- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Komercijalizacija je neminovna
Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja” dobila nagradu Grada Beograda za izuzetan doprinos realizaciji događaja od značaja za prestonicu
Osnivači manifestacije: Ana Jovanović i Mladen Petrović
Godina 2005. Prva beogradska Noć muzeja – jedan grad, pet lokacija, 20.000 posetilaca. Godina 2006. Prva nacionalna Noć muzeja – devet gradova, 100 lokacija, 320.000 posetilaca. Godina 2010. Četvrta nacionalna Noć muzeja – 48 gradova, preko 150 lokacija, 450.000 posetilaca. Ovog 14. maja u planu je čak 60 gradova. Tačan broj lokacija još se ne zna. Broj posetilaca? Ostaje da se vidi!
Ne čudi, stoga, što je Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja”, sa Anom Jovanović i Mladenom Petrovićem na čelu, kao osnivačima, dobila ove godine Nagradu grada Beograda. Za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za naš grad.
Svaka nagrada, pored toga što je priznanje, jeste i podstrek, kaže na početku razgovora Ana Jovanović, koja se u međuprostoru između brojnih sastanaka u vezi sa ovogodišnjom manifestacijom sastala i sa nama.
– Ove godine nudimo zaista najbogatiji program do sada, obilje zanimljivosti, novih gradova, novih lokacija. Pošle godine imali smo venčanje kustoskinje u Etnografskom muzeju pa će i ovog puta sigurno biti neko iznenađenje. Očekujemo rekordnu posetu, čime bismo potvrdili da je nagrada otišla u prave ruke – kaže Jovanovićeva.
Za ovih sedam godina mnogo toga se promenilo. Manifestacija je porasla ali se manevarski prostor organizatora smanjio, jer je novca kojim raspolažu za ovakav zahtevan događaj sve manje. Na pitanje kada im je bilo teže, na početku ili danas, ona odgovara:
– Ako mogu da poredim probleme, mislim da su veći problemi oni koje imamo sada. Generalni nedostatak novca veoma je ograničavajući, za kulturu se godinama jako malo izdvaja. Na početku je teškoća bilo mnogo, ali su to bili „slatki problemi”. Mahom je ključni bio popularizacija same Noći. Ona je bila nešto potpuno novo i u potpunosti smo je sami producirali. Od 2006. godine stvari su se promenile i dobijali smo sredstva iz dva budžeta – republičkog i gradskog.
Međutim, ove godine, kako kaže, oko 300.000 dinara, dobijenih od Republike, iskorišćeno je za organizaciju manifestacije u Srbiji dok je grad Beograd doneo odluku da sredstva usmeri na institucije ponaosob. Uz to, drastično je umanjen budžet koji se alocira na nevladin sektor uopšte, i to je najveći udarac. Rešenje je pronađeno u sponzorstvima, jer je sama manifestacija atraktivna. Što, donekle, komercijalizuje ceo događaj. Naša sagovornica, ipak, smatra, da to samoj manifestaciji ne šteti.
– Komercijalizacija je, zbog ovoga što se dogodilo ove godine, postala neizbežna. Ali, sve dok su programi dobri i kvalitetni, to neće doneti štetu samom događaju. Bitno je šta se prezentuje publici i kako ćemo mi, kao organizatori, to da izbalansiramo, kaže i dodaje:
– Jedino što, možda, može da ugrozi Noć muzeja jeste to što se zbog svega navedenog povećava cena karte. U Novom Sadu plaćaće se 300 a u Beogradu 350 dinara. Svesni smo da to, uz trenutnu finansijsku situaciju u zemlji, koja je katastrofalna, nije popularno, ali se drugačije nije moglo. I ove godine, kao i do sada, ta karta važiće ujedno i kao karta za gradski prevoz, što je dobro.
Noć muzeja plaća se i u većini evropskih zemalja. Osim u Francuskoj. Podatak da je ulazak u muzeje, galerije i ostale institucije kulture u ovoj zemlji za vreme Noći muzeja besplatan lako je objasniti: kompletna organizacija podržana je od strane Ministarstva kulture Francuske, dok je Evropska asocijacija, koja se bavi ovom manifestacijom i okuplja sve nacionalne organizacije, potpuno u nadležnosti istog tela. Imaju budžet, rade cele godine, čak su im i kancelarije u samoj zgradi Ministarstva u Parizu. Dok se nešto slično ne desi i ovde, smatra Ana Jovanović, karte će ostati neizbežna realnost.
