Nobelove nagrade za 2011. godinu

[sendi]

Nobelove nagrade za 2011. godinu


Izvor: Tanjug

Najveći naučnici, pisci i mirotvorci širom sveta mogu od danas da očekuju poziv iz Švedske tokom kojeg će im biti saopšteno da su dobili najprestižnije priznanje u svetu - Nobelovu nagradu, vrednu 1,5 miliona dolara.

Nobelstiftelsen 2007 Foto: Hans Mehlin​

​

Prvog laureata pozvaće danas (3. oktobra) sekretar Nobelovog komiteta za medicinu Joran Hanson, budući da će ime prvog dobitnika biti saopšteno upravo iz te oblasti, čime će biti otvorena "sezona" za 2011. godinu, prenose agencije.

"Dešava se da moji sagovornici misle da se šalim. Obično sa njima ragovaram nekoliko minuta, pričam im malo o ceremoniji, a zatim im savetujem da skuvaju kafu, da se priberu i pripreme pre nego što mediji počnu da ih zovu", kaže Hanson.

Nobelove nagrade, koje se dodeljuju od 1901. godine, uručuju se pojedincima za dostignuća u medicini, fizici i hemiji kao i za književnosti i mir. Priznanje za ekonomiju ne pripada striktno korpusu Nobelovih nagrada jer je ustanovljeno tek 1968. godine odlukom Švedske centralne banke.

U Stokholmu se objavljuju sve nagrade, osim nagrade za mir koja se, po želji samog Nobela, prezentuje u norveškoj prestonici Oslu. Premda nagrade za književnost i mir pobuđuju svake godine najviše interesovanja, priznanja za naučna dostignuća mogu da imaju daleko veći uticaj na dobitnike. Mnogi među njima su godinama, pa čak i decenijama, radili u gotovo potpunoj anonimnosti, priznati samo od svojih kolega, da bi se odjednom, u roku od samo jednog dana, našli u žiži svetske pažnje.

U javnosti se uveliko nagađa o dobitniku Nobelove nagrade za mir koja bi po mnogima ove godine mogla da pripadne aktivistima "arapskog proleća", revolucionarnog pokreta koji je početkom ove godine zahvatio zemlje severne Afrike i Bliskog istoka. Među potencijalnim kandidatima pominju se egipatski aktivista Vael Gonim, egipatski pokret mladih "6. april" kao i tuniska blogerka Lina Ben Meni.

Rekordan broj od 241 kandidata, od kojih 53 organizacije, nominovano je ove godine za tu nagradu koja će biti dodeljena 7. oktobra.

Među piscima koji se smatraju najvećim favoritima za ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost su sirijski pesnik Adonis, Kanađanke Margaret Atvud i Alis Manro, Južnokorejac Ko Un i Amerikanci Filip Rot, Džojs Kerol Outs i Tomas Pinčon.

Premda svaki laureat dobija diplomu, zlatnu medalju i ček na 10 miliona švedskih kruna (1,5 miliona dolara), nekoliko istraživanja je pokazalo da nagrada dobitniku, kao i kompanijama i univerzitetima s kojima sarađuje, donosi mnogo više jer, kako navode stručnjaci svi u finansijskim krugovima znaju za Nobela.

Jedno drugo istraživanje otkriva da dobitnici Nobelove nagrade za fiziku i hemiju žive dve godine duže od svojih kolega koji nisu imali tu sreću da njihov rad bude tako visoko nagrađen.

"Mislimo da oni žive duže ne zbog novčane nagrade već zbog prestiža koji sa sobom nosi ovo priznanje", objasnio je autor studije obavljene 2008. godine.

Nobelove nagrade, posebno one "za fiziku, hemiju i medicinu su vrhovna priznanja, priznanja za koje bi naučnici rado prodali svoju babu na eBay-u", dodao je on.

Alfred Nobel (1833-1896)​

​

Univerziteti, takođe, izvlače veliku korist ukoliko se laureati Nobelove nagrade nalaze na njihovom platnom spisku jer oni predstavljaju "sjajnu maskotu, simbol uspeha, znak međunarodnog prestiža", objašnjava autor jedne druge studije, navodeći primer dobitnika prošlogodišnje nagrade za fiziku Andrea Geima i Konstantina Novoselova, koji su bili prvi istraživači sa Univerziteta u Mančesteru koji su dobili Nobela.

"Činjenica da su ta dva briljantna Rusa došla u Mančester je jasan dokaz da je to briljantan univerzitet", dodao je on.

Sami dobitnici jako puno dobijaju na prestižu, kazao je Geri Beker koji je 1992. godine dobio nagradu za ekonomiju.

"Vaša predavanja su posećenija, vaše mišljenje se daleko više ceni", naveo je on, dodajući da postoji i loša strana jer "se neko vreme niko ne usuđuje da vam protivreči, što je prilično nezdravo".

Možda zbog toga je šest laureata odbilo da primi nagradu, mada su svega dvojica to učinila svojom voljom - francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr koji je 1964. odbio nagradu za književnost i vijetnamski premijer Le Duk To koji je 1973. odbio da podeli nagradu za mir sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom.

Adolf Hitler je zabranio trojici dobitnika Nobela - Rihardu Kunu (hemija 1939), Adolfu Butenandu (hemija 1939) i Gerhardu Domagu (medicina 1939) da prihvate nagradu, dok su sovjetske vlasti primorale pisca Borisa Pasternaka da se odrekne nagrade za književnost koja mu je dodeljena 1958. godine.

