LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Novalis
Novalis je pseudonim Georga Filipa Fridriha fon Hardenberga (nem. Georg Philipp Friedrich Freiherr von Hardenberg, Novalis, 1772 — 1801) jednog od najznačajnijih nemačkih pisaca i filozofa ranog romantizma. Pripadao je krugu „romantičara iz Jene“.
Svoje filozofske koncepte „religije ljubavi“ i „magičnog idealizma“ zasnovao je na misli Johana Fihtea. On povezuje umetnost i religiju i tvrdi da je obema cilj da učine vidljivom apsolutnu intuiciju. Novalis kaže da je zadatak čovečanstva da „obrazuje Zemlju“. Time bi čovečanstvo ušlo u novo zlatno doba harmonije čoveka i prirode.
Dela
Roman „Hajnrih iz Ofterdingena“ (Heinrich von Ofterdingen) ostao je nedovršen i objavljen je posle njegove smrti, ali je postao paradigma romantičarskog pokreta. Plavi cvet, koji se u njemu pominje, takođe je postao simbol. Ovaj roman pripada žanru bildungsromana.
Novalisova pesnička dela su „Himne noći“ (Hymnen an die Nacht), „Fragmenti“ (Fragmente) i „Duhovne pesme“ (Geistliche Lieder). Šest Novalisovih himni (objavljenih 1800) sadrže autobiografske elemente. Tema im je romantičarska interpretacija jedinstva života i smrti, gde noć predstavlja granicu između njih. „Fragmente“ je napisao između 1795. i 1800. To je zbirka misli, aforizama i kratkih komentara o filozofiji, estetici i književnosti. „Duhovne pesme“ su intimna i ritmična poezija namenjena pevanju. U njima se pojavljuje Hristos kao simbol jedinstva poezije i religije.
U eseju „Hrišćanstvo ili Evropa“ (Die Christenheit oder Europa) Novalis izražava romantičnu nostalgiju za vremenima kada je srednjevekovna Evropa bila ujedinjena u hrišćanstvu. On je protivnik Prosvetiteljstva i Francuske revoulcije za koje tvrdi da su uništili evropsku duhovnost.
( Vikipedija )
Novalis je pseudonim Georga Filipa Fridriha fon Hardenberga (nem. Georg Philipp Friedrich Freiherr von Hardenberg, Novalis, 1772 — 1801) jednog od najznačajnijih nemačkih pisaca i filozofa ranog romantizma. Pripadao je krugu „romantičara iz Jene“.
Svoje filozofske koncepte „religije ljubavi“ i „magičnog idealizma“ zasnovao je na misli Johana Fihtea. On povezuje umetnost i religiju i tvrdi da je obema cilj da učine vidljivom apsolutnu intuiciju. Novalis kaže da je zadatak čovečanstva da „obrazuje Zemlju“. Time bi čovečanstvo ušlo u novo zlatno doba harmonije čoveka i prirode.
Dela
Roman „Hajnrih iz Ofterdingena“ (Heinrich von Ofterdingen) ostao je nedovršen i objavljen je posle njegove smrti, ali je postao paradigma romantičarskog pokreta. Plavi cvet, koji se u njemu pominje, takođe je postao simbol. Ovaj roman pripada žanru bildungsromana.
Novalisova pesnička dela su „Himne noći“ (Hymnen an die Nacht), „Fragmenti“ (Fragmente) i „Duhovne pesme“ (Geistliche Lieder). Šest Novalisovih himni (objavljenih 1800) sadrže autobiografske elemente. Tema im je romantičarska interpretacija jedinstva života i smrti, gde noć predstavlja granicu između njih. „Fragmente“ je napisao između 1795. i 1800. To je zbirka misli, aforizama i kratkih komentara o filozofiji, estetici i književnosti. „Duhovne pesme“ su intimna i ritmična poezija namenjena pevanju. U njima se pojavljuje Hristos kao simbol jedinstva poezije i religije.
U eseju „Hrišćanstvo ili Evropa“ (Die Christenheit oder Europa) Novalis izražava romantičnu nostalgiju za vremenima kada je srednjevekovna Evropa bila ujedinjena u hrišćanstvu. On je protivnik Prosvetiteljstva i Francuske revoulcije za koje tvrdi da su uništili evropsku duhovnost.
( Vikipedija )