LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Građanima jedino preostaje da štede
Novca za povećanje penzija i plata nema
J. Aleksić - T. Nikolić-Đaković |
Para za povećanje plata i penzija definitivno nema, osim za jednokratnu pomoć, koju su zaposleni u javnom sektoru već dobili. Najsiromašnije penzionere, njih oko 600.000 u septembru čeka po 5.000 dinara i to je sve, kaže za „Blic“ potprredsednik Vlade i predsednik PUPSA Jovan Krkobabić. S druge strane, ekonomisti upozoravaju da Srbija mora da štedi i da nam je aranžman za MMF, koji ne pristaje na povećanje zarada i penzija, neophodan kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom.
MMF ne pristaje na odmrzavanje plata i penzija, a Vlada još nijednom nije pokazala odakle bi njihovo povećanje finansirala
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić pre dva dana je ponovio da se zalaže za odmrzavanje plata i penzija i da će to predložiti prilikom revizije aranžmana sa MMF u drugoj polovini avgusta.
- Mene bi radovalo ako Dinkić ima novca za povećanje plata i penzija. Ali, o tome smo sve već rekli što je imalo da se kaže. Povećanje penzija, a ni plata, koliko znam, niko još nije pominjao i to će biti moguće samo ako se beleži rast privrede i poboljša ukupnog ekonomsko stanje zemlje - kaže Krkobabić.
Isplata jednokratne pomoći penzionerima, prema njegovoj tvrdnji počeće u septembru, nakon rebalansa budžeta za 2010. godinu. On očekuje da će biti isplaćeno oko 600.000 penzionera, mahom poljoprivrednih i drugih sa najnižim primanjima. Poljoprivrednici će, tvrdi, dobiti istovremeno i zaostala dugovanja.
- Do sada je obezbeđeno oko dve milijarde dinara, deo tog novca je iz budžeta, a deo iz drugih izvora. Kojih izvora nije bitno, bitno je da to nisu krediti niti zaduživanja – kaže Krkobabić.
U koalicionoj stranci G17 plus, čiji je Dinkić predsednik, kažu povodom priča o eventualnom odmrzavanju plata i penzija da će u jednom momentu, posle svih stezanja biti potrebno relaksirati situaciju.
Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.
Stručnjaci smatraju da u Vladi vrlo dobro znaju da za povećanje nema novca. Zato neki od njih smatraju da nam je posle isteka ovog aranžmana potreban novi da ne bi došlo do ponavljanja situacije posle prethodnog aranžmana koji je istekao 2006. godine kada je Vlada čim je "videla leđa MMF-u" prešla na rasipničku politiku.
- Dosadašnje iskustvo nažalost govori o vođenju neracionalne fiskalne politike tokom izbornih ciklusa, kako bi se povećanim javnim rashodima "kupovali glasovi" na izborima. U tom smislu, postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om - kaže Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a.
Baš to nam se desilo sredinom 2006, kada je završen prethodni aranžman sa MMF-om. Deficiti u budžetu bili su svake godine sve veći. Godine 2005. smo imali suficit, a 2006. godine manjak je bio 1,5 odsto BDP-a. Ove godine deficit će biti 4,8 odsto BDP-a.
Ljubomir Madžar, predsednik Akademije ekonomskih nauka, kaže da je aranžman sa MMF Srbiji potreban, i to trajno, kako bismo se sačuvali "od nas samih".
- Preciznije od velikih političkih iskušenja da se plate i ostali izdaci podižu na kratak rok radi kupovine glasova i povećanja izborne podrške, a po ceni koja će u ne tako dalekoj budućnosti biti ubitačna - kaže Madžar.
Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".
- Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para - navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.
Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.
- Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao "grčki scenario" - ističe Altiparmakov.
A da Srbiji nije potreban novac od MMF koji inače ide u devizne rezerve, potvrđuju i brojevi. Od moguća 383 miliona evra koja je mogla da povuče od MMF, posle poslednjih pregovora Srbija je povukla svega 15 odsto, odnosno 56 miliona evra. MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. Do sada je iskorišćeno 1,47 milijardi evra.
Manjak u budžetu raste
2006. 1,5% BDP
2010. 4,8 % BDP
Napomena: Za ovu godinu je u pitanju projekcija
Potrošnja podstiče rast uvoza
- Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije. Dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija - objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.
