Novine zakona o penzijskom osiguranju
Izvor: Politika objavljeno: 01.11.2010.
Ranka Savić: Predsednik i premijer shvatili ozbiljnost situacije. – Nebojša Atanacković: Razumem da PUPS brani penzionere, ali ne razumem sindikate
Ranka Savić i Nebojša Atanacković (Foto A. Vasiljević)
Kakve god još eventualne izmene da pretrpi predložni zakon o penzijskom osiguranju, ni budućim ni sadašnjim penzionerima se ne piše dobro. Oni koji još rade, radiće sve duže i pitanje je da li će penziju uopšte dočekati. Ovi drugi još će dugo pokušavati da spoje nespojivo – iznos na čeku s potrošačkom korpom. Razgovor o ovoj temi s Rankom Savić, predsednicom Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata,i Nebojšom Atanackovićem,predsednikom Unije poslodavaca Srbije,vođen je u petak, posle prvog susreta predstavnika pregovaračkog tima i premijera Cvetkovića, kada je postignut dogovor da minimalna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa 27 odsto.
Iako je Savićeva tokom ovog razgovora bila optimista da će se u nastavku pregovora s premijerom rešiti i pitanje zaštitne klauzule odnosno donje granice ispod koje penzije ne smeju da padaju, do toga još nije došlo. Razgovori se nastavljaju danas, uz najavu da bi sindikati već sutra mogli da nastave prikupljanje potpisa za smenu vlade.
Politika: Zašto je Unija poslodavaca Srbije ostala neutralna prema zakonu o penzijama. Mislite da je u redu da radnici sve duže rade, a da malo ko od njih dočeka penziju?
Atanacković: Sindikati su imali realne primedbe na zakon o penzijama. Ali smo mi ostali po strani, jer smo shvatili da se ovako neće rešiti pitanje prihoda i rashoda penzija. Ukoliko se penzije povećavaju po bilo kom osnovu, onda prihodna strana mora biti veća. Ovakvim izmenama zakona to se neće desiti. Budući da država ima obavezu da smanji učešće penzija u BDP-u sa sadašnjih 14 na 10 odsto, to znači da nedostajuća sredstva moraju da se popune kroz povećanje doprinosa. Sadašnji zakon podrazumeva olako davanje beneficija.
Politika: Na koje kategorije konkretno mislite?
Atanacković: U redu je da rudari imaju beneficirani radni staž. Ali to ne treba da se odnosi na „takozvane” rudare na kopovima. Iz političkih razloga pojedini „proizvođači” uglja, koji su rukovodioci nekih pogona, kakav je slučaj u „Kolubari”, dobijaju beneficirani radni staž.
Politika: Ovim zakonom su uslovi za beneficije pooštreni.
Atanacković: Jesu, ali poslodavci nisu sigurni da će taj zakon u potpunosti biti poštovan. Ako ćemo gledati odnos starosnih i invalidskih penzionera ispada da smo najbolesnija nacija u Evropi.
Politika: Zar niste upravo zato mogli da se pridružite sindikatima i iznesete svoje primedbe koje bi eventualno bile unete u zakon?
Savić: Bunt sindikata nije samo zbog penzionera, niti zbog ovog konkretnog zakona. Konstatujemo šta ne valja, ali moramo nešto da preduzmemo da faktičko stanje promenimo. Razgovor s premijerom je upravo išao u tom pravcu. Neka država donese odluku da se dinar od naplate putarina, od muzičkog i kulturnog događaja vraća fondu.
Politika: Šta je s revizijom penzija?
Savić: Zašto svi partizani da dobijaju srpske penzije? Najlakše je vršiti reviziju penzijskog sistem oduzimanjem stečenih prava, ali uradite nešto da taj fond postane preduzeće. Tu je najveći priliv svežeg novca, od uplata doprinosa. Pitali smo premijera ša je s tim novcem, da li se okamaćuje, ko ima koristi od toga. Niko ne može da me ubedi da taj novac stoji danima i čeka da bude iskorišćen za isplatu penzija.
