- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
NOBEL ZA KNJIŽEVNOST BRITANSKOM PISCU Kazuo Išiguro nasledio Boba Dilana
Švedska akademija za književnost saopštila je da je britanski pisac Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2017. godinu.
Kazuo Išiguro
Nagrada je dodeljena piscu "koji u romanima velike emotivne snage otkriva bezdan ispod našeg iluzornog osećaja povezanosti sa svetom", pročitala je obrazloženje žirija Sara Danijus, sekretar Švedske akademije.
Obrazlažući odluku Danius je rekla da je Išiguro "apsolutno brilijantni romanopisac", autor koji "ne gleda u stranu" i koji je "razvio svoj sopstveni estetski univerzum".
- On je neko ko je veoma zainteresovan da razume prošlost..., on istražuje ono što se mora zaboraviti pre svega da bi se preživelo, kao pojedinac i kao društvo - kazala je Danius i istakla da je Išiguro "pisac snažnog integriteta, a njegova književnost mešavina dela Džejn Ostin i Franca Kafke uz mali dodatak Marsela Prusta".
Kazuo Išiguro (1954) je poreklom iz Japana. Diplomirao je na Univerzitetu Kent 1978. a magistrirao na Univerzitetu Istočne Anglije 1980. Karijeru pisca započeo je 1981. kad je u godišnjaku "Stories by New Writers" objavio kratke priče.
Autor je romana "A Pale View of Hills", "An Artist of the Roating World", "When We Were Orphans", "Ne daj mi nikada da odem" (Never Let Me Go).
Za prva dva dobio je nagrade Winfred Holitby Prize i Whitebread Books Prize, a za roman "Ostaci dana" dobio je Bukerovu nagradu.
Časopis "Tajms" ga je 2008. uvrstio na listu 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. Njegov sedmi roman, "Zakopani džin" (The Buried Giant), izašao je iz štampe u maju 2015. Kod nas je ovaj i romane "Ostaci dana" i "Slikar prolaznog sveta" objavila "Dereta". "Ne daj mi nikada da odem" i "Bez utehe"objavio je "Plato".
Nobelova nagrada će mu biti uručena 9. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu upriličenoj za sve laureate.
Prema prognozama kladioničara, Kenijac Ngugi va Tiong'o (79) i Japanc Haruki Murakami (68) bili su vodeći kandidati sve do nekoliko sati pred dodelu, kada ih je pretekla dotada trećeplasirana Kanađanka Margaret Atvud (77). Išiguro nije bio ni na spisku širih favorita.
Namenjena da ispoštuje želju osnivača nagrade, Alfreda Nobela, i oda počast "osobi koja je na polju književnosti proizvela najistaknutije delo u idealnom pravcu", uz novčani dodatak od devet miliona švedskih kuna (oko 940.000 evra) Nobelova nagrada prvi put je dodeljena 1901. Do danas ju je dobilo 109 pisaca među kojima je 14 žena, 36 pesnika i 28 autora koji su pisali na engleskom. Najmlađi laureat, Radjard Kipling, imao je 41, a nastariji, Doris Lesing, 88 godina. U proseku nagrađeni pisci imaju 65 godina.
O nagradi odlučuje 18 Šveđana, članova akademije izabranih tajnim glasanjem za tu doživotnu dužnost. Više od polovine članova mora da glasa za pobednika, koji se bira među 350 autora na predlog književnih stručnjaka i bivših nobelovaca iz celog sveta.
Švedska akademija nikada ne odaje ko je sve razmatran za nagradu, a spisak užih kandidata otkriva se tek 50 godina kasnije.
(Blic Online)
Švedska akademija za književnost saopštila je da je britanski pisac Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2017. godinu.
Kazuo Išiguro
Nagrada je dodeljena piscu "koji u romanima velike emotivne snage otkriva bezdan ispod našeg iluzornog osećaja povezanosti sa svetom", pročitala je obrazloženje žirija Sara Danijus, sekretar Švedske akademije.
Obrazlažući odluku Danius je rekla da je Išiguro "apsolutno brilijantni romanopisac", autor koji "ne gleda u stranu" i koji je "razvio svoj sopstveni estetski univerzum".
- On je neko ko je veoma zainteresovan da razume prošlost..., on istražuje ono što se mora zaboraviti pre svega da bi se preživelo, kao pojedinac i kao društvo - kazala je Danius i istakla da je Išiguro "pisac snažnog integriteta, a njegova književnost mešavina dela Džejn Ostin i Franca Kafke uz mali dodatak Marsela Prusta".
Kazuo Išiguro (1954) je poreklom iz Japana. Diplomirao je na Univerzitetu Kent 1978. a magistrirao na Univerzitetu Istočne Anglije 1980. Karijeru pisca započeo je 1981. kad je u godišnjaku "Stories by New Writers" objavio kratke priče.
Autor je romana "A Pale View of Hills", "An Artist of the Roating World", "When We Were Orphans", "Ne daj mi nikada da odem" (Never Let Me Go).
Za prva dva dobio je nagrade Winfred Holitby Prize i Whitebread Books Prize, a za roman "Ostaci dana" dobio je Bukerovu nagradu.
Časopis "Tajms" ga je 2008. uvrstio na listu 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. Njegov sedmi roman, "Zakopani džin" (The Buried Giant), izašao je iz štampe u maju 2015. Kod nas je ovaj i romane "Ostaci dana" i "Slikar prolaznog sveta" objavila "Dereta". "Ne daj mi nikada da odem" i "Bez utehe"objavio je "Plato".
Nobelova nagrada će mu biti uručena 9. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu upriličenoj za sve laureate.
Prema prognozama kladioničara, Kenijac Ngugi va Tiong'o (79) i Japanc Haruki Murakami (68) bili su vodeći kandidati sve do nekoliko sati pred dodelu, kada ih je pretekla dotada trećeplasirana Kanađanka Margaret Atvud (77). Išiguro nije bio ni na spisku širih favorita.
Namenjena da ispoštuje želju osnivača nagrade, Alfreda Nobela, i oda počast "osobi koja je na polju književnosti proizvela najistaknutije delo u idealnom pravcu", uz novčani dodatak od devet miliona švedskih kuna (oko 940.000 evra) Nobelova nagrada prvi put je dodeljena 1901. Do danas ju je dobilo 109 pisaca među kojima je 14 žena, 36 pesnika i 28 autora koji su pisali na engleskom. Najmlađi laureat, Radjard Kipling, imao je 41, a nastariji, Doris Lesing, 88 godina. U proseku nagrađeni pisci imaju 65 godina.
O nagradi odlučuje 18 Šveđana, članova akademije izabranih tajnim glasanjem za tu doživotnu dužnost. Više od polovine članova mora da glasa za pobednika, koji se bira među 350 autora na predlog književnih stručnjaka i bivših nobelovaca iz celog sveta.
Švedska akademija nikada ne odaje ko je sve razmatran za nagradu, a spisak užih kandidata otkriva se tek 50 godina kasnije.
(Blic Online)