- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Novi Sad: Rone pod zamrznutim Dunavom
Izvor:
Novosti.rs
Ronioci 93. Rečne flotile Vojske Srbije i na zamrznutom Dunavu obavljaju redovne zadatke. Ronjenje pod ledom od desetak cenimetara, na tri stepena ispod nule.
Ma kakvi, zar da nas led zaustavi! Kakvi bismo onda bili vojnici... Ronioci 93. ronilačke čete Rečne flotile Vojske Srbije, u utorak, kao i prethodnih dana, obavljali su svoje redovne dnevne zadatke. Istina, u vodu su ušli kroz otvor isečen u desetak centimetara debelom ledu. Ledeni omotač, naime, već danima okiva rukavac Dunava u Novom Sadu, na koji se naslanja kasarna „Aleksandar Berić“, glavna baza ove jedinice.
Sama ronilačka četa osposobljena je, kako bi se to vojničkim jezikom reklo, da na unutrašnjim plovnim putevima obavlja ofanzivne i defanzivne zadatke u svim uslovima ronjenja, a to su, svojim primerom, pokazali stariji vodnici prve klase Boris Škorić i Jovan Martinović.
Na temperaturi vazduha koja je bila tri stepena ispod nule, pod led su zaronili u suvim ronilačkim odelima. O „užetu života“, odnosno konopcu kojim je ronilac vezan i kojim signalizira ukoliko dođe do nekih nepredviđenih problema, brinuo je njihov kolega, iskusni instuktor ronjenja, takođe stariji vodnik prve klase Boban Đoković, jedan od retkih ronicala s najvišom, prvom kategorijom.
- Istina, hladno je, ali u Dunavu niko ništa ne priča i ne naređuje - kaže Škorić, koji je prvi zaronio pod led. - Tamo sam u miru i tišini.
Posle njega, red je bio na kolegu Martinovića. I on je, bez oklevanja, posle kraće pripreme i razgovara sa rukovodiocem ronjenja, uskočio pod led.
Major Mitar Milović, komandir 93. ronilačke čete, koji je pažljivo pratio rad svojih kolega, objašnjava kako ronioci mogu da obezbeđuju plovne objekte, lučka postrojenja, sidrišta, ali i da uklanjaju i postavljaju eksploziv pod vodom, u svim vremenskim uslovima, i zimi i leti.
- U programu svake godine imamo i obuku u ronjenju u zimskim uslovima - kaže Milović. - Svi naši ronici, naravno kada uznapreduju do treće kategorije, koja je neophodna za tako ozbiljne zadatke, kroz nju prolaze.
Glavna karakteristika ronilaca ove čete jeste upravo u tome što gotovo sve zadatke, za razliku od kolega koji rone u moru, obavljaju u uslovima izuzetno ograničene vidljivosti, uz snažnu rečnu struju, i, vrlo često, nisku temperaturu vode i vazduha. Zimi, da bi obavili zadatak, rone ispod leda.
Jedan od najkomplikovanijih zadataka koji je stavljen pred ronioce ove jedinice bilo je izvlačenje aviona „orla“ iz Gružanskog jezera. Za taj zadatak su posebno pohvaljeni. Uz to, pamti se i izvlačenje transportera iz Save, kod Šapca, sa 12 metara dubine, u decembru 2006. godine.
PLATA
RONIOCI o zaradama nerado govore. Ipak, saznali smo da im je plata, sa svim dodacima, oko 400 evra. Holandski ronilac, međutim, za minut ronjenja dobija 2,5 evra ako roni na dubini do pet metara. Ako se spušta ispod te dubine, dobija pet evra po minutu. Dodatak za ronjenje naših ronilaca znatno je manji.
Izvor:
Novosti.rs
Ronioci 93. Rečne flotile Vojske Srbije i na zamrznutom Dunavu obavljaju redovne zadatke. Ronjenje pod ledom od desetak cenimetara, na tri stepena ispod nule.
Ma kakvi, zar da nas led zaustavi! Kakvi bismo onda bili vojnici... Ronioci 93. ronilačke čete Rečne flotile Vojske Srbije, u utorak, kao i prethodnih dana, obavljali su svoje redovne dnevne zadatke. Istina, u vodu su ušli kroz otvor isečen u desetak centimetara debelom ledu. Ledeni omotač, naime, već danima okiva rukavac Dunava u Novom Sadu, na koji se naslanja kasarna „Aleksandar Berić“, glavna baza ove jedinice.
Sama ronilačka četa osposobljena je, kako bi se to vojničkim jezikom reklo, da na unutrašnjim plovnim putevima obavlja ofanzivne i defanzivne zadatke u svim uslovima ronjenja, a to su, svojim primerom, pokazali stariji vodnici prve klase Boris Škorić i Jovan Martinović.
Na temperaturi vazduha koja je bila tri stepena ispod nule, pod led su zaronili u suvim ronilačkim odelima. O „užetu života“, odnosno konopcu kojim je ronilac vezan i kojim signalizira ukoliko dođe do nekih nepredviđenih problema, brinuo je njihov kolega, iskusni instuktor ronjenja, takođe stariji vodnik prve klase Boban Đoković, jedan od retkih ronicala s najvišom, prvom kategorijom.
- Istina, hladno je, ali u Dunavu niko ništa ne priča i ne naređuje - kaže Škorić, koji je prvi zaronio pod led. - Tamo sam u miru i tišini.
Posle njega, red je bio na kolegu Martinovića. I on je, bez oklevanja, posle kraće pripreme i razgovara sa rukovodiocem ronjenja, uskočio pod led.
Major Mitar Milović, komandir 93. ronilačke čete, koji je pažljivo pratio rad svojih kolega, objašnjava kako ronioci mogu da obezbeđuju plovne objekte, lučka postrojenja, sidrišta, ali i da uklanjaju i postavljaju eksploziv pod vodom, u svim vremenskim uslovima, i zimi i leti.
- U programu svake godine imamo i obuku u ronjenju u zimskim uslovima - kaže Milović. - Svi naši ronici, naravno kada uznapreduju do treće kategorije, koja je neophodna za tako ozbiljne zadatke, kroz nju prolaze.
Glavna karakteristika ronilaca ove čete jeste upravo u tome što gotovo sve zadatke, za razliku od kolega koji rone u moru, obavljaju u uslovima izuzetno ograničene vidljivosti, uz snažnu rečnu struju, i, vrlo često, nisku temperaturu vode i vazduha. Zimi, da bi obavili zadatak, rone ispod leda.
Jedan od najkomplikovanijih zadataka koji je stavljen pred ronioce ove jedinice bilo je izvlačenje aviona „orla“ iz Gružanskog jezera. Za taj zadatak su posebno pohvaljeni. Uz to, pamti se i izvlačenje transportera iz Save, kod Šapca, sa 12 metara dubine, u decembru 2006. godine.
PLATA
RONIOCI o zaradama nerado govore. Ipak, saznali smo da im je plata, sa svim dodacima, oko 400 evra. Holandski ronilac, međutim, za minut ronjenja dobija 2,5 evra ako roni na dubini do pet metara. Ako se spušta ispod te dubine, dobija pet evra po minutu. Dodatak za ronjenje naših ronilaca znatno je manji.