JUČE U PARLAMENTU OKONČANA RASPRAVA O PREDLOGU ZAKONA O STEČAJU
Novi propis ne štiti građane
Izvor: Dan 19-12-2010
Vlada je predložila novi zakon samo da bi se uveo stečaj u dva najvažnija preduzeća u Crnoj Gori, Željezari i Kombinatu aluminijuma, ocijenio je juče u parlamentu poslanik PzP-a Nebojša Medojević, napominjući da će on poslužiti obavljanju kompletnog stečaja crnogorske privrede.
- Zakon je napravljen za Željezaru iza koje stoji vladajuća porodica Đukanović. Montenegro spešlti stils nema veze sa stranim investitorom, koji je prije godinu napustio Željezaru. Kad se posao završi i kad se Đukanović izvuče, nema više ni novog vlasnika, kompanija će biti vraćena Crnoj Gori - kazao je Medojević.
Radnicima tih preduzeća je poručio da se kroz predlog zakona omogućava ono što za vrijeme odlazećeg premijera nije bilo profitabilno.
- Kad je crnogorskim tajkunima trebalo omogućiti sticanje imovine, onda nam je bio potreban fleksibilniji zakon, a sada kad je taj proces završen vlast konstatuje da on nije bio dobar i da treba napraviti zakon o stečaju. Taj zakon treba da posluži za okončanje poslova za kompletni stečaj crnogorske privrede - rekao je Medojević i podsjetio da je svojevremeno kritikovao Zakon o nesolventnosti koji je imao niz nekonzistentnosti i neriješenih pravnih prostora, a bili su namijenjeni za crnogorske tajkune da kroz proces privatizacije steknu ogromnu imovinu, koristeći mogućnost da kroz stečajni postupak, uticajem na stečajne sudove i upravnike, a i državne fondove, dođu do ogoromne količine imovine.
- On smatra da predlog zakona ima bolje odredbe u odnosu na važeći, jer se uvodi bankrot, pa se imovina onoga ko ne može da plaća obveze, rasprodaje. Međutim, dodaje da Vlada nije vodila računa ograđanima kad je sastavljala propis, jer se u njemu ne pominje bankrot građana koji su zadužili svu imovinu da bi preživljavali. Medojević je kao nedostatak novog zakona naveo i mogućnost da se radnicima, nakon stečaja, isplaćuju iznosi dugovanja po minimalnoj cijeni rada.
Poslanik DPS-a Zarija Franović je govorio o nagradama i naknadama koje su propisane stečajnim upravnicima, i tražio odgovor od predlagača koliko su one do sada iznosile. On smatra da bi privredni sudovi morali brže i kvalitetnije da rade, kako bi procenat obavljenih presuda bio efikasniji.
- Imamo podatak da je procenat izvršenih presuda u Privrednom sudu u Bijelom Polju veći u odnosu na onaj u Podgorici, i postavlja se pitanje zašto je to tako - pitao je Franović.
On smatra da se, kada su u pitanju propisi koji se tiču stečaja, reorganizacije i poslovanja preduzeća, moraju napraviti detaljni elaborati i dobra ekonomska ispitivanja. Dobro bi bilo ako ovaj novi zakon o stečaju ne bi bio samo mrtvo slovo na papiru - poručio je Franović.
Pomoćnik ministra ekonomije Dragan Kujović, kao predstavnik predlagača, kazao je da taj zakonski akt nudi mogućnost podnošenja unaprijed pripremljenog plana reorganizacije, koji se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka. Naveo da je novim rješenjima skraćen i rok za prijavljivanje potraživanja nakon otvaranja stečajnog postupka na 30 dana u odnosu na 60 kako je do sada bilo definisano Zakonom o insolventnosti privrednih društava koji je donesen 2002. godine. Rekao je da nova klasifikacija povjerilaca na tri vrste omogućava da određene klase mogu potraživanja da namire i prije okončanja kompletnog stečajnog postupka. Ono što u postojećem zakonu nije bilo do kraja definisano bio je status zaposlenih u slučaju uvođenja stečaja. Ovim predlogom, kaže, jasno se definiše da se otvaranjem stečajnog postupka otkazuju ugovori o radu koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, a uvedena je i mogućnost medijacije, odnosno posredovanja prije otvaranja postupka.
Poslanici su juče završili raspravu o predlogu zakona o stečaju, ali će se o njemu naknadno izjasniti. L.S.
