Norveška šumska (NFO) mačka

[Big Moca]

Norveška šumska (NFO) mačka (video)

[YOUTUBE]gzZzRVMk9PE[/YOUTUBE]

Norveška šumska mačka je bez sumnje mačka vrlo starog porekla. U svojoj zemlji poznata je pod nazivom Nors Skoggkatt. Spominje se u mitologiji i o njoj su ispričane basne još u prvoj polovini 18 veka. Prema usmenom predanju to je mačka "čarobnica" koja živi u prostranim šumama severa pa se na momente pojavljuje i nestaje između drveće. Rep te mačke je kitnjast i bogato obrastao.

Međutim poznato je da poreklo te mačke treba tražiti u južnjoj Rusiji, Turskoj i Iranu. Pretpostavlja se da su je od tamo doneli vikinški morepolovci još u devetom veku da lovi miševe. Mačka se izvrsno prilagodila na oštru severnu klimu i život u prirodi. Kao čistokrvna pojavljuje se još 1912 god. Uzgajivači su radili na vrlo opsežnom uzgojnom planu pa se službeno pojavljuje na izložbi u Oslu pred II svjetski rat. Sam uzgojni program nije baš tekao prema planu i rasa je priznata tek 1972 godine. Od FIFe je priznata 1977 godine.

Od tada je porastao interes za tu prirodnu i lepu mačku pa ja danas susrećemo na svim izložbama u svetu. Ona i danas živi slobodna u prostranim šumama severa. Lako se prilagodi i na život u stanu ali ipak neobično ceni slobodu. Po prirodi je vrlo znatiželjna, izvrstan je lovac, razaigrana je i druželjubiva a i vrlo inteligentna. Sa velikom pažnjom proučava svoju teritoriju i izvrsno poznaje svoju lovinu i njene navike. Kad nije u lovu uživa u udobnosti kućnog života i društvu čoveka. Prema vlasniku pokazuje veliku privrženost, voli se maziti i voli da joj se tepaju lepe reči. Ima vrlo snažno razvijen osećaj vlasnštva za svoju teritoriju pa ga teško sa nekim deli, pogotovo ako su pitanju dva mužjaka.

Ali ako je prostor dovoljno veliki nema nekih većih problema. Prirodna selekcija kroz niz godina učinila je njen organizam vrlo otpornim, pogotovo na hladnoću. Njezino krzno je posebno sa bogatom gustom i mekanom podlakom, koju prekriva sjajna mekana dlaka posebno otporna na vlagu i vodu. Vrat joj krasi bogati okovratnik, na prsima ima vrlo gustu dlaku a na zadnjim nogama "kratke pantalone". Uši su joj obrasle. Rep joj je takođe bogato obrastao i kitnjast .Telo joj je snažno a zadnje noge nešto su veće od prednjih. Između prstiju na šapama ima nešto više kože nego ostale vrste mačaka. Razlog tome je da se mačka lakše kreće po ledu i snegu . Mačka se kreće tiho i oprezno bez utroška suvišne energije ali kada joj zatreba upotrijebi će sve svoje snage. Zbog guste dlake treba joj svakodnevna nega i češljanje pogotovo u periodu linjanja. Kupanje se ne preporučuje.

Izvod iz standarda

Uopšteno je to velika mačka.

GLAVA ima oblik jednakostraničnog trougla. Lagano je zaobljenog čela, profil joj je potpuno ravan sa potpuno ravnim nosem. Snažne je brade.

OČI su velike, ovalne, dobro otvorene, lagano položene koso, budnog pogleda. Sve boje očiju su dozvoljene.

UŠI su velike, široke na bazi, sužavaju se prema vrhu, bogato obrasle dlakom sa velikim čupercima na vrhu. Visoko su nasađene.

TELO je snažno i snažne građe kostiju.

NOGE Snažne, visoke, zadnje su veće od prednjih. Šape okrugle i velike u proporciji sa nogama.

KRZNO je poludugodlako, vunenaste mekane guste podlake, prekriveno sa vodootpornom pokrovnom dlakom grube i sjajne strukture. Mačka ima bogato krzno na prsima, kao i bogat okovratnik i pantalone do kolena. Dozvoljene su sve boje i kombinacije sa belim, izuzev pointed oznaka, čokoladna, lila i fawn.

REP je dug, preklopljen i doseže barem do ramena ili šije. Bogato je obrastao.

