Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Nudimo besplatan novac!
Za koji mesec, sa usvajanjem izmena Zakona o tržištu hartijama od vrednosti i Zakona o privrednim društvima, privrednici u Srbiji imaće novu mogućnost da finansiraju poslove, kao alternativu zaduživanja u bankama. "Tada bi trebalo da bude otklonjena disharmonija propisa koja je onemogućavala da preduzeća prikupljaju kapital na Beogradskoj berzi", kaže u razgovoru za "Novac" Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.
Ovakva mogućnost praktikuje se u regionu već duže vreme - na Banjalučkoj berzi je privatna firma "Fratelo trejd" prikupila blizu pola miliona evra, dok je u Hrvatskoj izlazak INE i "Telekoma" na Zagrebačku berzu doprineo razvoju čitavog tržišta kapitala - penzionim i investicionim fondovima, ali i ostalim investitorima koji su kupovali njihove akcije.
Šta je u propisima glavna kočnica da preduzeća izađu na Beogradsku berzu?
- Neposredno pred krizu neke domaće privatne firme su želele da prodaju deo kapitala i izađu na berzu. Isto su hteli i pojedini veliki privatni sistemi kojima su problemi došli paralelno sa krizom.
Međutim, zbog disharmonije u zakonima, nije se znalo kako zatvoreno preduzeće može da postane otvoreno akcionarsko društvo, da li o tome treba da odluči samo skupština akcionara ili je prethodno potrebno javno emitovati akcije. A u javnu emisiju se ne može ići ako je preduzeće organizovano kao zatvoreno društvo…
Bilo je različitih tumačenja i nije postojala volja za harmonizaciju Zakona o tržištu HoV i Zakona o privrednim društvima. Da se htelo, ovaj problem se mogao rešiti i ranije. Procedura otvaranja društva se mogla definisati i na drugačije načine, nego čekati celovitu promenu zakona.
Koji faktori u normalnim okolnostima utiču na uspeh prikupljanja novca na berzi?
- Ukoliko se zatvoreno preduzeće opredeli za izlazak na berzu i emitovanje akcija, to znači i da bi prethodno trebalo da se organizuje kao otvoreno akcionarsko društvo.
Da li će emisija, međutim, uspeti prvenstveno zavisi od projekta koji se prikupljenim sredstvima i planira finansirati. Projekat mora biti atraktivan, u smislu da obećava budućnost, jer je samo na taj način i moguće ubediti investitore da kupe akcije. Investitori žele detaljno da znaju šta se planira sa prikupljenim sredstvima, u šta se ulaže, kada se i kolika profitna stopa očekuje.
Drugo, ako je firma već na berzi, bitno je koliko je njena akcija i atraktivna, kakva je likvidnost, kolika je tražnja. U svakom slučaju, bitno je i ko su akcionari, kako firma posluje, kakva joj je poslovna istorija… Firmu je važno i porediti sa preduzećima u regionu i svetu iz iste branše.
Sve je, dakle, stvar projekta, ocene i trenutka, da li će i u kolikoj srazmeri projekat biti finansiran i iz drugih izvora (kredit), te koliki su ukupni troškovi za finansiranja različitim mogućnostima.
Čini se da postupak traje mnogo duže nego kada se uzima kredit u banci?
- Ceo postupak traje oko tri meseca, oko dva meseca je potrebno od objavljivanja do zaključenja emisije. Rok, međutim, najviše zavisi od firme koja emituje akcije i brzine prikupljanja dokumentacije. Takođe, u obzir treba uzeti i odluku kompanije da ceo postupak radi samostalno ili da angažuje konsultanta ili investicionu banku.
Koje su prednosti prikupljanja kapitala na berzi u odnosu na kredit u banci?
- Ovo je na neki način besplatan novac, s tim da postoje različite takse koje kompanija plaća, te stoga i kod ovog načina postoji trošak prikupljanja kapitala kao njegova cena. Teško je reći koliki su ukupni troškovi jer to zavisi i od toga da li će kompanija angažovati spoljne saradnike, te da li će emisiju prodavati samo objavljivanjem javnosti ili želi garantovanje uspešnosti emisije (investiciona banka angažuje mrežu brokera za distribuciju akcija sa obavezom ili bez obaveze da kupi neprodate akcije i sl.).