Atanacković: Fond je protočni račun jer da bi nešto bilo fond mora da raspolaže s više svog novca, nego što je to slučaj sa srpskim fondom koji s dva odsto popunjava razliku između naplate doprinosa i onoga što dolazi iz budžeta. Govorimo godinama da se fondu vrati ono što mu je uzimano, a sticano u vreme kada je na četiri radnika bio jedan penzioner.
Politika: Ali vi opet imate situaciju da vlada oduzima od fonda imovinu, iako nije njena. Primer je hotel „Merkur” u Vrnjačkoj Banji koji je građen parama fonda, a onda je vlada nedavno tražila da se on prenese na nju.
Atanacković: Tako je. Umesto da, kada nam se pružila prilika da se fond kapitalizuje mi imamo slučaj da posle pet, šest godina vođenja izuzetno teških sudskih sporova s državom, gde je fond dobio više pravosudnih presuda, država kaže odustanite. Ostavite to državi. Zašto? Da bi se to opet dalo u neku vrlo sumnjivu privatizaciju?
Savić: Velika zamerka sindikata je i neuplaćivanje doprinosa za šta je kriva država jer i sama učestvuje i aminuje neizmirivanje ovih obaveza.
Politika: Na koji način država to radi?
Savić: Tako što u dogovoru s najvećim srpskim biznismenima, koji su u finansijskom problemu, oprosti uplatu doprinosa. A onda donesu odluku da vlada za period od pet godina uplati doprinose za te radnike i povežu im staž. Odakle vladi pare? To opet za te „uspešne biznismene” plaćaju građani.
Atanacković: Ali ni to nije dalo rezultate. Jer, taman kada smo pomislili da je povezivanjem staža rešen problem, pravo da vodi računa o uplatama doprinosa oduzeto je fondu i dato Upravi prihoda, uz objašnjenje kako će država svojom silom naterati sve one koji ne uplaćuju doprinose da to počnu da čine. Došli smo, međutim, na to da država opet to radi za neplatiše, čime direktno vređa inteligenciju građana koji s pravom kažu da je iz dosadašnjeg primera najbolje da ništa ne plaćaju. Jer će im država oprostiti prvo kamatu, a onda će im platiti i glavnicu. Čist poklon države.
Politika: Kakvu budućnost da očekuju penzioneri s ovim ustupcima koje su izdejstvovali sindikati?
Atanacković: Divim se sindikatima. Traže da se penzije povećavaju, a smanji starosna granica za odlazak u penziju. Razumeo bih da to traži PUPS, ali za sindikate je to veliki zalogaj i nelogičnost. Oni treba da se bore za prava radnika, da radnici sačuvaju svoja radna mesta i što duže rade.
Savić: Dokazali smo da jedinstveni možemo da se izborimo s onim što u prvom momentu izgleda nemoguće, a svi su nam to govorili kada je u pitanju zakon o penzijama.
Politika: Zašto je premijer sada popustio, a mesec dana ste ga čekali da vas pozove da sednete za pregovarački sto. Vlada se uplašila sindikata ili je u pitanju politički populizam?
Savić: Mislim da su premijer i predsednik Srbije shvatili ozbiljnost situacije i da su sindikata prvi put odlučni u onome što su naumili, ne pitajući za cenu.
Politika: Pokazali ste se kao veći zaštitnici penzionera od samog potpredsednika Krkobabića?
Savić: Nismo štitili samo penzionere, nego i zaposlene.
Atanacković: Tu se ne bih složio s Rankom
Savić: Ovim smo hteli da kažemo zašto se borimo za smanjenje starosne granice za odlazak žena u penziju. Ali i da postavimo pitanje kada će se s ovakvim zakonom koji stalno podiže starosnu granicu zaposliti mladi, budući da vlada nije ostvarila svoja predizborna obećanja da će otvoriti 200.000 novih radnih mesta, već je zatvorila 350.000. Nije nama 1,6 miliona penzionera problem, već manje od 1,8 miliona zaposlenih. Da imamo 3,6 miliona radnika, penzioneri ne bi bili danas tema. Problem je vlade i nezapošljavanja, a ne najstarijih čije je pare država potrošila. Ovo nije borba samo za penzijski zakon, nego za sistemska rešenja.
