Novi „fokus“ spreman za bitku sa „golfom“
Izvor: Blic E. B. | 09. 04. 2011.
Prvi susret oči u oči sa novim „fokusom” u Španiji protekao je bez očekivanog „vau!”, jer je „Fordov” kompakt u medijima prisutan još od januara 2010. godine i svetske premijere u Detroitu. Jedan od razloga za mirniju reakciju, svakako je i želja „fordovaca” da „fokus” postane prvi svetski automobil koji će zadovoljiti kupce u 120 država na svim kontinentima. Čini se, ipak, da je ovaj put prednost data Amerikancima, koji vape za modelima sa Starog kontinenta.
Pred početak Salona u Beogradu testirali smo novi „ford fokus“, jedan od glavnih kandidata za automobil godine
„Fokus” je u kosturu zadržao dinamičan „uvek u pokretu” stil dizajna koji je i proslavio prvu generaciju naslednika „eskorta”. Međutim, upravo je težnja da se pronađe vozač koji podjednako voli da jede big mek, picu i suši uticala da „fokus” pokaže svoja tri lica - spreda američko, sa strane evropsko i otpozadi japansko.
Da se razumemo, „folksvagen golf”, „opel astra” i „reno megan” dobili su dostojnog i modernog konkurenta koji je na najbolji mogući način prihvatio automobilsku globalizaciju, a gde će se „fokus” najbolje „primiti”, u Čikagu, Parizu, Tokiju ili Nju Delhiju, pokazaće vreme, odnosno rezultati prodaje.
U kabini vozača dočekuje sportsko okruženje sa komandama, instrumentima i dugmićima okrenutim prema vozaču. Upravljač u rukama ostavlja osećaj snage, ali i sigurnosti, dok je ručica šestostepenog manuelnog menjača na idealnom mestu, bez obzira na to da li ste prosečne visine ili ste dvometraš. Idealan položaj za upravljačem se pronalazi bez problema. Krupniji vozači mogu da imaju problema sa desnim kolenom koje se naslanja na prilično tvrdu plastiku centralne konzole, u središnjem delu „izbačene” u stranu zbog klima-uređaja. Rešenje za oslobađanje kolena od bola je da sedište pomerite za nekoliko centimetara unazad i da papučicu gasa i kočnice pritiskate ispruženom nogom. Međutim, poznato je koliko teško vozači menjaju svoje navike.
Utisak je da je glavni ekran na centralnoj konzoli premalen, dok je „Sonijev” audio uređaj, koji se nalazi ispod, prevelik. Kao da u „Fordu” nisu razmišljali o proporcijama, odnosno kao da su poželeli da nagrade kupce koji se odluče da skupo doplate za navigacioni uređaj sa ekranom dijagonale 20,3 centimetara osetljivim na dodir i kamerom za parkiranje. Na drugoj strani, četvorokraki upravljač je pretrpan dugmićima. Testirani „fokus” bio je opremljen paketom „titanijum”. U osnovnom paketu „ambijent”, koji će sigurno biti traženiji među srpskim kupcima, centralna konzola je praktično preslikana iz „fijeste” i lakša je za upotrebu.
Ogroman pomak napravljen je po pitanju kvaliteta materijala kojim se „fokus” praktično izjednačio sa glavnim konkurentom u segmentu - „folksvagen golfom”. Plastika je tvrda, ali i prijatna na dodir. Spojevi su očekivano precizni i konačno su u tom segmentu „Fordovi” automobili sve više Evropljani, a sve manje Amerikanci. Ne znamo koliko će „Fordu” to pomoći da sa „fokusom” održi sliku globalnog proizvoda, ali smo sigurni da se vozači na Starom kontinentu neće žaliti. Preglednost je, kao i kod prve dve generacije, vrlo dobra, zahvaljujući ogromnom vetrobranskom staklu.