Za razvoj Norveškoj šumskoj mački treba duže vremena. Mužjaci su snažniji od ženki sa nešto širom glavom.


Izvor: B.Aksentijević

 

[belja91]

Mačka iz vilinskih bajki

Mačka iz vilinskih bajki

JEDINSTVENA RASA U KOJOJ SU USKLAĐENE DIVLJA LEPOTA I PRIVRŽENOST VLASNIKU

Prisutna još u skandinavskim mitovima kao saputnica Freje, boginje plodnosti i ljubavi, a kasnije i u mnogim nordijskim predanjima, gde je predstavljena kao “vilinska mačka”, sposobna da ispuni svaku želju, norveška šumska mačka ili skogkat spominje se i kao verni pratilac Vikinga.

Prema starim zapisima, Vikinzi su još u osmom veku držali ove mačke na svojim brodovima, kako bi ih branile od glodara. Pretpostavlja se da današnje norveške šumske mačke potiču od nekoliko jedinki koje su ovi vrsni moreplovci doneli sa putovanja po Bliskom istoku.

Evolucija

Da bi se prilagodila nordijskoj klimi, ova mačka je razvila neke fizičke osobine, kao što su impozantan stas i bogato krzno, koji su i danas njene najvažnije odlike. U stvari, ova rasa nije plod veštačke selekcije, nego prirodne evolucije koja se kasnije odvijala pod nadzorom čoveka. Život u nordijskim zemljama doprineo je da ova mačka postane snažna i izdržljiva, sa gustim i nepromočivim krznom, otpornim na sve nepogode. Druga karakteristika norveške šumske mačke, bogata ogrlica oko vrata koja dopire do polovine grudi, znatno doprinosi njenom divljem izgledu. Ovaj utisak je pojačan kićankama na vrhovima ušiju, koje prema standardu rase nisu obavezne, ali su poželjne.

Prvi primerci ovih mačka prikazani su u Norveškoj 1969. godine. Posle priznavanja rase u Oslu, 1972. godine, izrađen je prvi standard, a dve godine kasnije, ova mačka je prihvaćena i u okviru Svetske organizacije. Od tog trenutka, norveška šumska mačka je krenula u osvajanje sveta, gde je stekla brojne obožavaoce.

Standard norveške šumske mačke je 1987. godine malo izmenjen, da bi se izbegle zamene sa mejn kunom, pošto između ove dve rase postoje velike sličnosti. Poput mejn kuna, i ova mačka spada u krupne rase. Mužjaci ponekad dostižu težinu od desetak kilograma, mada su u proseku teški šest do sedam kilograma. Ženke su znatno manje i lakše, sa prosečnom težinom od četiri kilograma.

Građa

Skladno građena, sa dugačkim nogama, norveška šumska mačka ima trouglastu glavu, sa ravnim profilom bez stopa i čvrstom bradom. Glava mužjaka je malo šira nego kod ženke, a uši su lepo razmaknute i na vrhovima zaobljene. Iznutra su bogato odlakane i mogu se završavati kićankama, kao kod risa, što se veoma ceni na izložbama. Oči su krupne, bademaste i blago iskošene, a najpoželjnije boje su zelena i zlatno-žuta.

Telo je krupno i robusno, što doprinosi utisku da je ovo veoma snažna mačka. Zadnji deo leđa je blago uzdignut u odnosu na ramena, zbog toga što su zadnje noge duže od prednjih. Šape su velike i zaobljene, sa gustim pramenovima dlake između prstiju. Rep kod ovih mačaka je dugačak, gusto obrastao dlakom, visoko uzdignut i sužen pri vrhu.

Glavna odlika norveške šumske mačke je raskošno krzno koje se sastoji od sjajne, glatke i nepromočive dlake i veoma guste, vunaste poddlake. Dužina dlake nije svuda ista, s tim što je na ramenima kraća, postepeno se produžava prema leđima i bokovima, a najduža je na gornjem delu zadnjih nogu i oko vrata, gde obrazuje bogatu ogrlicu.

Sa izuzetkom čokoladne, lila, cimetaste i srnaste, dozvoljene su sve boje dlake, kao i bele šare svih veličina, bez obzira na boju podloge. Postoji mogućnost da norveška šumska mačka bude i potpuno bela. Dužina i gustina dlake menjaju se u zavisnosti od godišnjeg doba, pa je krzno leti kraće i bez okovratnika. Na felinološkim izložbama kvalitet dlake predstavlja jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom ocenjivanja.