Politika: Kako poslodavci komentarišu uspeh sindikata?
Atanacković: Pozdravljamo to. Podržavamo najveći broj zahteva sindikata, istovremeno razumevajući da je vlada u problemu ne samo zbog MMF-a nego i zato što mi nismo navikli da štedimo. Zato je vladi teško da ispuni zahteve MMF-a koja je stalno opominje na rashodnu stranu. Ali, imamo i primedbe na neka druga rešenja koja nisu promenjena ni ovim predlogom zakona.
Politika: Na šta konkretno mislite?
Atanacković: Vlade najlakše podležu populističkim zahtevima. U ovom slučaju se radi o tome da vlada računa na to koliko će je loša odluka koštati glasova na izborima, koliko će dobiti, a koliko izgubiti.
Politika
a li se vlada uplašila sindikata i zato prihvatila neke izmene zakona?
Atanacković: Nisam siguran da je to u pitanju. Bilo joj je lakše da skrene na tu stranu, bez obzira na racionalnost i koliko će ti prihvaćeni zahtevi sindikata povećati rupu u državnoj kasi. Svi ti razgovori s MMF-om su bili zasnovani na nekoj računici.
Politika: Ali premijer je potvrdio da ipak može da odstupi od računice?
Savić: Ne slažem s Nebojšom. Vlada se uplašila sindikata. Ne u smislu prikupljenih potpisa za njenu smenu, nego početka talasanja i buđenja radnika koji su zbog cele ekonomske situacije upali u apatiju. To je talaščić koji je krenuo, ali bi se brzo podizao i zapljusnuo bi vladu.
Atanacković: Da li to znači da posle ovoga više neće biti protesta radnika i sindikata, pritisaka na vladu?
Savić: Ni slučajno. Biće ih uvek kada se pojavi problem..
Atanacković: Ako je tako zašto je vlada prihvatila zahteve sindikata? Ne bi se radništvo diglo zbog penzija, nego zato što ne prima plate.
Savić: Penzije su povod.
Atanacković: Ali o penzijama potpuno različito razmišlja radnik sa 30 i onaj sa 60 godina. Da se nađe jedinstvo među radnicima oko pitanja penzija, vrlo je teško. Ovakvim uspehom sindikat će samo još dodatno da zaduži i vladu i državu koja će iz budžeta morati da izdvaja više para za penzija, jer realnih para za stare nema.
Politika: Kada možemo da očekujemo da ćemo imati stabilan penzijski sistem, gde se iz budžeta za isplatu penzija neće izdvajati bezmalo 50 odsto prihoda?
Atanacković: U bliskoj budućnosti vrlo teško.
Savić: Vlada treba da napravi socijalno-ekonomski savet i rešava situaciju.
Atanacković: Nije problem u tome, nego što vlada devet godina nije poslušala nijedan savet koji im je socijalno-ekonomski savet dao. Svuda u svetu socijalni dijalog služi da bi se suprotstavljeni stavovi usaglasili i da ne bi bilo eksplozija. Kod nas se to ne primenjuje.
Politika: Kako ćete biti sigurni da će vaši predlozi izmena biti u zakonu pre nego što on ode u Narodnu skupštinu?
Savić: Potpisaćemo protokol s premijerom. Dakle, njegov potpis je garant. Zakon se vraća do 2. novembra u skupštinu, a do 22. decembra treba da bude usvojen.
Politika: Da li iz ove perspektive mislite da je Krkobabić bolje mogao da ispregovara zakon?
Savić: Naravno da je mogao.
Politika: Zašto nije, nego je čekao da odete kod premijera pa da kaže kako je bolje od vas izdejstvovao da minimalna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje s 27 odsto, umesto 25 odsto?
Savić: Zato što je podlegao MMF-u ili je imao neki drugi interes. Ne znam koji.
