Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Groznicom zapadnog Nila koju prenose tigrasti komarci zaražena je 21 osoba, ali situacija nije alarmantna, kažu iz Klinike za infektivne i tropske bolesti.
Zamenica direktora te klinike Olga Dulović, međutim, nema informaciju o tome da je jedna žena preminula zbog te groznice, što su preneli pojedini mediji.
Prema podacima Instituta Torlak, gde se rade analize, kako je rekla, kod 21 osobe je potvrđena infekcija, a sve zaražene osobe su starosti između 52 i 82 godine.
Te osobe su se, prema njenim rečima, lečile kako na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, tako i na odelenjima u drugim delovima Srbije.
Ona je za RTS rekla da najveći broj zaraženih nije putovao u predele u kojima je bilo zaraženih poput Grčke i napomenula da se zaraza ne prenosi direktno sa čoveka na čoveka, već je prenose komarci.
Dulović je objasnila da se bolest manifestuje na više načina, tako što oboleli imaju sliku encefalitisa i lekari to brzo prepoznaju, ali oboljenje se može javiti i kod onih kod kojih se ne javlja slika encefalitisa.
Preman jenim rečima, celog leta povećan broj obolelih pacijenta sa slikom encefalitisa, pa je moguće i da je broj zaraženih od te groznice veći.
Ona je ukazala da je ove godine prvi put potvrđeno da je uzročnik tigrasti komarac, kao i da će se iz seruma bolesnika koji je sačuvan od prošle godine pokušati da se utvrdi da li je infekcija bila prisutna i prošle godine.
Sve što bi trebalo da znate o groznici Zapadnog Nila
Izvor: Blic.rs
Vest da je u Srbiji zabležen prvi slučaj groznice Zapadnog Nila, kao i da su inficirane još 23 osobe, izazvala je kod građana strah od ove neobične bolesti egzotičnog imena. Zamolili smo naše stručnjake da nas bolje upoznaju s ovom bolešću.
Kako objašnjavaju epidemiolozi u Institutu “Batut”, groznica Zapadnog Nila spada u preteće bolesti u Evropi čija je učestalost u poslednje dve decenije porasla i ima tendenciju rasta u budućnosti. Te promene su posledica klimatskih promena, intenzivnog međunarodnog saobraćaja, češćeg izlaganja ljudi divljim životinjama i komarcima, kao i povećanje brojnosti komaraca.
Dr Jelena Obrenović, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže za "Blic" da je groznica Zapadnog Nila potencijalno teško virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca.
- Virus je otkriven pre pola veka i proširio se sa afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu, istočnu Evropu i Mediteran. Čovek, kao slučajni domaćin, biva zaražen ubodom inficiranog komarca. Kod 80 odsto ljudi infekcija prođe bez simptoma, a manje od 1 odsto obolelih ima neuroinvazivne, teške oblike bolesti, sa kliničkim znacima encefalitisa i meningitisa (zapaljenje mozga i moždanih ovojnica). Pernata živina (kokoške i ćurke) takođe mogu da budu inficirane, pa su serološka istraživanja domaće živine značajan pokazatelj aktivnosti virusa na jednoj teritoriji. Često, slučajni domaćin može biti i konj - objašnjava dr Obrenović.
Faktori rizika za infekciju kod ljudi su dužina boravak u prirodi, neredovna upotreba zaštitnih sredstava, kuće sa vlažnim podrumima, prisustvo komaraca u stanu, zadržavanje vode u posudama za cveće i slično.
Virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka, ali postoji mogućnost prenosa putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem.
Još jedna osoba umrla je od zapaljenja mozga izazvanog virusom Zapadnog Nila u Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije.
To je potvrđeno "Blicu" u Klinici za infektivne bolesti.
Poznato je da je osoba zaražena 20. avgusta, ali je potvrda laboratorijskog nalaza stigla tek naknadno. Reč je opet o starijoj bolesnici, starijoj od 60 godina.
Olga Dulović sa Klinike za infektivne bolesti kaže za "Blic" da je žena umrla neposredno nakon što je primljena u bolnicu.
Prema njenim rečima, ova žena nije bila hronični bolesnik, ali je imala druge zdravstvene komplikacije.