„Fokus III” je zadržao gene prethodnika, odnosno fantastične vozne karakteristike. Retki su automobili koji sa izuzetno malo napora mogu da drže idealnu liniju, čak i kada se vozači trude da ih „bacaju” po putu. Istina, osetili smo da je novi „fokus” za nijasnu lakši za upravljanje, ali je u isto vreme i krući, tako da ocena ostaje na visokih 4+. Sistem elektronske kontrole stabilnosti (ESP), koji je deo standardne opreme, nečujno i sa dosta stila sprečava iznenađenja. Deo standardnog paketa je i TVC „Torque vectoring control” čiji je zadatak da povećava trakciju, držanje puta i agilnost u krivinama, odnosno da se brine da točkovi koji imaju bolji kontakt sa podlogom dobijaju veći obrtni momenat. Zato i ne čudi da je „Ford” za promociju „fokusa” izabrao krivudave i uzane puteve Andaluzije na kojima pravci nisu duži od deset metara. U svakom slučaju, i posle trećeg direktnog duela „fokus-golf” ostaje ono staro pitanje - šta je starije…?
„Fokusov” adut u odnosu na ostale modele u „C” segmentu je novi četvorocilindrični 1,6-litarski turbo benzinac „EcoBoost” koji se isporučuje u verzijama sa 150 i 182 konjske snage. Aluminijumsko čudo tehnologije definitivno će promeniti sve prisutniju sliku da je budućnost motora u turbo-dizelašima. Maksimalni obrtni momenat od 240 njutnmetara na testiranom „ekobustu” (182 KS) dostupan je od 1.900 do 5.000 obrtaja u minutu, tačnije, dostupan je kad god zatreba. „Ekobust” je klasičan primer „daunsajzinga”, jer zamenjuje teži, slabiji i „žedniji” dvolitraš. Ubrzanja su linearna, bez trzaja, a uzbuđenje pojačava rezak zvuk motora. Turbo-benzinac se na testiranju pokazao kao „Doktor Džekil i mister Hajd” - u sportskoj vožnji vukao je bez gubitka snage, da bi na otvorenom putu, u šestom stepenu prenosa, trošio između 7,2 i 7,6 litara, za još jednu pobedu nad skupljim dizelašima.
Kupcima se nude tri paketa opreme „ambijent”, „trend” i „titanijum”, kao i obiman spisak dodatne opreme kako biste na optimalan način „fokus” prilagodili svojim potrebama.
Aktivne rešetke hladnjaka
Standardni deo osnovnog paketa opreme novog „fokusa” je i „Active grille shutter”. U pitanju je sistem automatskog otvaranja i zatvaranja rešetki hladnjaka čime se smanjuje otpor vazduhu, emisija štetnih gasova (za 2 odsto) i, naravno, prosečna potrošnja goriva. Andreas Šefer, zadužen za razvoj karoserije novog „fokusa”, objasnio je da su, recimo, u hladnim danima rešetke zatvorene kako bi motor sporije gubio toplotu, odnosno da bi motor zadržao idealnu temperaturu. S druge strane, u toplim danima, rešetke hladnjaka će se otvarati da bi se motor hladio, ali samo koliko je to potrebno. „Ford fokus” je prvi automobil „C” segmenta sa takvim sistemom. Takođe, „fokus” se trentuno proizvodi u fabrikama u Nemačkoj (Salui) i SAD (Mičigen), dok će u junu početi sklapanje u Sankt Peterburgu, a od 2012. i u fabrikama u Kini i Tajlandu.
