LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Počeli pregovori sa misijom MMF-a
Niži privredni rast značiće manje plate
Blic
Nezaposlenost će ostati ključni problem i 2012. godine pod pretpostavkom da će privredni rast biti između dva i tri odsto. Korekcija privrednog rasta naniže biće jedna od glavnih tema pregovora sa MMF-om koji su počeli juče, a to u praksi znači da i naredne godine treba očekivati nizak standard, rast nezaposlenosti i pad realnih zarada. To je juče posredno potvrdio i predsednik Boris Tadić izjavom da nailazi novi talas krize.
Krajem avgusta u Srbiji je radilo 1,75 miliona ljudi, što je oko 20.000 radnih mesta manje nego u julu. Nezaposlenih je bilo 745.956, a poznata je ekonomska činjenica da rast privrede od dva odsto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih. MMF je već korigovao rast BDP za 2012. godinu sa četiri na tri odsto. Evropska banka za obnovu i razvoj je potom procenila da će Srbija imati rast od 2,1 odsto, pa stručnjaci očekuju da i MMF snizi svoju procenu. Iz kabineta premijer Mirka Cvetkovića posle prvog zvaničnog sastanka medijima je prosleđeno saopštenje u kojem se priznaje da misija radi na novom proračunu rasta za sledeću godinu.
- Rashodi u budžetu su veći od plana, a prihodi su znatno podbacili. Plate su realno manje, kao i promet u trgovini, pa će ova ekonomska realnost morati da bude uvažena za pregovaračkim stolom - upozorava sagovornik “Blica”, blizak pregovorima sa MMF, i dodaje da će po ovoj analizi nezaposlenost i nizak standard ostati ključni problemi.
Ovo je juče indirektno najavio i predsednik Srbije Boris Tadić izjavom da svi treba da se pripreme za novi talas ekonomske krize.
- Ne donosim dobru vest. To je više nego očigledno, trebalo bi da se pripremimo za novi udar. U tom smislu, uloga državnih institucija je posebno važna - rekao je Tadić.
Predsednik je izrazio očekivanje da naredni krizni udar neće trajati dugo kao prethodni, te da Srbija 2013. ili 2014. godine može da “izađe na ubrzaniju liniju razvoja ekonomije”.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je reč o pravdanju predsednika pred predstojeće probleme, koji nesumnjivo dolaze.
- Izbori neće skoro, a u međuvremenu će sigurno doći do pogoršanja situacije pa je govor predsednika samo deo predizborne strategije. U tom slučaju se isplati pominjati svetsku krizu i reći da su naši problemi uzrokovani spoljnim zlom, a ne domaćim - kaže Madžar.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je situacija očajna.
- Ako OECD procenjuje rast evrozone na 0,3 odsto, a procene ove organizacije su uvek bile precenjene, onda to znači da će naš glavni ekonomski partner imati nultu stopu rasta. Praktično, građani u Srbiji će trpeti krizu iz Evrope kroz nekoliko kanala. Na prvom mestu je prekid tražnje, zatim pad izvoza, proizvodnje i na kraju realan pad plata i zaposlenosti - objasnio je Nikolić.
I ekonomista Nebojša Savić kaže da je rast od dva do tri odsto skroman i nedovoljan.
- Srbija sada deli sudbinu jugoistočne Evrope koja ima problem jer se naslanja na zemlje pogođene krizom, prvenstveno na Grčku. Zato je sada osnovno pitanje kako obezbediti nove investicije i podstaći rast - kaže Savić za “Blic”. Savetnik premijera Jurij Bajec smatra da je Srbiji potreban privredni rast od četiri do pet odsto BDP-a godišnje. Tek takva stopa bi mogla da obezbedi veću zaposlenost i plate.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević podseća da je od početka krize u Srbiji ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, te da je 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji u blokadi i da je za 25.000 preduzeća predviđen stečaj. Teško je, tvrdi, u dogledno vreme očekivati oporavak.
Krivica na Vladi
Poznavaoci smatraju da veliku odgovornost za niži privredni rast snosi Vlada Srbije koja se ustručava da preduzme odgovarajuće mere jer su neke od njih politički rizične.
- Državni sektor se plaši da uvede promene koje bi bile korisne i za privatni, jer se strahuje od gubitka radnih mesta u javnom sektoru. Vlada je preduzela niz kratkoročnih rešenja za pomoć privredi, ali to nije dovoljno. Sledeća vlada će već na početku mandata morati da rešava pitanje reforme penzionog sistema, sive ekonomije i konkurentnosti privrede - kaže sagovornik “Blica”.