U ovom trenutku u bolnici se nalazi nekoliko veoma ozbiljnih pacijenata. Od njih 20, koliko ih je smešteno na intenzivnu negu, samo kod petoro je virus potvrđen, a za ostale se još čekaju rezultati. Do sada je virus Zapadnog Nila potvrđen kod 37 ljudi.
Uprave Beograda, Novog Sada i Šapca ne planiraju dodatne akcije suzbijanja komaraca kako bi umanjile rizik od virusa Zapadnog Nila.Nije traženo da se akcija suzbijanja insekata intenzivira zbog groznice Zapadnog Nila, kažu za "Politiku" u beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Brojnost komaraca je već niska, kakva je bila čitave sezone zbog suše i velikih vrućina koje ne pogoduju krilatim krvopijama, a redovno su zaprašivane i sa zemlje i iz vazduha.
Bez obzira na to što komarci više ne prete samo nesnosnim svrabom već potencijalno smrtonosnim virusom, razloga za paniku nema i akcije suzbijanja će se i ubuduće, kao i do sada, sprovoditi tek ako brojnost premaši granicu, navode u ova tri grada za "Politiku".
"Krajem nedelje, ukoliko nas vreme posluži, tretiraćemo područje opštine Surčin. Tu je trenutno nešto veće žarište komaraca. Taj parcijalni tretman nema nikakve veze sa opasnošću od virusa", kaže Olja Vukićević iz beogradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Pre dve nedelje brojnost komaraca u glavnom gradu je bila toliko zanemarljiva da su u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, kući koja nadzire njihovu populaciju u Beogradu, verovali da nikakvi dalji tretmani iz vazduha neće ni biti nužni sve do kraja leta. Samo nekoliko dana kasnije, iako se vreme nije promenilo i još nije pogodovalo buđenju komaraca iz hibernacije zbog vrućine, sekretarijat je sproveo zaprašivanje iz vazduha.
Slučajno ili ne, u to vreme su medicinske ustanove već znale da se groznica Zapadnog Nila pojavila u Srbiji. U sekretarijatu tvrde da im niko od nadležnih državnih organa nije tražio da intenziviraju akciju zaprašivanja zbog opasnosti od virusa.
U Novom Sadu ocenjuju da su većinu posla obavili već proletos tretmanom larvi.
"Time smo sprečili veću brojnost, a i vrućine su nam išle na ruku. Otkako je sezona počela, kombinujemo larvicid i suzbijanje odraslih jedinki. Virus nas nije iznenadio i zato nema potrebe da bilo šta menjamo. Nastavićemo da radimo kao i do sada", navodi Dario Aćimović iz firme „Ciklonizacija”, koja u Novom Sadu suzbija komarce.
U Šapcu je ostalo da se izvede još jedna akcija koja je i ranije planirana, kaže Milan Vasić, načelnik Odeljenja za komunalne i stambene inspekcijske poslove u Šapcu.
"Trenutno nemamo planova da u agendu ubacujemo još tretmana, sem ako brojnost to ne bude zahtevala", objašnjava Vasić.
Ministarstvo životne sredine je početkom leta, od maja do jula, pomogla suzbijanje komaraca na teritoriji Srbije tako što je besplatan preparat za larvicid ponudilo gradovima i opštinama koje nisu imale dovoljno novca da ga sami nabave. U novom sazivu tog ministarstva kažu da je preparat uzelo deset opština.
Jednog odraslog tigrastog komarca novosadski Poljoprivredni fakultet je ulovio prošle godine, takođe na granici sa Hrvatskom.
Jaja tigrastog komarca uhvaćena klopkom
Jaja tigrastog komarca su nađena u leglima tih napasti na granici sa Hrvatskom, u blizini prelaza Batrovci, potvrđuju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i to u više navrata.
Stručnjaci te ustanove su porod zloglasnog insekta zatekli u klopkama koje se polažu na lokacije odgovarajuće za razvoj žarišta komaraca.
Te klopke, kakve su za Beograd nabavljene tek ove godine, ispuštaju mlečnu kiselinu, koja imitira miris kože, i ugljen-dioksid, čime se podražava ljudsko disanje. To privlači komarce koje usisava mali ventilator u aparatu. U redovnim obilascima, stručnjaci pokupe klopku i prebroje ulove.