Atanacković: Mislim da je on bio realnije kada je reč o mogućnosti srpske privrede. Ako s jedne strane imamo zahtev MMF-a da nam se učešće penzija u BDP smanji sa sadašnjih 14 na 10 odsto, onda se on kretao u tom pravcu.
Savić: Zašto to nije rekao svojim glasačima. Ovako je razotkriven. Čisto dobijanje političkih poena. Ono što smo mi saznali iz razgovora Krkobabića s predstavnicima vlade, jer s nama nije ni razgovarao, jeste: „Šta mi se oni mešaju u deo koji meni donosi političke poene”.
Atanacković: Ne treba mnogo verovati političarima. U ovom slučaju ste Krkobabiću uzeli političke poene u velikoj meri.
Politika: Složićete se ipak da ovaj zakon neće moći dugo da poživi.
Savić: Na poslednjem sastanku s MMF-om su nam poručili: „Kao što ste sami birali ovu vladu gledajte šta ćete s njom”, tako su rekli: „Ovaj zakon je divan gledajte šta vas čeka 2012”. Znači ne znamo što se bunite sada kada ćete tek biti u problemu.
Politika: Šta znači „gledajte šta vas čeka 2012”?
Atanacković: Intervencija sindikata je samo kupovina vremena. Može se reći da su sindikati zapravo ovog puta pomogli vladi da do novih izbora ostane sve lepo što se penzija tiče. Bez ovog napada sindikata vlada ne bi mogla da veruje da su penzioneri zadovoljni za njihovog mandata.
Politika: Šta je po vama razlog što ovaj zakon nije potpisao ni ministar rada ni potpredsednik vlade pre nego što je prvi put ušao u skupštinu? Mislite li da će sada neko od ministara bez problema izaći da pred poslanike da ga brani?
Atanacković: Zakon nije potpisan jer je nepopularan. Onaj ko bi promovisao zakon shvata da bi izgubio mnogo kod svog biračkog tela. Pitanje je da li će ove izmene prihvatiti MMF.
Jasna Petrović
Izvor: Politika objavljeno: 01.11.2010.
Ranka Savić: Predsednik i premijer shvatili ozbiljnost situacije. – Nebojša Atanacković: Razumem da PUPS brani penzionere, ali ne razumem sindikate
Ranka Savić i Nebojša Atanacković (Foto A. Vasiljević)
Kakve god još eventualne izmene da pretrpi predložni zakon o penzijskom osiguranju, ni budućim ni sadašnjim penzionerima se ne piše dobro. Oni koji još rade, radiće sve duže i pitanje je da li će penziju uopšte dočekati. Ovi drugi još će dugo pokušavati da spoje nespojivo – iznos na čeku s potrošačkom korpom. Razgovor o ovoj temi s Rankom Savić, predsednicom Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata,i Nebojšom Atanackovićem,predsednikom Unije poslodavaca Srbije,vođen je u petak, posle prvog susreta predstavnika pregovaračkog tima i premijera Cvetkovića, kada je postignut dogovor da minimalna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa 27 odsto.
Iako je Savićeva tokom ovog razgovora bila optimista da će se u nastavku pregovora s premijerom rešiti i pitanje zaštitne klauzule odnosno donje granice ispod koje penzije ne smeju da padaju, do toga još nije došlo. Razgovori se nastavljaju danas, uz najavu da bi sindikati već sutra mogli da nastave prikupljanje potpisa za smenu vlade.
Politika: Zašto je Unija poslodavaca Srbije ostala neutralna prema zakonu o penzijama. Mislite da je u redu da radnici sve duže rade, a da malo ko od njih dočeka penziju?
Atanacković: Sindikati su imali realne primedbe na zakon o penzijama. Ali smo mi ostali po strani, jer smo shvatili da se ovako neće rešiti pitanje prihoda i rashoda penzija. Ukoliko se penzije povećavaju po bilo kom osnovu, onda prihodna strana mora biti veća. Ovakvim izmenama zakona to se neće desiti. Budući da država ima obavezu da smanji učešće penzija u BDP-u sa sadašnjih 14 na 10 odsto, to znači da nedostajuća sredstva moraju da se popune kroz povećanje doprinosa. Sadašnji zakon podrazumeva olako davanje beneficija.
Politika: Na koje kategorije konkretno mislite?
Atanacković: U redu je da rudari imaju beneficirani radni staž. Ali to ne treba da se odnosi na „takozvane” rudare na kopovima. Iz političkih razloga pojedini „proizvođači” uglja, koji su rukovodioci nekih pogona, kakav je slučaj u „Kolubari”, dobijaju beneficirani radni staž.
Politika: Ovim zakonom su uslovi za beneficije pooštreni.
Atanacković: Jesu, ali poslodavci nisu sigurni da će taj zakon u potpunosti biti poštovan. Ako ćemo gledati odnos starosnih i invalidskih penzionera ispada da smo najbolesnija nacija u Evropi.
Politika: Zar niste upravo zato mogli da se pridružite sindikatima i iznesete svoje primedbe koje bi eventualno bile unete u zakon?
Savić: Bunt sindikata nije samo zbog penzionera, niti zbog ovog konkretnog zakona. Konstatujemo šta ne valja, ali moramo nešto da preduzmemo da faktičko stanje promenimo. Razgovor s premijerom je upravo išao u tom pravcu. Neka država donese odluku da se dinar od naplate putarina, od muzičkog i kulturnog događaja vraća fondu.
Politika: Šta je s revizijom penzija?
Savić: Zašto svi partizani da dobijaju srpske penzije? Najlakše je vršiti reviziju penzijskog sistem oduzimanjem stečenih prava, ali uradite nešto da taj fond postane preduzeće. Tu je najveći priliv svežeg novca, od uplata doprinosa. Pitali smo premijera ša je s tim novcem, da li se okamaćuje, ko ima koristi od toga. Niko ne može da me ubedi da taj novac stoji danima i čeka da bude iskorišćen za isplatu penzija.
Atanacković: Fond je protočni račun jer da bi nešto bilo fond mora da raspolaže s više svog novca, nego što je to slučaj sa srpskim fondom koji s dva odsto popunjava razliku između naplate doprinosa i onoga što dolazi iz budžeta. Govorimo godinama da se fondu vrati ono što mu je uzimano, a sticano u vreme kada je na četiri radnika bio jedan penzioner.
Politika: Ali vi opet imate situaciju da vlada oduzima od fonda imovinu, iako nije njena. Primer je hotel „Merkur” u Vrnjačkoj Banji koji je građen parama fonda, a onda je vlada nedavno tražila da se on prenese na nju.
Atanacković: Tako je. Umesto da, kada nam se pružila prilika da se fond kapitalizuje mi imamo slučaj da posle pet, šest godina vođenja izuzetno teških sudskih sporova s državom, gde je fond dobio više pravosudnih presuda, država kaže odustanite. Ostavite to državi. Zašto? Da bi se to opet dalo u neku vrlo sumnjivu privatizaciju?
Savić: Velika zamerka sindikata je i neuplaćivanje doprinosa za šta je kriva država jer i sama učestvuje i aminuje neizmirivanje ovih obaveza.
Politika: Na koji način država to radi?
Savić: Tako što u dogovoru s najvećim srpskim biznismenima, koji su u finansijskom problemu, oprosti uplatu doprinosa. A onda donesu odluku da vlada za period od pet godina uplati doprinose za te radnike i povežu im staž. Odakle vladi pare? To opet za te „uspešne biznismene” plaćaju građani.
Atanacković: Ali ni to nije dalo rezultate. Jer, taman kada smo pomislili da je povezivanjem staža rešen problem, pravo da vodi računa o uplatama doprinosa oduzeto je fondu i dato Upravi prihoda, uz objašnjenje kako će država svojom silom naterati sve one koji ne uplaćuju doprinose da to počnu da čine. Došli smo, međutim, na to da država opet to radi za neplatiše, čime direktno vređa inteligenciju građana koji s pravom kažu da je iz dosadašnjeg primera najbolje da ništa ne plaćaju. Jer će im država oprostiti prvo kamatu, a onda će im platiti i glavnicu. Čist poklon države.
