O borbi sa satanom - Sveti Jefrem Sirin

[Max 357]

O borbi sa satanom

Sveti Jefrem Sirin
​

Lukavi đavo, posle odlučne pobede nad njim, sedevši, sam je sebe žalio sa plačem, govorivši:

„Teško meni bednome! Čemu sam se podvrgao ja nesrećni! Kako sam ostavio bitku, ustupio pobedu nada mnom? Na kraju sam postao vinovnik stida, nadugo vodivši borbu sa njima. Pobeđenom u prvom i drugom boju, trebao sam da odmah shvatim, da je sa njima Hristos. A sada, nakon stremljenja za pobedom nad Svetima, ja sam samo uvećao, na svoju nesreću, njihovu nagradu, i pobeđen odstupi u velikom stidu, sa glavom izubijanom od mojih udaraca.

Jer sam ja postavio mreže da bi ih ulovio; a oni, uhvativši ih, razbili su mi glavu. Uzeli su oni i moje oštre strele, koje sam bacao na njih i njima me ubili. Hteo sam da ih nadvladam različitim strastima, ali su me terali u beg silom krsta. Zato pravedno trpim ovo, najveći bezumni-k , koji i nije hteo da vidi da su moji suparnici iskusni.

Trebalo je da se urazumim nakon onoga, što sam pretrpeo od Hrista, posle Njegovog razrušenja sve moje sile. Jer sam sve tada učinio, da bi Ga raspeli; i Njegova smrt je mene predala smrti.

To isto sam opet pretrpeo od Mučenika, izloživši se sramoti, smehu i podsmehu. Pokrenuo sam careve, spremio mučenja, da bi Mučenici, videvši to užasnuli se i odrekli se Hrista. Oni ne samo da se nisu užasnuli različitih kazni, već su do same smrti ispovedali Hrista.

Tako i sada, htevši da ih pobedim u toj borbi, sa velikim stidom sam odstupio, ja, pobeđeni. Ne može se podneti sramota, kojoj sam ja podvrgnut. Hvalio sam se velikim zamislima; a ništavni ljudi su srušili moju silu i svu moju vlast. Ne znam, na kraju, šta da činim i čime da se opravdam?

Ljudi ništavni i nevešti su dobili vence pobede; a ja, nesrećni, ostao sam u stidu, pomračio se, poražen užasom, istrošile su se sile moje. Zato uopšte ne znam, šta da radim bednik, i kako da postupim, bežeći od tih hrabrih podvižnika; krenuću svojim drugovima, koji su izabrali bezbrižni život, gde neće biti truda za mene i nije potrebno takvih podviga.

Jer, kod njih samih su uze kojima ih vezujem; a svezavši ih uzama, kojima su oni privrženi, već ću ih imati kod sebe pod rukom, kao robove, koji uvek dobrovoljno ispunjavaju moje želje, da bi, u tom slučaju, imajući preimućstvo, došao nekako sebi, i pohvalio se njima, kao hrabri vojnik i pobednik. Jer, iako svojim načinom života sebe obaraju u propast, jednako ću se radovati u njihovoj pogibiji, i sa radošću ću ih povesti na put pogibelji, da bi imao saučesnike u ognju neugasivom.“
*
I tako, braćo, poznavši nemoć neprijatelja, budimo pažljivi, sarevnujmo Ocima. Ako pođemo putem, kojim su oni išli; naći ćemo na njemu Gospoda Isusa, Koji je postao naš Rukovoditelj i Pomoćnik. A čim neprijatelj uvidi, da je sa nama Hristos, Istinita Svetlost: uopšte neće smeti da nam pogleda u lice; jer će svetlost, koja je u nama, da mu oslepi oči.

I tako, po rečenome gore, braćo hristoljubiva, pohitajmo da očistimo srca svoja, da bi u pomoć sebi privukli blagodat Duha; i neprijatelj se već neće spremati na nas.

Mi sami, nerazumni, dajemo mu silu, udaljavajući sebe od Boga, odbacivanjem Svetih zapovesti. Uhvativši nas ogoljene od blagodati, neprijatelj nas sam vodi na svoj put. Zato vas umoljavam i neprestano molim: bežimo od lukavog, bežimo od njega, raskinimo i uze, kojima nas je svezao po našoj želji.

Pribegnimo Hristu, noseći blagi i laki jaram Njegovog milosrđa, da bi, hodeći dobrim putem zapovesti Hristovih, dostigli blaga, koja je Bog spremio onima, koji Ga ljube.

Njemu priliči čast i slava, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova!

Amin!