva antihrišćanska i njihova maska se uklanja nakon pregleda učenja naše Pravoslavne Crkve. Naša Crkva uči:
1. Duše su stvorene direktno od Gospoda.
2. Prema učenju naše Crkve, niko ni pod kojim uslovima, ne može govoriti o preegzistenciji duša.
3. Tela su tvorevine Božije, ne anđelske.
4. Mesto kažnjavanja je Ad, u kome su uslovi nepromenjeni – nešto što je potvrđeno rečima Božijeg Otkrivenja.
5. Demoni ne mogu biti spaseni.
6. Postoji samo jedno vaskrsenje i povratak duša u vaskrsnuta tela, što će se dogoditi na kraju sveta za Poslednji Sud.
Niko među ljudskom rasom, nije u stanju da natera dušu da napusti raj i ode u pakao, ili obratno, kao što obmanuti spiritisti veruju. Kako se takva stvar može dogoditi, kada vrlo dobro znamo da su duše pravednih u rukama Božijim? Slično, mi takođe znamo da između živih i mrtvih „je postavljena velika propast“, i niko odatle, nije u stanju da pređe ovde (Luka 16:26)
Da li misliš da je moguće za nekog među ljudima, da uzme dušu iz ruku Božijih, nasuprot Njegove volje i da zahteva da se ona uključi u opštenje?
Da li neko može preći taj neprelazni ponor, koji je naveden u Jevanđelju i kroz svoje prizivanje dovede dušu iz drugog sveta na zemlju? I ako pretpostavimo da smo od koristi od takvog medijuma, kako možemo prihvatiti, znajući da je to mrsko i gad pred Bogom? (5 Mojs. 18:10-12)
Neko bi zaista mogao reći, da su duše pravednih u rukama Božijim, međutim, spiritisti u svojim seansama ne prizivaju duše pravednih, već zlih, koji nisu u rukama Boga, već u Adu.
Da li se duše prokletih i optuženih nalaze van nadzora Božijeg? Slušaj šta Gospoda govori u Otkrovenju Svetog Jovana, u vezi sa tim: „Ne boj se, Ja sam Prvi i Poslednji, i Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, Amin. I imam ključeve od pakla i od smrti.“ (Otkr. 1:17-18).
Posledično, kao što su duše Pravednih u ruci Božijoj, tako su takođe, duše poročnih u carstvu Ada, pod beskonačnom i neopisivom vlašću Boga. One se ne mogu naći u raspolaganju nekih spiritista koji bi hteli da ih prizivaju, da im služe u njihovim bezakonim delima. Ako, kroz medijuma, pojavi duh koga su prizivali, neka znaju da to nisu duhovi rođaka ili prijatelja.
Naprotiv, to su nečisti duhovi tame, kojima je do Poslednjeg Suda, Bog dopustio da slobodno kušaju ljude, i koji obitavaju – prema svedočenju Svetog Pisma – u najvišim slojevima atmosfere, ili na „visinama“ (Ef. 6:12). Protiv ovih sila i vlasti, Hrišćani se bore oružjem, danim im od Boga. (Ef. 6:11, 13-17).
Pitanje: Da li nam možete dati kratak pregled učenja, onih koji sebe zaokupljaju okultizmom, koji se različito nazivaju: spiritisti, predskazivači sreće, vračari, nekromanti, itd.?
Starac Kleopa: Učenja spiritista uzimaju mnoge oblike, prema svedočenjima avangarde okultizma. Ovde su opšti pojmovi:
1. Odbacuju dogmu o Svetoj Trojici, zamenjujući je jednim, vrhovnim bogom i drugim sunčanim bogovima, koji se smatraju njegovim sinovima, ili drugim planetama, koje oni porede sa Duhom Svetim, a sve je to organizovano jerarhijski.
2. Neki smatraju da Bog nije Tvorac kosmosa, već samo Njegov organizator.
3. Govore da je Isus viši duh i naš sunčani bog, kojio vodi ljude ali ga ne spasava. Veruju da pravo otkrovenje dolazi od duhova, koji se pojavljuju čoveku preko medijuma.
4. Veruju da je čovek stvoren od tela i okružen duhom; da duša čoveka ima oblogu ili omotač, da može napustiti vidljivi svet i nakon smrti opštiti sa onima od živih, koji su dostojni i koji veruju.
5. Govore da je spasenje zadobijeno evolucijom prema bogu i reinkarnacijom. Prihvataju beskonačnog boga, koji ima pod svojom vlašću druge, manje bogove, koji upravljaju posebnim planetama i oblastima na nebu, potpomognuti anđelima. Duhovi planeta, životinje i osećajna bića naseljavaju svemir. Telo čoveka je uništeno, ali školjka i duh su besmrtni. Ljudska bića koja su dobra, imaju u sebi dobar duh, dok zli prelaze iz jednog tela u drugo, dok i oni takođe, ne postanu dobri, i tako dalje.
Poslednja izmena: