BEOGRAD -
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas Tanjugu da je pripremljen novi postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine, koji predviđa prosečni realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest odsto godišnje.
Bajec je rekao da takav model razvoja zahteva priliv direktnih stranih investicija u vrednosti 2,3 milijarde evra godišnje, velike promene u domaćoj privredi i temeljnu reformu javnog sektora.
BDP od 8.000 evra po glavi stanovnika
Novi model razvoja zasnovan na rastu izvoza, predviđa otvaranje 400.000 novih radnih mesta za 10 godina i BDP od 8.000 evra po glavi stanovnika na kraju sledeće decenije, naveo je Bajec.
Profesor Bajec je najavio da će novi model razvoja biti predstavljen u petak, 8. oktobra, a prezentaciji će prisustvovati i aktivno učestvovati premijer Mirko Cvetković i ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik.
Na novom postkriznom modelu razvoja Srbije više meseci radila je grupa ekonomista okupljenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke, Ekonomskog fakulteta i publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" Ekonomskog Instituta, uz podršku Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID), rekao je Bajec i napomenuo da su u toj grupi učestvovali i članovi Ekonomskog saveta premijera Srbije.
Namera domaćih ekonomskih eksperata je da u prezentaciji novog modela razvoja pokaže da će naša zemlja u narednoj deceniji morati da napravi veoma krupne promene sa stanovišta strateških pravaca rasta i razvoja, ukoliko želimo da postignemo visoke stope privrednog rasta, koje će istovremeno omogućiti značajno povećanje zapošljavanja.
"Prema projekcijama taj broj je preko 400.000 u periodu od 10 godina, a da istovremeno bude dovoljno prostora i za rast produktivnosti, što je bitno imajuči u vidu nisku konkurentnost naše privrede ", naveo je Bajec.
Manje domaće tražnje i privatizacija, više izvoza
Novi model treba da pokaže i dokaže da je u narednoj deceniji moguće dostići mnogo veći nivo zaposlenosti nego što je to danas, stvoriti istovremeno znatno produktivniju privredu i ostvariti BDP koji se približava brojci od 8.000 evra po stanovniku, objasnio je Bajec.
On je skrenuo pažnju da novi model razvoja mora da se zasniva na polugama rasta koje u prethodnoj deceniji nisu bile toliko bitne, jer je tada Srbija svoj rast više zasnivala na domaćoj tražnji, na potrošnji koja je bila iznad realnih mogućnosti, na korišćenju privatizacionih prihoda, a manje na izvozu koji će u narednoj deceniji biti osnovni pokretač rasta i razvoja.
"Učešće našeg izvoza u BDP-u, mora dramatično da skoči, mora jednostavno da se udvostruči, jer Srbija u odnosu na uporedive zemlje i konkurentne ima najslabiji izvoz, što stvara veliki soljnotrgovinski i tekući platni deficit, odnosno rastući spoljni dug zemlje", naglasio je Bajec i ukazao da naša zemlja, istovremeno, mora veoma ozbiljno da se okrene ka investicijama.
Odnos između potrošnje i investicija mora da se menja, tako da učešće investicija, domacih i stranih, privatnih i javnih, bude izrazito naglašeno u narednih 10 godina, kako bi se podigao nivo naše privrede, po stopi prosečno oko šest odsto godišnje, što onda omogućava i realni rast standarda građana, istakao je ekonomski savetnik premijera.
Bajec je naznačio da "realan rast potrošnje" može biti samo posledica stvarnog rasta proizvodnje, a ne na osnovu nekakvih populističkih kratkročnih poteza, koji bi privredu ponovo uvukle u recesiju, povećale inflaciju i dovele do obaranja vrednosti dinara.
Srbija mora na svom putu ka Evropskoj uniji, koja je naš i cilj i pretpostavka dinamičnog privrednog rasta, da privredi obezbedi ambijent za poslovanje i smanji joj troškove privređivanja, a to će postići, između ostalog i reformom javnog sektora i većim izdvajanjem sredstava za javne investicije u infrastrukturu, objasnio je Bajec.
Samo dovoljno visok rast BDP-a obezbeđuje stabilno finansiranje osnovnih funkcija države, kao što su zdravstvo i obrazovanje, socijalna zaštita i prihvatljiv nivo penzija, poručio je sagovornik Tanjuga.