Blic
Novca za povećanje penzija i plata nema
J. Aleksić - T. Nikolić-Đaković |
Para za povećanje plata i penzija definitivno nema, osim za jednokratnu pomoć, koju su zaposleni u javnom sektoru već dobili. Najsiromašnije penzionere, njih oko 600.000 u septembru čeka po 5.000 dinara i to je sve, kaže za „Blic“ potprredsednik Vlade i predsednik PUPSA Jovan Krkobabić. S druge strane, ekonomisti upozoravaju da Srbija mora da štedi i da nam je aranžman za MMF, koji ne pristaje na povećanje zarada i penzija, neophodan kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom.
MMF ne pristaje na odmrzavanje plata i penzija, a Vlada još nijednom nije pokazala odakle bi njihovo povećanje finansirala
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić pre dva dana je ponovio da se zalaže za odmrzavanje plata i penzija i da će to predložiti prilikom revizije aranžmana sa MMF u drugoj polovini avgusta.
- Mene bi radovalo ako Dinkić ima novca za povećanje plata i penzija. Ali, o tome smo sve već rekli što je imalo da se kaže. Povećanje penzija, a ni plata, koliko znam, niko još nije pominjao i to će biti moguće samo ako se beleži rast privrede i poboljša ukupnog ekonomsko stanje zemlje - kaže Krkobabić.
Isplata jednokratne pomoći penzionerima, prema njegovoj tvrdnji počeće u septembru, nakon rebalansa budžeta za 2010. godinu. On očekuje da će biti isplaćeno oko 600.000 penzionera, mahom poljoprivrednih i drugih sa najnižim primanjima. Poljoprivrednici će, tvrdi, dobiti istovremeno i zaostala dugovanja.
- Do sada je obezbeđeno oko dve milijarde dinara, deo tog novca je iz budžeta, a deo iz drugih izvora. Kojih izvora nije bitno, bitno je da to nisu krediti niti zaduživanja – kaže Krkobabić.
U koalicionoj stranci G17 plus, čiji je Dinkić predsednik, kažu povodom priča o eventualnom odmrzavanju plata i penzija da će u jednom momentu, posle svih stezanja biti potrebno relaksirati situaciju.
Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.
Stručnjaci smatraju da u Vladi vrlo dobro znaju da za povećanje nema novca. Zato neki od njih smatraju da nam je posle isteka ovog aranžmana potreban novi da ne bi došlo do ponavljanja situacije posle prethodnog aranžmana koji je istekao 2006. godine kada je Vlada čim je "videla leđa MMF-u" prešla na rasipničku politiku.
- Dosadašnje iskustvo nažalost govori o vođenju neracionalne fiskalne politike tokom izbornih ciklusa, kako bi se povećanim javnim rashodima "kupovali glasovi" na izborima. U tom smislu, postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om - kaže Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a.
Baš to nam se desilo sredinom 2006, kada je završen prethodni aranžman sa MMF-om. Deficiti u budžetu bili su svake godine sve veći. Godine 2005. smo imali suficit, a 2006. godine manjak je bio 1,5 odsto BDP-a. Ove godine deficit će biti 4,8 odsto BDP-a.
Ljubomir Madžar, predsednik Akademije ekonomskih nauka, kaže da je aranžman sa MMF Srbiji potreban, i to trajno, kako bismo se sačuvali "od nas samih".
- Preciznije od velikih političkih iskušenja da se plate i ostali izdaci podižu na kratak rok radi kupovine glasova i povećanja izborne podrške, a po ceni koja će u ne tako dalekoj budućnosti biti ubitačna - kaže Madžar.
Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".
- Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para - navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.
Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.
- Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao "grčki scenario" - ističe Altiparmakov.
A da Srbiji nije potreban novac od MMF koji inače ide u devizne rezerve, potvrđuju i brojevi. Od moguća 383 miliona evra koja je mogla da povuče od MMF, posle poslednjih pregovora Srbija je povukla svega 15 odsto, odnosno 56 miliona evra. MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. Do sada je iskorišćeno 1,47 milijardi evra.
Manjak u budžetu raste
2006. 1,5% BDP
2010. 4,8 % BDP
Napomena: Za ovu godinu je u pitanju projekcija
Potrošnja podstiče rast uvoza
- Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije. Dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija - objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.
Blic