Novi propis ne štiti građane
Izvor: Dan 19-12-2010
Vlada je predložila novi zakon samo da bi se uveo stečaj u dva najvažnija preduzeća u Crnoj Gori, Željezari i Kombinatu aluminijuma, ocijenio je juče u parlamentu poslanik PzP-a Nebojša Medojević, napominjući da će on poslužiti obavljanju kompletnog stečaja crnogorske privrede.
- Zakon je napravljen za Željezaru iza koje stoji vladajuća porodica Đukanović. Montenegro spešlti stils nema veze sa stranim investitorom, koji je prije godinu napustio Željezaru. Kad se posao završi i kad se Đukanović izvuče, nema više ni novog vlasnika, kompanija će biti vraćena Crnoj Gori - kazao je Medojević.
Radnicima tih preduzeća je poručio da se kroz predlog zakona omogućava ono što za vrijeme odlazećeg premijera nije bilo profitabilno.
- Kad je crnogorskim tajkunima trebalo omogućiti sticanje imovine, onda nam je bio potreban fleksibilniji zakon, a sada kad je taj proces završen vlast konstatuje da on nije bio dobar i da treba napraviti zakon o stečaju. Taj zakon treba da posluži za okončanje poslova za kompletni stečaj crnogorske privrede - rekao je Medojević i podsjetio da je svojevremeno kritikovao Zakon o nesolventnosti koji je imao niz nekonzistentnosti i neriješenih pravnih prostora, a bili su namijenjeni za crnogorske tajkune da kroz proces privatizacije steknu ogromnu imovinu, koristeći mogućnost da kroz stečajni postupak, uticajem na stečajne sudove i upravnike, a i državne fondove, dođu do ogoromne količine imovine.
- On smatra da predlog zakona ima bolje odredbe u odnosu na važeći, jer se uvodi bankrot, pa se imovina onoga ko ne može da plaća obveze, rasprodaje. Međutim, dodaje da Vlada nije vodila računa ograđanima kad je sastavljala propis, jer se u njemu ne pominje bankrot građana koji su zadužili svu imovinu da bi preživljavali. Medojević je kao nedostatak novog zakona naveo i mogućnost da se radnicima, nakon stečaja, isplaćuju iznosi dugovanja po minimalnoj cijeni rada.
Poslanik DPS-a Zarija Franović je govorio o nagradama i naknadama koje su propisane stečajnim upravnicima, i tražio odgovor od predlagača koliko su one do sada iznosile. On smatra da bi privredni sudovi morali brže i kvalitetnije da rade, kako bi procenat obavljenih presuda bio efikasniji.
- Imamo podatak da je procenat izvršenih presuda u Privrednom sudu u Bijelom Polju veći u odnosu na onaj u Podgorici, i postavlja se pitanje zašto je to tako - pitao je Franović.
On smatra da se, kada su u pitanju propisi koji se tiču stečaja, reorganizacije i poslovanja preduzeća, moraju napraviti detaljni elaborati i dobra ekonomska ispitivanja. Dobro bi bilo ako ovaj novi zakon o stečaju ne bi bio samo mrtvo slovo na papiru - poručio je Franović.
Pomoćnik ministra ekonomije Dragan Kujović, kao predstavnik predlagača, kazao je da taj zakonski akt nudi mogućnost podnošenja unaprijed pripremljenog plana reorganizacije, koji se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka. Naveo da je novim rješenjima skraćen i rok za prijavljivanje potraživanja nakon otvaranja stečajnog postupka na 30 dana u odnosu na 60 kako je do sada bilo definisano Zakonom o insolventnosti privrednih društava koji je donesen 2002. godine. Rekao je da nova klasifikacija povjerilaca na tri vrste omogućava da određene klase mogu potraživanja da namire i prije okončanja kompletnog stečajnog postupka. Ono što u postojećem zakonu nije bilo do kraja definisano bio je status zaposlenih u slučaju uvođenja stečaja. Ovim predlogom, kaže, jasno se definiše da se otvaranjem stečajnog postupka otkazuju ugovori o radu koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, a uvedena je i mogućnost medijacije, odnosno posredovanja prije otvaranja postupka.
Poslanici su juče završili raspravu o predlogu zakona o stečaju, ali će se o njemu naknadno izjasniti. L.S.