Osećaj za bezbednost
„Fokus” se takođe može pohvaliti i savremenom tehnologijom iz premijum modela poput „low speed safety” sistema koji sprečava potencijalni sudar. Sistem pomoću radara „oseća” opasnost od sudara i pri brzinama od 15 do 30 kilometara na sat maksimalno smanjuje brzinu kretanja automobila i pojačava odziv kočnice. Ako vozač i tada ne reaguje, sistem čeka da se brzina smanji na 15 km/h kada automatski aktivira kočnicu i zaustavlja automobil. Vozačima se nude i moderni sistemi poput onih za raspoznavanje saobraćajnih znakova, za prepoznavanje umora, za upozoravanje ako napustite traku bez uključivanja pokazivača promene pravca, za pomoć prilikom parkiranja, za uklanjanje „mrtvog ugla”… Jedan od važnijih gedžeta je i sistem pomoći za održavanje u traci koji se koristi na otvorenim putevima pri brzinama preko 60 km/h. „Lane keeping aid” pomoću kamera u prednjem delu prvo zvučnim signalom i vibriranjem upravljača upozorava vozača da je točkom zgazio na liniju puta, bez „davanja žmigavca”. U slučaju da izostane reakcija vozača, sistem sam pomera volan i automobil vraća u „svoju” traku. Većina sistema koje koristi „fokus” razvijena je u saradnji sa „Volvoom”.
Električni „fokus“
Pored hedbeka, sedana i karavana, krajem godine ili najkasnije u prvim mesecima 2012. počeće prodaja sportske verzije „fokusa“ sa dobro poznatom oznakom ST. Stari 2.5-litarski petocilindra (225 ks) zamenjen je manjim, lakšim i snažnijim dvolitarskim „ekobust“ turbo agregatom sa direktnim ubrizgavanjem iz kojeg je izvučeno 250 konjskih snaga. „Fokus ST“ do „stotke“ ubrzava za šest sekundi, dok je maksimalna brzina ograničena na 250 km/h. Kupcima u Evropi će se 2013. godine ponuditi i električna verzija „fokusa“ koji raspolaže sa 123 konjske snage i autonomijom od 160 kilometara sa jednim punjenjem (3-4 sata na kućnoj uticnici) litijum-jonskih baterija.
„Fokus Mk1“
Prva generacija „ford fokusa“ pojavila se 1998. godine kao naslednik „eskorta2“. „Fokus“ je u tom trenutku imao vodeće u klasi nezavisno multilink zadnje ogibljenje i po upravljivosti je mogao da parira i deset puta skupljim automobilima. Kupci su u voznim karakteristikama i atraktivnom dizajnu pronali dobitnu kombinaciju u „fokusu mK1“ koji je širom planete prodat u više od 4 miliona primeraka. Jedini fejslift uradjen je 2001. godine.
„Fokus Mk2“
Na Salonu u Parizu 2004. godine predstavljena je druga generacija „fokusa“ koja je od prethodnika bila tea i duža za 16,8 centimetara. Razlog za rast je bio u tržištu, jer su kupci tražili automobilom C segmenta sa bogatijom ponudom prostora. Fanovi „fokusa“ nisu bili preterano oduševljeni izgledom Mk2 koji je medjutim zadržao sve dobre karakteristike prve generacije. Lagano zatezanje bora odradjeno je 2008. godine, a prodato je oko 5,5 miliona primeraka „fokusa Mk2“.
Zaključak
Aleksandar Pijevac
Ako se odlučite za novi „ford fokus”, onda neka to bude varijanta za benzinskom „ekobust” motorom koji potrošnjom, snagom i obrtnim momentom eliminiše potrebu za dizelskim agregatima. „Ekobust” srce je i definitivno zaštitni znak novog „fokusa” koji je i dalje u samom vrhu klase po pitanju voznih karakteristika. Sve ostalo, što donosi „fokus” je, praktično, već viđeno. Naravno, to ne umanjuje vrednost „fordove” uzdanice koja uvek pronalazi put do kupaca. Ne sumnjam da će tako biti i ovaj put jer „fokus” uz prepoznatljivo ime nudi i bogatu serijsku opremu. Problem predstavlja garancija od samo dve godine koja je odavno prevaziđena čak i u srpskim okvirima.