Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Nobel za fiziku trojici Amerikanaca za proučavanje eksplodirajućih zvezda - supernova
Tanjug |
Stokholm - Trojica američkih astrofizičara dele ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku za otkrivanje ubrzanog širenja svemira kroz proučavanje eksplodirajućih zvezda, tzv. supernova, saopštio je danas Nobelov komitet za fiziku.
Polovina nagrade vredne 10 miliona švedskih kruna (1,45 miliona dolara) otišla je u ruke Pola Perlmutera (, dok drugu polovinu dele Brajan Šmit i Adam Rajs. "Oni su proučavali nekoliko desetina eksplodirajućih zvezda, tzv. supernove, i otkrili da se univerzum sve ubrzanije širi", saopštila je švedska Akademija nauka, prenose agencije.
"Ovo otkriće je bilo poptuno iznenadjenje, čak i za same laureate", ističe se u saopštenju.
Stokholm - Izraelski naučnik Danijel Šehtman dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju za okriće obrazaca u atomima - takozvanih kvazikristala, saopštila je danas u Stokholmu Kraljevska švedska akademija nauka.
Nobelov komitet za hemiju navodi da je Šehtman otkrio "kvazikristale", obrasce nalik "fascinantnim arapskim mozaicima reprodukovanim na nivou atoma" koji se nikada ne ponavljaju.
Do ovog otkrića, naučnici su smatrali da se obrasci unutar kristala obavezno ponavljaju.
Šehtman je profesor na izraelskom Tehnološkom institutu u Haifi. Radi i kao profesor na Univerzitetu u Ajovi i kao stručni saradnik Laboratorije Ames pri američkom ministarstvu energije.
Nagrada za hemiju, vredna 10 miliona švedskih kruna (1,45 miliona dolara) je treći dodeljen Nobel za ovu godinu, posle priznanja za medicinu i fiziku čiju su laureati saopšteni u podeneljak, odnosno utorak.
Oslo - Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za mir su liberijska predsednica Elen Džonso-Sirlif i njena sunarodnica Lejmah Gbovi koje su mobilisale žene protiv gradjanskog rata u Liberiji kao i jemenska aktivistkinja za ženska prava i demokratiju Tavakul Karman, saopštila je danas Kraljevska švedska akademija nauka.
Tavakul Karman, aktivistkinja iz Jemena
Priznanje su dobile za nenasilnu borbu za sigurnost žena i njihova prava da u punoj meri učestvuju u radu na izgradnji mira, saopštio je Nobelov komitet.
"Ne možemo postići demokratiju i trajni mir u svetu ako žene ne dobiju iste šanse kao muškarci da utiču na dogadjaje na svim nivoima društva", navodi se u saopštenju Norveškog Nobelovog komiteta.
Elen Džonson - predsednica Liberije
Elen Džonson Sirlif, 72, predsednica Liberije, prva je demokratski izabrana žena predsedik na afričkom kontinentu. Od njene inauguracije 2006. ona je doprinela obezbedjenju mira u Liberiji, unapređenju ekonomskog i društvenog razvoja i jačanju pozicije žena, ističe Komitet u obrazloženju.
Lejmah Gbove je uticala da se okonča dugi rat u Liberiji
Lejmah Gbove, takođe Liberijka, mobilizovala je i organizovala žene bez obzira na verske i etničke podele da se okonča dugi rat u Liberiji i da se osigura učestvovanje žena na izborima, a od tada radi na jačanju uticaja žena u Zapadnoj Africi, navodi Komitet.
Tavakul Karman, iz Jemena, pre i posle "arapskog proleća" je odigrala vodeću ulogu u borbi za ljudska prava, demokratiju i mir u Jemenu, dodaje se u saopštenju.
Komitet izražava nadu da će nagrada ovim aktivistkinjama doprineti da se "okonča potiskivanje žena koje se još dešava u mnogim zemljama i da se ostvari veliki potencijal za demokratiju i mir koji žene još mogu da imaju".
Ove godine je u konkurenciji za Nobelovu nagradu za mir bila rekordna 241 ličnost i organizacija.
Stokholm -- Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine su zajednički dobili američki ekonomisti Tomas Sardžent i Kristofer Sims, saopštila je Švedska akademija nauka.
U objašnjenju se navodi da je Sardžentu, profesoru NJujorškog univerziteta, i njegovom kolegi sa Univerziteta "Prinston", Simsu, nagrada dodeljena za postignuća na polju empirijskih istraživanja o uzrocima i posledicama u makroekonomiji. Dvojica naučnika su u svojim radovima odgovorili na mnoga pitanja o uzročno-posledičnom odnosu ekonomske politike i različitih makroekonomskih varijabli kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zapošljavanje i investicije, pri čemu je odnos dvosmeran, pa politika utiče na privredu, ali i privreda utiče na politiku, objavljeno je na sajtu Nobelprize.org.
Tomas Sardžent je u svojim studijama pokazao kako strukturna makroekonometrika može da se upotrebi za analizu stalnih promena ekonomske politike. Ta metoda može da se koristi za izučavanje makroekonomskih odnosa u slučajevima kad domaćinstva i kompanije prilagodjavaju svoja očekivanja prateći razvoj na polju privrede.
Sardžent je, između ostalog, izučavao period posle Drugog svetskog rasta, kad su mnoge zemlje u početku pokušale da primene politiku visoke stope inflacije, ali su kasnije uvele sistemske promene ekonomske politike i prešle na politiku niže stope inflacije.
Kristofer Sims je razvio metodu baziranu na takozvanoj vektorskoj autoregresiji za analiziranje načina na koji privremene promene ekonomske politike i drugi faktori utiču na privredu.
Sims i drugi naučnici su pomoću te metode pokušali da ispitaju, izmedju ostalog, posledice povećanja kamatne stope centralne banke i došli do zaključka da je obično potrebna godina do dve da bi stopa inflacije pala, dok ekonomski rast počne da usporava relativno skoro nakon uvodjenja mere i vraća se na staro tek nakon nekoliko godina.
Sardžent i Sims su istraživali odvojeno, ali su njihove zaključke usvojili naučnici i vlade širom sveta, a metode koje su oni razvili su danas ključni deo makroekonomske analize, objasnila je Švedska akademija nauka.