Politika: Kakvu budućnost da očekuju penzioneri s ovim ustupcima koje su izdejstvovali sindikati?
Atanacković: Divim se sindikatima. Traže da se penzije povećavaju, a smanji starosna granica za odlazak u penziju. Razumeo bih da to traži PUPS, ali za sindikate je to veliki zalogaj i nelogičnost. Oni treba da se bore za prava radnika, da radnici sačuvaju svoja radna mesta i što duže rade.
Savić: Dokazali smo da jedinstveni možemo da se izborimo s onim što u prvom momentu izgleda nemoguće, a svi su nam to govorili kada je u pitanju zakon o penzijama.
Politika: Zašto je premijer sada popustio, a mesec dana ste ga čekali da vas pozove da sednete za pregovarački sto. Vlada se uplašila sindikata ili je u pitanju politički populizam?
Savić: Mislim da su premijer i predsednik Srbije shvatili ozbiljnost situacije i da su sindikata prvi put odlučni u onome što su naumili, ne pitajući za cenu.
Politika: Pokazali ste se kao veći zaštitnici penzionera od samog potpredsednika Krkobabića?
Savić: Nismo štitili samo penzionere, nego i zaposlene.
Atanacković: Tu se ne bih složio s Rankom
Savić: Ovim smo hteli da kažemo zašto se borimo za smanjenje starosne granice za odlazak žena u penziju. Ali i da postavimo pitanje kada će se s ovakvim zakonom koji stalno podiže starosnu granicu zaposliti mladi, budući da vlada nije ostvarila svoja predizborna obećanja da će otvoriti 200.000 novih radnih mesta, već je zatvorila 350.000. Nije nama 1,6 miliona penzionera problem, već manje od 1,8 miliona zaposlenih. Da imamo 3,6 miliona radnika, penzioneri ne bi bili danas tema. Problem je vlade i nezapošljavanja, a ne najstarijih čije je pare država potrošila. Ovo nije borba samo za penzijski zakon, nego za sistemska rešenja.
Politika: Kako poslodavci komentarišu uspeh sindikata?
Atanacković: Pozdravljamo to. Podržavamo najveći broj zahteva sindikata, istovremeno razumevajući da je vlada u problemu ne samo zbog MMF-a nego i zato što mi nismo navikli da štedimo. Zato je vladi teško da ispuni zahteve MMF-a koja je stalno opominje na rashodnu stranu. Ali, imamo i primedbe na neka druga rešenja koja nisu promenjena ni ovim predlogom zakona.
Politika: Na šta konkretno mislite?
Atanacković: Vlade najlakše podležu populističkim zahtevima. U ovom slučaju se radi o tome da vlada računa na to koliko će je loša odluka koštati glasova na izborima, koliko će dobiti, a koliko izgubiti.
Politika
a li se vlada uplašila sindikata i zato prihvatila neke izmene zakona?Atanacković: Nisam siguran da je to u pitanju. Bilo joj je lakše da skrene na tu stranu, bez obzira na racionalnost i koliko će ti prihvaćeni zahtevi sindikata povećati rupu u državnoj kasi. Svi ti razgovori s MMF-om su bili zasnovani na nekoj računici.
Politika: Ali premijer je potvrdio da ipak može da odstupi od računice?
Savić: Ne slažem s Nebojšom. Vlada se uplašila sindikata. Ne u smislu prikupljenih potpisa za njenu smenu, nego početka talasanja i buđenja radnika koji su zbog cele ekonomske situacije upali u apatiju. To je talaščić koji je krenuo, ali bi se brzo podizao i zapljusnuo bi vladu.
Atanacković: Da li to znači da posle ovoga više neće biti protesta radnika i sindikata, pritisaka na vladu?
Savić: Ni slučajno. Biće ih uvek kada se pojavi problem..