Sa druge strane, i kod banke, kompanije ne kucnu na vrata i dobiju kredit. I ovde je potrebno podneti detaljnu dokumentaciju i opravdati budućnost projekta. Pri tom postoji kamata koja se plaća tokom celokupnog perioda na koji je kredit odobren, a uz kamatu se otplaćuje i glavnica, odnosno kredit se vraća. Ne treba gubiti iz vida i da nije svakoj kompaniji lako da dođe do kredita.
U razgovoru sa kompanijama ipak se može zaključiti da će radije uzeti skup kredit nego izaći na berzu?
- To je stvar i poslovne politike kompanije, kao i mentaliteta naših ljudi. Vlasnici firmi u Srbiji neretko imaju stav da je to njihov biznis koji ne žele da podele sa drugima, što znači da ostaju jedini vlasnici biznisa ili ga dele isključivo sa odabranim partnerom. Izlazak na berzu, sa druge strane, podrazumeva da je rad kompanije konstantno izložen oku javnosti i investitora koji traže sve više i više informacija. Međutim, izlazak na berzu ne podrazumeva gubitak vlasništva, pa čak ni većinskog vlasništva prvobitnog vlasnika. Naprotiv, postojeći vlasnik inicijalno sam definiše koji deo kapitala svoje kompanije želi da podeli sa potencijalnim investitorima. Nije nepoznato da su neki vlasnici bili prinuđeni da svoje kompanije prodaju zbog prezaduženosti, jer je razvoj i rast tih kompanija finansiran samo putem kredita. Međutim, da su deo razvoja kompanije i deo kapitala kompanije podelili sa drugim investitorima, mogli su ostati suvlasnici svojih kompanija.
Ipak, treba reći da nije lako biti kompanija na berzi, pre svega iz razloga obaveze otvorenosti kompanije prema javnosti u pogledu svih mogućih poslovnih informacija čija konstantna prisutnost daje kvalitet akcije, obezbeđuje likvidnost i poverenje investitora i time stalno prisutnu tražnju za akcijama.
U poslednje vreme na tržištu kapitala novac nisu uspele da prikupe ni kompanije čijim se akcijama već trguje na berzi?
- Emitovanje akcija ili dokapitalizacija nije uspela za nekoliko kompanija, a neke firme su povukle emisije kada su pokušale da prikupe kapital dokapitalizacijom. Problem je u aktuelnom naglom padu tržišta, dok smo samo pre dve godine imali visoke cene. Zakon definiše da cena akcije u emisiji mora biti prosečna cena akcije na berzi u poslednja tri meseca. Tako se dogodilo da cena akcije u emisiji bude recimo hiljadu dinara, dok je na berzi upola manja. U takvoj situaciji normalno je da akciju niko neće da kupi u emisiji.
Kako do novca na berzi?
Kako tehnički izgleda prikupljanje kapitala na berzi?
Ako projekat već postoji, skupština akcionara kompanije prvo donosi odluku o iznosu koji želi da prikupi na berzi i ceni akcije u emisiji. Uz odluku prilaže prospekt o poslovanju sa aktuelnim i istorijskim bilansima, novim projektom koji želi da finansira i sve to šalje na odobravanje Komisiji za hartije od vrednosti. Komisija nije odgovorna za istinitost podataka. Njena odgovornost je da proveri da li je sve kako propisi predviđaju. Prospekt se potom objavljuje najširoj javnosti putem medija, sa ciljem da se obavesti što više potencijalnih investitora. Investitori potom prijavljuju koliko akcija žele da kupe i deponuju novac u banci.
Emisija se proglašava uspešnom ukoliko može da se proda više od polovine emitovanih akcija.
Na kraju, Komisija donosi rešenje o uspešnosti, novac iz banaka se prebacuje na račun kompanije, a kupljene akcije se prebacuju na vlasničke račune kupaca u Centralnom registru. Te akcije kasnije je moguće zadržati, ali i prodati na Beogradskoj berzi.