Karakter

Uprkos svom divljem izgledu, ova mačka je veoma pitome naravi i potpuno joj odgovara život u gradskim uslovima. Mače odgajeno u stanu savršeno se prilagođava životu u zatvorenom prostoru, pod uslovom da mu omogućimo da slobodno razvija svoje sposobnosti i da mu poklanjamo dovoljno pažnje. Veoma inteligentna, norveška šumska mačka je sposobna da učestvuje u raznim igrama, od onih sa loptom do igre žmurki. Lako ćemo je naučiti da ide na povodniku kao pas.

Kad se opisuje norveška šumska mačka, najčešće se koristi termin “uravnotežena”, što podjednako odgovara njenom fizičkom izgledu u kojem ništa ne narušava opšti sklad, kao i njenoj blagoj naravi. Uprkos divljem izgledu, ovo je prava “kućna mačka”, izuzetno privržena vlasniku i neverovatno nežna i strpljiva sa decom. Veoma je druželjubiva u odnosu na posetioce i spremna da se svakome umiljava. Jedina mana joj je što ne podnosi samoću, pa stalno traži društvo čoveka ili životinja.

Obožava da se igra, pri čemu, s obzirom na svoju veličinu i težinu, pokazuje neverovatnu spretnost. Iz vremena dok je živela u divljini, uspela je da sačuva niz izvanrednih sposobnosti koje joj pomažu da se spretno vere i skače, da bude izvrstan lovac i da vlada ribolovačkom veštinom. Prilično brbljiva, ova mačka ima prijatan i blag glas koji je u potpunoj suprotnosti s njenim impozantnim dimenzijama. Uz norvešku šumsku mačku je lako živeti, pošto se brzo prilagođava svakoj situaciji. Druželjubiva je u odnosu na druge životinje i veoma umiljata prema svima, naročito prema deci.

Standard

Glava: srednje veličine, trouglasta, sa blago zaobljenim čelom, pravim nosom, bez prevoja i stopa.

Uši: srednje ili velike, sa širokom osnovom, povijene unapred. Poželjne su kićanke na vrhovima, kao kod risa.

Oči: krupne, bademastog oblika i blago iskošene. Dozvoljene su sve boje, bez obzira na boju dlake.

Telo: dugačko i kompaktno, sa snažnim kostima i širokim grudima.

Noge: prilično dugačke u odnosu na telo, snažnih kostiju i mišićave. Zadnje su duže od prednjih.

Boje: dozvoljene su sve boje osim čokoladne, lila, cimetaste i srnaste.

Dlaka: sastavljena od vunaste poddlake, koja daje utisak debljine, i dugačke, nepromočive i sjajne dlake. Na ramenima je kraća i postepeno se produžava na ostalim delovima tela. Dlaka oko vrata obrazuje bogatu ogrlicu koja dopire do grudi. Gornji delovi zadnjih nogu takođe su bogato odlakani. Pokrivna dlaka se kod mačića razvija tek u šestom mesecu. Kvalitet dlake je mnogo važniji od njene boje. Dozvoljene su sve bele šare, bez obzira na veličinu i mesto.

Razlike

Norveška šumska mačka i mejn kun spadaju u krupne rase koje najverovatnije imaju zajedničke pretke. Mada naizgled veoma slične, ove dve mačke se ipak razlikuju, pre svega po veličini i obliku glave. Mejn kun je veći od norveške šumske mačke, sa drukčijom teksturom dlake koja kod ove rase nema vunastu podlaku. Glava norveške šumske mačke je trouglasta, sa ravnim profilom, a oči su joj bademaste i iskošene, dok je kod mejn kuna kvadratnog oblika, sa krupnim, okruglim očima.

Opstanak

Pošto je nekada uglavnom živela u norveškim šumama i retko zalazila na seoska imanja, gde su je držali da bi tamanila miševe i druge glodare, ova mačka bi verovatno nestala da nije bilo onih koji su, oduševljeni njenim izgledom i raskošnim krznom, odlučili da se pozabave i njenom sudbinom. Tako su se tridesetih godina prošlog veka norveški odgajivači zainteresovali za ovu rasu i krenuli sa selekcijom, više zbog toga da bi sprečili njeno ukrštanje sa drugim rasama, nego da bi uneli stvarne promene. Zbog toga su današnje norveške šumske mačke u velikoj meri sačuvale fizičke osobine svojih predaka.

Zov