M. Dimitrijević
Objavljeno: 29.04.2011
Izvor: Politika
Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja” dobila nagradu Grada Beograda za izuzetan doprinos realizaciji događaja od značaja za prestonicu
Osnivači manifestacije: Ana Jovanović i Mladen Petrović
Godina 2005. Prva beogradska Noć muzeja – jedan grad, pet lokacija, 20.000 posetilaca. Godina 2006. Prva nacionalna Noć muzeja – devet gradova, 100 lokacija, 320.000 posetilaca. Godina 2010. Četvrta nacionalna Noć muzeja – 48 gradova, preko 150 lokacija, 450.000 posetilaca. Ovog 14. maja u planu je čak 60 gradova. Tačan broj lokacija još se ne zna. Broj posetilaca? Ostaje da se vidi!
Ne čudi, stoga, što je Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja”, sa Anom Jovanović i Mladenom Petrovićem na čelu, kao osnivačima, dobila ove godine Nagradu grada Beograda. Za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za naš grad.
Svaka nagrada, pored toga što je priznanje, jeste i podstrek, kaže na početku razgovora Ana Jovanović, koja se u međuprostoru između brojnih sastanaka u vezi sa ovogodišnjom manifestacijom sastala i sa nama.
– Ove godine nudimo zaista najbogatiji program do sada, obilje zanimljivosti, novih gradova, novih lokacija. Pošle godine imali smo venčanje kustoskinje u Etnografskom muzeju pa će i ovog puta sigurno biti neko iznenađenje. Očekujemo rekordnu posetu, čime bismo potvrdili da je nagrada otišla u prave ruke – kaže Jovanovićeva.
Za ovih sedam godina mnogo toga se promenilo. Manifestacija je porasla ali se manevarski prostor organizatora smanjio, jer je novca kojim raspolažu za ovakav zahtevan događaj sve manje. Na pitanje kada im je bilo teže, na početku ili danas, ona odgovara:
– Ako mogu da poredim probleme, mislim da su veći problemi oni koje imamo sada. Generalni nedostatak novca veoma je ograničavajući, za kulturu se godinama jako malo izdvaja. Na početku je teškoća bilo mnogo, ali su to bili „slatki problemi”. Mahom je ključni bio popularizacija same Noći. Ona je bila nešto potpuno novo i u potpunosti smo je sami producirali. Od 2006. godine stvari su se promenile i dobijali smo sredstva iz dva budžeta – republičkog i gradskog.
Međutim, ove godine, kako kaže, oko 300.000 dinara, dobijenih od Republike, iskorišćeno je za organizaciju manifestacije u Srbiji dok je grad Beograd doneo odluku da sredstva usmeri na institucije ponaosob. Uz to, drastično je umanjen budžet koji se alocira na nevladin sektor uopšte, i to je najveći udarac. Rešenje je pronađeno u sponzorstvima, jer je sama manifestacija atraktivna. Što, donekle, komercijalizuje ceo događaj. Naša sagovornica, ipak, smatra, da to samoj manifestaciji ne šteti.
– Komercijalizacija je, zbog ovoga što se dogodilo ove godine, postala neizbežna. Ali, sve dok su programi dobri i kvalitetni, to neće doneti štetu samom događaju. Bitno je šta se prezentuje publici i kako ćemo mi, kao organizatori, to da izbalansiramo, kaže i dodaje:
– Jedino što, možda, može da ugrozi Noć muzeja jeste to što se zbog svega navedenog povećava cena karte. U Novom Sadu plaćaće se 300 a u Beogradu 350 dinara. Svesni smo da to, uz trenutnu finansijsku situaciju u zemlji, koja je katastrofalna, nije popularno, ali se drugačije nije moglo. I ove godine, kao i do sada, ta karta važiće ujedno i kao karta za gradski prevoz, što je dobro.
Noć muzeja plaća se i u većini evropskih zemalja. Osim u Francuskoj. Podatak da je ulazak u muzeje, galerije i ostale institucije kulture u ovoj zemlji za vreme Noći muzeja besplatan lako je objasniti: kompletna organizacija podržana je od strane Ministarstva kulture Francuske, dok je Evropska asocijacija, koja se bavi ovom manifestacijom i okuplja sve nacionalne organizacije, potpuno u nadležnosti istog tela. Imaju budžet, rade cele godine, čak su im i kancelarije u samoj zgradi Ministarstva u Parizu. Dok se nešto slično ne desi i ovde, smatra Ana Jovanović, karte će ostati neizbežna realnost.
M. Dimitrijević
Objavljeno: 29.04.2011
Izvor: Politika