- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Više vole poreske rajeve:
Novac bogatih Srba i dalje van Srbije
Domaći privrednici Miodrag Kostić, Miroslav Mišković, Milan Beko, Toplica Spasojević i Zoran Drakulić dve i po godine nakon apela bivšeg predsednika Borisa Tadića na ekonomski patriotizam najveći deo poslovanja obavljaju preko of-šor firmi u inostranstvu.
Trenutno je najveći akcionar Kostićeve “MK grupe” sa preko 87 odsto udela u kapitalu firma registrovana u Švajcarskoj; stopostotni vlasnik Miškovićevog „Delta holdinga“ jesu “Hemslejd” i “Renijum” sa Kipra, dok su Bekova ”Laderna” i Spasojevića ITM grupa u stoodstotnom vlasništvu preduzeća registrovanih u Holandiji, odnosno na Kipru.
Ovo su svakako najzvučnija imena među domaćim privrednicima, ali ne i jedine firme koje posluju preko takozvanih poreskih rajeva. Naime, prema podacima NBS za prvih pola godine, oko 1,6 milijardi evra su bile transakcije s najpoznatijim of-šor destinacijama Lihtenštajnom, Panamom, Kiprom, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Holandijom i Luksemburgom u prvoj polovini ove godine.
To jasno ukazuje na činjenicu da domaćim privrednicima ne pada na pamet da vrate poslovanje u zemlju, kako im je to Boris Tadić poručivao na proleće 2010. Istini za volju, njegov apel je donekle urodio plodom. Tadić je poručivao da bi “bilo nedopustivo da neke domaće kompanije registrovane u inostranstvu kao of-šor preduzeća, ukoliko dođe do njihove prodaje, ne plate porez u Srbiji.“
Nimalo slučajno, nedugo potom je obznanjeno da će Mišković prodati svoj maloprodajni lanac “Maksi” belgijskom “Delezu”. To se stvarno i desilo prošle godine, a onda je u martu ove godine Mišković platio porez na kapitalnu dobit od 2,63 milijarde dinara za prodaju svog najunosnijeg posla, premda “Hemslejd”, formalni vlasnik „Maksija“, nije bio poreski obveznik naše zemlje.
Praktično samo u tu namenu osnovana je kompanija „Delta Kapital“ u zemlji na koju je prenet udeo u “Maksiju” i preko te firme je i plaćen porez.
Ostali privrednici koje je “Blic” pozvao za komentar zašto nisu poslušali Tadićev apel kažu da poslovanje preko poreskih rajeva ne samo da nije nelegalno i da ga ne zabranjuje nijedna normalna zemlja na svetu nego i svetske korporacije poput “Najka” ili “Virdžina” posluju preko Kajmanskih, odnosno Devičanskih Ostrva kako bi platile manje poreza onda kad je to moguće.
- Naše zakonodavstvo je već neefikasno i cena radne snage je viša nego u okolnoj Bugarskoj ili u Rumuniji i ako se budu povećavali pritisci na ulagače, bez obzira na to odakle dolaze, izbrisaćemo sami sebe sa liste poželjnih destinacija - kaže Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe.
Zoran Drakulić je prodao deo svoje poslovne imperije - Valjaonicu bakra Sevojno, novosadsku fabriku kablova “Novkabel”, “Klas”, “Beogradsku pekarsku industriju” i beogradski “Žitomlin” američkim fondovima, RC2 i “Darbi konvrdžing Jurop Mezanin fondu”. Preostali deo „Ist pointa“, koji se sad zove „Ju point“, i dalje je registrovan na Kipru.
- Ne vidim zašto bi se pravila razlika između ulagača iz Nemačke i ulagača sa Belizea, niti smatram da treba da se radikalizuju uslovi poslovanja u momentu kad sve multinacionalne kompanije gledaju kako da smanje troškove - kaže Drakulić.
Izvor:
Blic.rs
Novac bogatih Srba i dalje van Srbije
Domaći privrednici Miodrag Kostić, Miroslav Mišković, Milan Beko, Toplica Spasojević i Zoran Drakulić dve i po godine nakon apela bivšeg predsednika Borisa Tadića na ekonomski patriotizam najveći deo poslovanja obavljaju preko of-šor firmi u inostranstvu.
Trenutno je najveći akcionar Kostićeve “MK grupe” sa preko 87 odsto udela u kapitalu firma registrovana u Švajcarskoj; stopostotni vlasnik Miškovićevog „Delta holdinga“ jesu “Hemslejd” i “Renijum” sa Kipra, dok su Bekova ”Laderna” i Spasojevića ITM grupa u stoodstotnom vlasništvu preduzeća registrovanih u Holandiji, odnosno na Kipru.
Ovo su svakako najzvučnija imena među domaćim privrednicima, ali ne i jedine firme koje posluju preko takozvanih poreskih rajeva. Naime, prema podacima NBS za prvih pola godine, oko 1,6 milijardi evra su bile transakcije s najpoznatijim of-šor destinacijama Lihtenštajnom, Panamom, Kiprom, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Holandijom i Luksemburgom u prvoj polovini ove godine.
To jasno ukazuje na činjenicu da domaćim privrednicima ne pada na pamet da vrate poslovanje u zemlju, kako im je to Boris Tadić poručivao na proleće 2010. Istini za volju, njegov apel je donekle urodio plodom. Tadić je poručivao da bi “bilo nedopustivo da neke domaće kompanije registrovane u inostranstvu kao of-šor preduzeća, ukoliko dođe do njihove prodaje, ne plate porez u Srbiji.“
Nimalo slučajno, nedugo potom je obznanjeno da će Mišković prodati svoj maloprodajni lanac “Maksi” belgijskom “Delezu”. To se stvarno i desilo prošle godine, a onda je u martu ove godine Mišković platio porez na kapitalnu dobit od 2,63 milijarde dinara za prodaju svog najunosnijeg posla, premda “Hemslejd”, formalni vlasnik „Maksija“, nije bio poreski obveznik naše zemlje.
Praktično samo u tu namenu osnovana je kompanija „Delta Kapital“ u zemlji na koju je prenet udeo u “Maksiju” i preko te firme je i plaćen porez.
Ostali privrednici koje je “Blic” pozvao za komentar zašto nisu poslušali Tadićev apel kažu da poslovanje preko poreskih rajeva ne samo da nije nelegalno i da ga ne zabranjuje nijedna normalna zemlja na svetu nego i svetske korporacije poput “Najka” ili “Virdžina” posluju preko Kajmanskih, odnosno Devičanskih Ostrva kako bi platile manje poreza onda kad je to moguće.
- Naše zakonodavstvo je već neefikasno i cena radne snage je viša nego u okolnoj Bugarskoj ili u Rumuniji i ako se budu povećavali pritisci na ulagače, bez obzira na to odakle dolaze, izbrisaćemo sami sebe sa liste poželjnih destinacija - kaže Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe.
Zoran Drakulić je prodao deo svoje poslovne imperije - Valjaonicu bakra Sevojno, novosadsku fabriku kablova “Novkabel”, “Klas”, “Beogradsku pekarsku industriju” i beogradski “Žitomlin” američkim fondovima, RC2 i “Darbi konvrdžing Jurop Mezanin fondu”. Preostali deo „Ist pointa“, koji se sad zove „Ju point“, i dalje je registrovan na Kipru.
- Ne vidim zašto bi se pravila razlika između ulagača iz Nemačke i ulagača sa Belizea, niti smatram da treba da se radikalizuju uslovi poslovanja u momentu kad sve multinacionalne kompanije gledaju kako da smanje troškove - kaže Drakulić.
Izvor:
Blic.rs