Dok se čeka potvrda da li su još dve osobe umrle od virusa zapadnog Nila, čime bi se broj umrlih povećao na pet, nadležni u Srbiji neće proglasiti epidemiju.
Nadležni govore da nema mesta panici.
"Nemamo još podatke za nova dva smrtna slučaja. Ali i bez toga, nema uslova za proglašenje epidemije groznice virusa zapadnog Nila, jer nemamo parametre na osnovu kojih bismo to uradili. To nije nova bolest, pa da na osnovu jednog slučaja proglašavamo epidemiju", kaže šef Odseka za zarazne bolesti Batuta dr Jelena Obrenović.
"Imamo podatke i o ranijim slučajevima obolevanja. Mi svake godine imamo mnogo nerazjašnjenih slučajeva smrti od zapaljenja mozga ili moždanih ovojnica, gde nije utvrđen uzročnik. Sada, zahvaljujući napretku u dijagnostici i tome da smo prvi put ove godine uradili dijagnostiku na sumnjive slučajeve, imamo i preciznu potvrdu uzroka", dodaje Obrenovićeva.
Naši epidemiolozi su od Evropskog centra za kontrolu bolesti zatražili preporuku za proglašenje epidemije i nisu je dobili.
Dugogodišnji načelnik Klinike za Infektivne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu, penzionisani profesor dr Ivanko Bojić, infektolog, smatra da je nelogično da nadležni, iz godine u godinu, šta god nam se dogodi, poručuju da se ne paniči.
"Mora nekad narod i da bude u panici. Ima mesta i za brigu i za strepnju i za oprez i kako da zaštitimo ljude. Nadležni moraju da se pitaju da li smo dovoljno učinili da suzbijemo veliku populaciju komaraca. Možda da smo to uradili kako valja i na vreme, ovog problema ne bi bilo. Na Dunavski kej ili na Savu godinama ne odlazim, jer ne mogu od komaraca oči da otvorim", kaže dr Bojić.
Ovaj infektolog kaže kako je virus „zapadnog Nila” više od 10 godina poznat i to ne samo u Ugandi, po čijoj provinciji je dobio ime, jer se proširio po čitavom svetu.
"Ova bolest najčešće prolazi kao febrilna groznica, slična gripu. Inače, zapaljenje mozga i moždanih ovojnica nisu komplikacije ove bolesti nego normalne manifestacije bolesti koje se javljaju kod određenih pacijenata, a da li će se javiti zavisi od mnogo faktora – snage virusa, stanja organizma domaćina. Naravno, ljudi plaćaju životima – zapaljenje mozga od kojeg pacijent ne može da se oporavi završava smrtno. To što su umrli u poznijim godinama ništa ne znači. Zaštita je na vreme upozoriti stanovništvo i intenzivno raditi na prevenciji ", kaže sagovornik Politike.
Trenutno se za 36 pacijenata sumnja da su zaraženi virusom Zapadnog Nila, dok je kod njih 7 on potvrđen kaže direktor Instituta za tropske i infektivne bolesti.
Dragan Delić je za RTS rekao da nema razloga za paniku, ali da su briga i ozbiljnost neophodni. Na pitanje da li predstojeći pad temperature može pozitivno da utiče na povišenje zaraženog broja ljudi, Delić je objasnio da je u pitanju bolest sezonskog karaktera i da sa hladnim mesecima neće biti komaraca, pa samim tim ni vetra, ni transmisije.
"Ali ova bolest ostaje među zaraženim životinjima. Ova infekcija je ušla u našu populaciju i sredinu i ova priča će se ponavljati narednih godina", rekao je Delić.
On je dodao da za medicinare nije bilo dilema da li će se virus zapadnog Nila jednog dana pojaviti u Srbiji, već da su bili u dilemi kada će se to desiti.
Delić je objasnio i da za taj virus ne postoji antivirusni lek, već da terapija pomaže bolesniku da prebrodi taj kritični period. Prema njegovim rečima, većina inficiranih tu bolest preleži bez simptoma. Samo 20 odsto inficiranih ima kliničku sliku koja podseća na grip - povišena temperatura, glavobolja, osip, uvećane limfnih žlezdi, a da samo jedan od 100 ili 150 inficiranih ima težu formu - infekciju moždanica, koja je po pravilu benignog toka, ili infekciju samog mozga, što je mnogo opasnije.