Izvor: Blic
Za koji mesec, sa usvajanjem izmena Zakona o tržištu hartijama od vrednosti i Zakona o privrednim društvima, privrednici u Srbiji imaće novu mogućnost da finansiraju poslove, kao alternativu zaduživanja u bankama. "Tada bi trebalo da bude otklonjena disharmonija propisa koja je onemogućavala da preduzeća prikupljaju kapital na Beogradskoj berzi", kaže u razgovoru za "Novac" Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.
Ovakva mogućnost praktikuje se u regionu već duže vreme - na Banjalučkoj berzi je privatna firma "Fratelo trejd" prikupila blizu pola miliona evra, dok je u Hrvatskoj izlazak INE i "Telekoma" na Zagrebačku berzu doprineo razvoju čitavog tržišta kapitala - penzionim i investicionim fondovima, ali i ostalim investitorima koji su kupovali njihove akcije.
Šta je u propisima glavna kočnica da preduzeća izađu na Beogradsku berzu?
- Neposredno pred krizu neke domaće privatne firme su želele da prodaju deo kapitala i izađu na berzu. Isto su hteli i pojedini veliki privatni sistemi kojima su problemi došli paralelno sa krizom.
Međutim, zbog disharmonije u zakonima, nije se znalo kako zatvoreno preduzeće može da postane otvoreno akcionarsko društvo, da li o tome treba da odluči samo skupština akcionara ili je prethodno potrebno javno emitovati akcije. A u javnu emisiju se ne može ići ako je preduzeće organizovano kao zatvoreno društvo…
Bilo je različitih tumačenja i nije postojala volja za harmonizaciju Zakona o tržištu HoV i Zakona o privrednim društvima. Da se htelo, ovaj problem se mogao rešiti i ranije. Procedura otvaranja društva se mogla definisati i na drugačije načine, nego čekati celovitu promenu zakona.
Koji faktori u normalnim okolnostima utiču na uspeh prikupljanja novca na berzi?
- Ukoliko se zatvoreno preduzeće opredeli za izlazak na berzu i emitovanje akcija, to znači i da bi prethodno trebalo da se organizuje kao otvoreno akcionarsko društvo.
Da li će emisija, međutim, uspeti prvenstveno zavisi od projekta koji se prikupljenim sredstvima i planira finansirati. Projekat mora biti atraktivan, u smislu da obećava budućnost, jer je samo na taj način i moguće ubediti investitore da kupe akcije. Investitori žele detaljno da znaju šta se planira sa prikupljenim sredstvima, u šta se ulaže, kada se i kolika profitna stopa očekuje.
Drugo, ako je firma već na berzi, bitno je koliko je njena akcija i atraktivna, kakva je likvidnost, kolika je tražnja. U svakom slučaju, bitno je i ko su akcionari, kako firma posluje, kakva joj je poslovna istorija… Firmu je važno i porediti sa preduzećima u regionu i svetu iz iste branše.
Sve je, dakle, stvar projekta, ocene i trenutka, da li će i u kolikoj srazmeri projekat biti finansiran i iz drugih izvora (kredit), te koliki su ukupni troškovi za finansiranja različitim mogućnostima.
Čini se da postupak traje mnogo duže nego kada se uzima kredit u banci?
- Ceo postupak traje oko tri meseca, oko dva meseca je potrebno od objavljivanja do zaključenja emisije. Rok, međutim, najviše zavisi od firme koja emituje akcije i brzine prikupljanja dokumentacije. Takođe, u obzir treba uzeti i odluku kompanije da ceo postupak radi samostalno ili da angažuje konsultanta ili investicionu banku.
Koje su prednosti prikupljanja kapitala na berzi u odnosu na kredit u banci?
- Ovo je na neki način besplatan novac, s tim da postoje različite takse koje kompanija plaća, te stoga i kod ovog načina postoji trošak prikupljanja kapitala kao njegova cena. Teško je reći koliki su ukupni troškovi jer to zavisi i od toga da li će kompanija angažovati spoljne saradnike, te da li će emisiju prodavati samo objavljivanjem javnosti ili želi garantovanje uspešnosti emisije (investiciona banka angažuje mrežu brokera za distribuciju akcija sa obavezom ili bez obaveze da kupi neprodate akcije i sl.).