Troje laureata je bilo sprečeno da dođu po svoju nagradu jer su bili u zatvoru - kineski disident Liu Siaobo (2010), mjanmarska političarka Aung San Su Chi (1991) i nemački novinar i pacifista Karl fon Osietski (1936).

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade je Amerikanac ruskog porekla Leonid Hurvic koji je imao 90 godina kada mu je ona uručena 2007. godine za ekonomiju, a najmlađi Britanac Lorens Brag koji je imao 25 godina kada je 1915. dobio Nobela za fiziku.

Od 1901. godine Nobelove nagrade je dobilo 817 pojedinaca i 23 organizacije. Od svih nagrada svega 41 je pripala ženama, a 776 muškarcima.

 

[sendi]

Nobelova nagrada švedskom pesniku Tomasu Transtremeru

Dodeljeno najveće književno priznanje


Nobelova nagrada švedskom pesniku Tomasu Transtremeru


Blic |


Dobitnik Nobelove nagrade za književnost je švedski pesnik Tomas Transtremer (1931), saopšteno je na zvaničnom sajtu Švedske akademije nauka i umetnosti.

Tomas Transtremer

U obrazloženju žirija navodi se da je Transtremeru nagrada pripala zbog toga što nam "kroz sažete, jasne slike daje svežu sliku stvarnosti".
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Njegovo delo se razvijalo u okvirima modernističke i nadrealističke tradicije poezije 20. veka.

Autor je zbirki pesama "17 pesama" (1954), "Tajne na putu" (1958), "Napola dovršeno nebo" (1962), „Zvuci i šine” (1966), "Barijera istine" (1970), "Staze" (1973), "Baltik" (1974), "Divlji pijac" (1983), "Za žive i mrtve" (1989), "Tužna gondola" (1996) i "Velika zagonetka" (2004).


Transtremer je naročito poznat po ubedljivim opisima sirove švedske prirode.

Sekretar Švedske akademije nauka Peter Englund u ternutku saopštavanja vesti da je Transtremer dobitnik Nobelove nagrade

Interesantno je da je novi laureat najznačajnijeg književnog priznanja sveta nekoliko puta boravio u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

Tokom 1950-ih godina, trideset dana je putovao Jugoslavijom, kada je imao samo 23 godine. Doputovao je iz pravca Italije, a zatim preko Rume, Šapca, Banje Koviljače i Sarajeva obišao je Kotor i Kosovsku Mitrovicu.

Kako je u NIN-u 2003. godine pisao Moma Dimić, u Peći se razboleo i nekoliko dana ležao u sobi u kojoj je bilo više od pedeset bolesnika.

Tomas Transtremer snimljen danas u svojoj kući u Stokholmu

"S tog putovanja po Balkanu '55. nastala je, pored 'Crnih planina' i jedna od ključnih Transtremerovih pesama 'Formule putovanja'", napisao je Dimić.

Transtremer je 1990. godine dobio je jednu književnu nargadu u Srbiji - Evropsku književnu nagradu Književne opštine Vršac.

Inače, Tomas Transtremer je osmi dobitnik Nobelove nagrade za književnost koji potiče iz Evrope u pšoslednjih deset godina.


Ljubiša Rajić iznenađen da je Transtremer dobio Nobela

Prof. dr Ljubiša Rajić izjavio je Tanjugu da je "pomalo iznenađen" da je Nobelova nagrada za književnost ove godine dodeljena švedskom pesniku Tomasu Transtremeru (80) jer se "ni u švedskoj čaršiji poslednjih godina nije posebno govorilo njemu".
Ssef Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu dodao je da je to "možda neka vrsta omaža zbog godina u kojima se (Transtremer) nalazi, ili zato što mu je zdravlje popustilo u ovom trenutku, ali je poznato da postoji sklonost u švedskoj Akademiji, da ovo priznanje ode nekom od skadinavskih pisaca".
On smatra da će biti zanimljivo ovih dana pratiti reakcije u Švedskoj jer prema njegovom uvidu (putem Interneta), mišlenja o Transtremeru kao pesniku, su podeljena.
"Neki tvrde da ga je vreme pregazilo i da je trebalo,ako su već hteli da ga nagrade da to urade znatno ranije", rekao je Rajić i dodao da "drugi smatraju da je ovo upravo bio pravi trenutak da se oda priznanje jednom od najstarijih, ipak još uvek najuglednijih, švedskih pesnika iz perioda modernizma".
Prema Rajićevim rečima Transtremer je veoma popularan među švedskim čitaocima, prevođen je na velik broj jezika, ali nikada nije stigao mnogo daleko van švedskih granica.
Kod nas, nastavio je Rajić prepevavao ga je Moma Dimić. " Znam da je bio na struškim vecerima poezije još za vreme one Jugoslavije pa i posle toga, mislim da je dolazio i u posetu Beogradu. Znam da je bio omiljen u Udruženju književnika Srbije, preko Dimića, i da su ga veoma cenili", prisećao se Rajić.
"Reakcije studenata kada radimo poeziju Transtremera su veoma pozitivne a posebno pesma "C-dur" u kojoj su ljudska osecanja pomešana sa muzikom u sinestetičku celinu se jako dopada mladima", rekao je on.
Rajić je primetio da ima još nekoliko njegovih pesama na koje studenti dobro reaguju, ali i dodao da Transtremer nije među najomiljenijim skadinavskim pesnicima među studentima skandivastike.
Dimićeve prepeve Transtremerovih pesama on je ocenio realtivno dobrim, ali je, kako je rekao, "tu i tamo malo previše improvizovo pa se ne odslikava pesnikov pravi tekst".
"Mislim da je sada vreme za novo izdanje njegove poezije", zaključio je Rajić.