Atanacković: Ako je tako zašto je vlada prihvatila zahteve sindikata? Ne bi se radništvo diglo zbog penzija, nego zato što ne prima plate.
Savić: Penzije su povod.
Atanacković: Ali o penzijama potpuno različito razmišlja radnik sa 30 i onaj sa 60 godina. Da se nađe jedinstvo među radnicima oko pitanja penzija, vrlo je teško. Ovakvim uspehom sindikat će samo još dodatno da zaduži i vladu i državu koja će iz budžeta morati da izdvaja više para za penzija, jer realnih para za stare nema.
Politika: Kada možemo da očekujemo da ćemo imati stabilan penzijski sistem, gde se iz budžeta za isplatu penzija neće izdvajati bezmalo 50 odsto prihoda?
Atanacković: U bliskoj budućnosti vrlo teško.
Savić: Vlada treba da napravi socijalno-ekonomski savet i rešava situaciju.
Atanacković: Nije problem u tome, nego što vlada devet godina nije poslušala nijedan savet koji im je socijalno-ekonomski savet dao. Svuda u svetu socijalni dijalog služi da bi se suprotstavljeni stavovi usaglasili i da ne bi bilo eksplozija. Kod nas se to ne primenjuje.
Politika: Kako ćete biti sigurni da će vaši predlozi izmena biti u zakonu pre nego što on ode u Narodnu skupštinu?
Savić: Potpisaćemo protokol s premijerom. Dakle, njegov potpis je garant. Zakon se vraća do 2. novembra u skupštinu, a do 22. decembra treba da bude usvojen.
Politika: Da li iz ove perspektive mislite da je Krkobabić bolje mogao da ispregovara zakon?
Savić: Naravno da je mogao.
Politika: Zašto nije, nego je čekao da odete kod premijera pa da kaže kako je bolje od vas izdejstvovao da minimalna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje s 27 odsto, umesto 25 odsto?
Savić: Zato što je podlegao MMF-u ili je imao neki drugi interes. Ne znam koji.
Atanacković: Mislim da je on bio realnije kada je reč o mogućnosti srpske privrede. Ako s jedne strane imamo zahtev MMF-a da nam se učešće penzija u BDP smanji sa sadašnjih 14 na 10 odsto, onda se on kretao u tom pravcu.
Savić: Zašto to nije rekao svojim glasačima. Ovako je razotkriven. Čisto dobijanje političkih poena. Ono što smo mi saznali iz razgovora Krkobabića s predstavnicima vlade, jer s nama nije ni razgovarao, jeste: „Šta mi se oni mešaju u deo koji meni donosi političke poene”.
Atanacković: Ne treba mnogo verovati političarima. U ovom slučaju ste Krkobabiću uzeli političke poene u velikoj meri.
Politika: Složićete se ipak da ovaj zakon neće moći dugo da poživi.
Savić: Na poslednjem sastanku s MMF-om su nam poručili: „Kao što ste sami birali ovu vladu gledajte šta ćete s njom”, tako su rekli: „Ovaj zakon je divan gledajte šta vas čeka 2012”. Znači ne znamo što se bunite sada kada ćete tek biti u problemu.
Politika: Šta znači „gledajte šta vas čeka 2012”?
Atanacković: Intervencija sindikata je samo kupovina vremena. Može se reći da su sindikati zapravo ovog puta pomogli vladi da do novih izbora ostane sve lepo što se penzija tiče. Bez ovog napada sindikata vlada ne bi mogla da veruje da su penzioneri zadovoljni za njihovog mandata.
Politika: Šta je po vama razlog što ovaj zakon nije potpisao ni ministar rada ni potpredsednik vlade pre nego što je prvi put ušao u skupštinu? Mislite li da će sada neko od ministara bez problema izaći da pred poslanike da ga brani?
Atanacković: Zakon nije potpisan jer je nepopularan. Onaj ko bi promovisao zakon shvata da bi izgubio mnogo kod svog biračkog tela. Pitanje je da li će ove izmene prihvatiti MMF.
Jasna Petrović