Sa druge strane, i kod banke, kompanije ne kucnu na vrata i dobiju kredit. I ovde je potrebno podneti detaljnu dokumentaciju i opravdati budućnost projekta. Pri tom postoji kamata koja se plaća tokom celokupnog perioda na koji je kredit odobren, a uz kamatu se otplaćuje i glavnica, odnosno kredit se vraća. Ne treba gubiti iz vida i da nije svakoj kompaniji lako da dođe do kredita.
U razgovoru sa kompanijama ipak se može zaključiti da će radije uzeti skup kredit nego izaći na berzu?
- To je stvar i poslovne politike kompanije, kao i mentaliteta naših ljudi. Vlasnici firmi u Srbiji neretko imaju stav da je to njihov biznis koji ne žele da podele sa drugima, što znači da ostaju jedini vlasnici biznisa ili ga dele isključivo sa odabranim partnerom. Izlazak na berzu, sa druge strane, podrazumeva da je rad kompanije konstantno izložen oku javnosti i investitora koji traže sve više i više informacija. Međutim, izlazak na berzu ne podrazumeva gubitak vlasništva, pa čak ni većinskog vlasništva prvobitnog vlasnika. Naprotiv, postojeći vlasnik inicijalno sam definiše koji deo kapitala svoje kompanije želi da podeli sa potencijalnim investitorima. Nije nepoznato da su neki vlasnici bili prinuđeni da svoje kompanije prodaju zbog prezaduženosti, jer je razvoj i rast tih kompanija finansiran samo putem kredita. Međutim, da su deo razvoja kompanije i deo kapitala kompanije podelili sa drugim investitorima, mogli su ostati suvlasnici svojih kompanija.
Ipak, treba reći da nije lako biti kompanija na berzi, pre svega iz razloga obaveze otvorenosti kompanije prema javnosti u pogledu svih mogućih poslovnih informacija čija konstantna prisutnost daje kvalitet akcije, obezbeđuje likvidnost i poverenje investitora i time stalno prisutnu tražnju za akcijama.
U poslednje vreme na tržištu kapitala novac nisu uspele da prikupe ni kompanije čijim se akcijama već trguje na berzi?
- Emitovanje akcija ili dokapitalizacija nije uspela za nekoliko kompanija, a neke firme su povukle emisije kada su pokušale da prikupe kapital dokapitalizacijom. Problem je u aktuelnom naglom padu tržišta, dok smo samo pre dve godine imali visoke cene. Zakon definiše da cena akcije u emisiji mora biti prosečna cena akcije na berzi u poslednja tri meseca. Tako se dogodilo da cena akcije u emisiji bude recimo hiljadu dinara, dok je na berzi upola manja. U takvoj situaciji normalno je da akciju niko neće da kupi u emisiji.
Kako do novca na berzi?
Kako tehnički izgleda prikupljanje kapitala na berzi?
Ako projekat već postoji, skupština akcionara kompanije prvo donosi odluku o iznosu koji želi da prikupi na berzi i ceni akcije u emisiji. Uz odluku prilaže prospekt o poslovanju sa aktuelnim i istorijskim bilansima, novim projektom koji želi da finansira i sve to šalje na odobravanje Komisiji za hartije od vrednosti. Komisija nije odgovorna za istinitost podataka. Njena odgovornost je da proveri da li je sve kako propisi predviđaju. Prospekt se potom objavljuje najširoj javnosti putem medija, sa ciljem da se obavesti što više potencijalnih investitora. Investitori potom prijavljuju koliko akcija žele da kupe i deponuju novac u banci.
Emisija se proglašava uspešnom ukoliko može da se proda više od polovine emitovanih akcija.
Na kraju, Komisija donosi rešenje o uspešnosti, novac iz banaka se prebacuje na račun kompanije, a kupljene akcije se prebacuju na vlasničke račune kupaca u Centralnom registru. Te akcije kasnije je moguće zadržati, ali i prodati na Beogradskoj berzi.
Izvor: Blic