Niži privredni rast značiće manje plate
Blic
Nezaposlenost će ostati ključni problem i 2012. godine pod pretpostavkom da će privredni rast biti između dva i tri odsto. Korekcija privrednog rasta naniže biće jedna od glavnih tema pregovora sa MMF-om koji su počeli juče, a to u praksi znači da i naredne godine treba očekivati nizak standard, rast nezaposlenosti i pad realnih zarada. To je juče posredno potvrdio i predsednik Boris Tadić izjavom da nailazi novi talas krize.
Krajem avgusta u Srbiji je radilo 1,75 miliona ljudi, što je oko 20.000 radnih mesta manje nego u julu. Nezaposlenih je bilo 745.956, a poznata je ekonomska činjenica da rast privrede od dva odsto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih. MMF je već korigovao rast BDP za 2012. godinu sa četiri na tri odsto. Evropska banka za obnovu i razvoj je potom procenila da će Srbija imati rast od 2,1 odsto, pa stručnjaci očekuju da i MMF snizi svoju procenu. Iz kabineta premijer Mirka Cvetkovića posle prvog zvaničnog sastanka medijima je prosleđeno saopštenje u kojem se priznaje da misija radi na novom proračunu rasta za sledeću godinu.
- Rashodi u budžetu su veći od plana, a prihodi su znatno podbacili. Plate su realno manje, kao i promet u trgovini, pa će ova ekonomska realnost morati da bude uvažena za pregovaračkim stolom - upozorava sagovornik “Blica”, blizak pregovorima sa MMF, i dodaje da će po ovoj analizi nezaposlenost i nizak standard ostati ključni problemi.
Ovo je juče indirektno najavio i predsednik Srbije Boris Tadić izjavom da svi treba da se pripreme za novi talas ekonomske krize.
- Ne donosim dobru vest. To je više nego očigledno, trebalo bi da se pripremimo za novi udar. U tom smislu, uloga državnih institucija je posebno važna - rekao je Tadić.
Predsednik je izrazio očekivanje da naredni krizni udar neće trajati dugo kao prethodni, te da Srbija 2013. ili 2014. godine može da “izađe na ubrzaniju liniju razvoja ekonomije”.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je reč o pravdanju predsednika pred predstojeće probleme, koji nesumnjivo dolaze.
- Izbori neće skoro, a u međuvremenu će sigurno doći do pogoršanja situacije pa je govor predsednika samo deo predizborne strategije. U tom slučaju se isplati pominjati svetsku krizu i reći da su naši problemi uzrokovani spoljnim zlom, a ne domaćim - kaže Madžar.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je situacija očajna.
- Ako OECD procenjuje rast evrozone na 0,3 odsto, a procene ove organizacije su uvek bile precenjene, onda to znači da će naš glavni ekonomski partner imati nultu stopu rasta. Praktično, građani u Srbiji će trpeti krizu iz Evrope kroz nekoliko kanala. Na prvom mestu je prekid tražnje, zatim pad izvoza, proizvodnje i na kraju realan pad plata i zaposlenosti - objasnio je Nikolić.
I ekonomista Nebojša Savić kaže da je rast od dva do tri odsto skroman i nedovoljan.
- Srbija sada deli sudbinu jugoistočne Evrope koja ima problem jer se naslanja na zemlje pogođene krizom, prvenstveno na Grčku. Zato je sada osnovno pitanje kako obezbediti nove investicije i podstaći rast - kaže Savić za “Blic”. Savetnik premijera Jurij Bajec smatra da je Srbiji potreban privredni rast od četiri do pet odsto BDP-a godišnje. Tek takva stopa bi mogla da obezbedi veću zaposlenost i plate.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević podseća da je od početka krize u Srbiji ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, te da je 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji u blokadi i da je za 25.000 preduzeća predviđen stečaj. Teško je, tvrdi, u dogledno vreme očekivati oporavak.
Krivica na Vladi
Poznavaoci smatraju da veliku odgovornost za niži privredni rast snosi Vlada Srbije koja se ustručava da preduzme odgovarajuće mere jer su neke od njih politički rizične.
- Državni sektor se plaši da uvede promene koje bi bile korisne i za privatni, jer se strahuje od gubitka radnih mesta u javnom sektoru. Vlada je preduzela niz kratkoročnih rešenja za pomoć privredi, ali to nije dovoljno. Sledeća vlada će već na početku mandata morati da rešava pitanje reforme penzionog sistema, sive ekonomije i konkurentnosti privrede - kaže sagovornik “Blica”.