Nova afrička država danas podiže zastavu

[PYC]

Posle podele Sudana

Nova afrička država danas podiže zastavu
​

Beta | 09. 07. 2011. - 00:26h | Foto: AFP

DŽUBA - Najmlađa država sveta, Južni Sudan, danas svecano podiže zastavu posle 50 godina konflikta sa severnim delom zemlje i referenduma koji je geografski podelio najveću zemlju u Africi na dve države.

​

Nekoliko miliona stanovnika Južnog Sudana danas će zajedno sa afričkim rukovodiocima i visokim zvaničnicima iz drugih zemalja učestvovati u rađanju nove države, 54. u Africi.

Od 1955. godine, godinu dana pre nego što je Sudan stekao nezavisnost, pa do 2005. pobunjenici sa afričkog juga zemlje su vodili dva rata protiv uglavnom arapskih vlasti u Kartumu, u nastojanju da dobiju dodatnu autonomiju.

U sukobima koji su razorili zemlju, poginulo je nekoliko miliona ljudi i stvorena je trajna atmosfera nepoverenja.

Mirovni sporazum koji su 2005. godine potpisalo vođa pobunjenika Džon Garang - nekoliko meseci pre nego što je poginuo u helikopterskoj nesreći - s potpredsednikom Sudana Alijem Osmanom Tahom, otvorio je novo poglavlje u istoriji zemlje, kao i put ka referendumu o nezavisnosti, održanom u januaru ove godine.

Stanovnici juga Sudana na referendumu su jednodušno opredelili za otcepljenje. Referendum je protekao bez većih incidenata a zvanični Kartum obećao je da će poštovati rezultate glasanja.

U proslavi, koja će biti odrzana u mauzoleju Džona Garanga u glavnom gradu Džubi, biće održane vojne parade i tradicionalni plesovi. Uz svečano podizanje zastave Republike Južni Sudan prelazni Ustav potpisaće prvi predsednik zemlje Salvu Kira.

"To će biti istorijski dan za ceo naš narod, koji je prešao dug i težak put ka rađanju ove nacije", rekao je ministar za informisanje Južnog Sudana Barnaba Marial Bendžamin.

Dan uoči proglašenja nezavisnosti, Savet bezbednosti UN jednoglasno je odlučio da u Južnom sudanu formira Misiju UN.

Misija UN će imati 7.000 vojnika i 900 civila koji će učestvovati u obezbeđenju mira i pomagati razvoj nove države.

 

[PYC]

Južni Sudan će danas dobiti nezavisnost
​

Tanjug | 09. 07. 2011. - 09:31h

DŽUBA - Južni Sudan će danas dobiti nezavisnost i postati 193. država članica UN, čime će biti okončano više od 50 godina sukoba između pobunjenika sa juga i vlade iz Kartuma, koji su južni deo Sudana pretvorili gotovo u ruine.

Zaraćene strane su 2005. godine potpisale mirovni sporazum pod pritiskom međunarodne zajednice, posebno SAD, Britanije i Norveške, a na osnovu njega je organizovan referendum na kome se 99 odsto građana južnog dela Sudana izjansilo za odvajanje od Severa, preneo je AFP.

Neposredno uoči proglašenja nezavisnosti Južnog Sudana došlo je do žestokog sukoba snaga Severa i Juga, naročito duž granične linije, koja još nije u potpunosti dogovorena.

Krajem maja snage vlade u Kartumu zaposele su područje Abjei bogato naftom na koje pravo polažu obe strane. Iako je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučeno da se to područje demilitarizuje, još je neizvesno da li će mirovne snage uspeti da očuvaju mir, naveo je "Dojče vele".

Okupacija Abjeia dovela je do bekstva hiljade ljudi na jug. Do kraja godine očekuje se njihov povratak, a Jug pri tom nema mnogo šta da ponudi - nakon 50 godina rata sa Severom gotovo da nema puteva, nije obezbeđeno snabdevanje vodom, nema struje...

Upućeni kažu da je sukob između Juga i Severa kompleksan, ne radi se samo o kao u slučaju Abjeie o sporu oko teritorije, već o kulturološkim razlikama između naroda Miserija sa severa i Dinka Ngok sa juga, donosno diskriminaciji naroda tamnije kože.

 

[PYC]

Postao 193. suverena država sveta

Južni Sudan: Budućnost nove zemlje zavisi od granica i nafte


​

Izvor: Blic J. Stojković | 11. 07. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters

DŽABA - Južni Sudan juče je proslavio prvi dan kao 193. suverena država sveta, posle dugotrajnog pregovaračkog procesa nakon što je, 2005. godine, sklopljen mirovni sporazum sa severnim delom zemlje i okončan višedecenijski sukob, najduži na afričkom kontinentu, u kojem je život izgubilo milion i po ljudi.

​

Slavlje i opravdane bojazni​

Uprkos mirnom razlazu, borci za ljudska prava plaše se reakcije tvrdokornih muslimanskih aktivista sa severa, koji je otkucajem sata u petak u ponoć izgubio tri četvrtine rezervi nafte, žilu kucavicu privrede obeju zemalja.

Posle 38 godina borbi otvoreno je novo poglavlje u istoriji zemlje, sklopljen je mir 2005, a zatim je u januaru ove godine održan referendumu o nezavisnosti. Vlada iz Kartuma u Severnom Sudanu među prvima je priznala novu državu, čime je donekle izglađena podela zemlje koja je do subote bila najveća u Africi. Na slavlje je doputovao i predsednik Sudana Omar al Bašir, protiv koga je Međunarodni krivični sud u Hagu podigao optužnicu za ratne zločine i genocid, i poručio da bivši neprijatelji imaju zajedničke interese i da stoga treba da sačuvaju dobrosusedske odnose.

U bojama zastave: Stanovnik Južnog Sudana tokom proslave

Zauzvrat Salva Kir, predsednik nove države, ponudio je amnestiju naoružanim grupama koje se bore protiv njegove vlade i obećao da će doneti mir nemirnim graničnim područjima. Analitičari, ipak, strahuju od progona nemuslimana na severu zbog kampanje Bašira, koji smatra da islam treba da bude jedina religija, a arapski jedini zvanični jezik.

Izveštači ukazuju i na mogućnost izbijanja novog građanskog rata ukoliko se ne reše sporna pitanja, pre svega to gde se tačno nalazi granica i kako da se podele sudanski dugovi i prihod od nafte. Iako se ubraja u najnerazvijenije zemlje sveta, gde svako sedmo dete umire pre navršene pete godine, Sudan ima veliko naftno bogatstvo. Analitičari smatraju da će očuvanje stabilnosti, kad splasne praznična euforija, biti veoma teško nakon nedavnih sukoba u Abeji i Južnom Kordofanu, odakle je pobeglo oko 170.000 ljudi.

Južni Kordofan pripada severu i jedina je savezna država bogata naftom koja mu je preostala. Oko 97 odsto godišnjeg prihoda Južnog Sudana potiče od izvoza nafte iz još spornih nalazišta na granici s dosadašnjim neprijateljem. Ranije se nafta ravnopravno delila, ali o tome još ne postoji novi sporazum koji je vrlo bitan za opstanak nove države, pošto „crno zlato“ može da se izvozi samo kroz naftovode koji prolaze preko teritorije severa.

- Ukoliko se ne sklopi novi sporazum, potpuno su realna strahovanja od novog rata - ocenio je Leban Moro, oksfordski đak i profesor na Univerziteta u Džubi.
Mandat misije Ujedinjenih nacija u Sudanu (UNMIS), koja ima 10.000 mirovnjaka sa zadatkom da nadziru primirje iz 2005, istekao je u subotu. Savet bezbednosti je u petak glasao za formiranje nove misije za Južni Sudan (UNMISS) od 7.000 ljudi i 900 pripadnika civilne policije.

O Južnom Sudanu

​

Južni Sudan je jedna od najnerazvijenijih zemalja sveta: ima najveću stopu smrtnosti porodilja; 84 odsto žena je nepismeno, većina dece ispod 13 godina ne ide u školu.

• Stanovništvo (procena): između 7,5 i 9,7 miliona
• Površina 619.745 kvadratnih kilometara (više od Portugala i Španije zajedno)
• Jezici: engleski i arapski su zvanični, džuba arapski i dinka
• Religija: hrišćanstvo, animizam, islam
• Pre nego šro je prihvaćeno ime nove države Republika Novi Sudan, razmatrani su nazivi poput Azanija, Republika Nil i Republika Kuš
• S obzirom na nekoliko stotina jezičkih grupa, Južni Sudan je jedna od lingvistički najraznorodnijih zemalja u Africi
• Nacionalna himna, usvojena na raspisanom konkursu, sastoji se od četiri kratke strofe i traje nešto više od jednog minuta
• U novije vreme popularni sportovi su fudbal i košarka, ali je rvanje po tradiciji omiljena zabava
• Uskoro će u opticaj biti puštena nova valuta: južnosudanska funta
• Ne postoji jedno tipično nacionalno jelo; u ishrani dominiraju jela na bazi pasulja, boba, siraka (vrsta žitarice) i kozjeg mesa