LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
SVE VIŠE JEFTINIH SUHOMESNATIH PROIZVODA
Niža cena, manje mesa
Isuviše jeftine prerađevine otkrivaju da se u njihovoj proizvodnji koriste meso i sirovine nižeg kvaliteta. – Zašto su pojedine salame i šunke pune vode
Zbog besparice, pada kupovne moći i sve slabijeg prometa, u mnogim trgovinama pojavile su se prerađevine od mesa sa veoma niskim cenama. Kakvog su kvaliteta ti proizvodi, od čega se prave i šta neretko i nerealno niska cena otkriva kupcima, istraživao je „Potrošač”.
Pregled frižidera u hipermarketima pokazuje da se u njima nalazi više od 200 vrsta prerađevina od mesa. Zbog primamljivih i pristupačnih cena svakodnevno su u korpama potrošača. U vreme besparice za kvalitet ne pitaju, a sastav najčešće i ne znaju. Jednostavna matematička operacija, međutim, otvara dileme. Kilogram ćuretine košta više od 500 dinara, a ćureće salame manje od 200. Za kilogram pilećih grudi valja izdvojiti više od 350 dinara, a posebna kobasica iste vrste mesa na sniženjima može da se kupi i za 150 dinara. Kulen košta 1.000 dinara, a može da se nađe i za manje od 600. Isto je i sa pečenicom. U čemu je razlika?
Koliko para, toliko mesa, glavno je pravilo kada se krene u kupovinu suhomesnatih proizvoda, savetuju stručnjaci. Momir Jovanović, predsednik Grupacije mesne industrije u Privrednoj komori Srbije, kaže da isuviše jeftin proizvod kupcima otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine.
– To znači da se koristi manje kvalitetno meso, odnosno druga ili najčešće treća kategorija. Cena ne mora nužno da se povezuje sa kvalitetom, ali ako je nešto suviše jeftino onda to ukazuje na veliko prisustvo separisanog mesa. Najjeftinija sirovina u preradi mesa dobija se kada se kosti i meso stave u mašinu koja se zove separator i tako se dobijaju proizvodi nižeg kvaliteta. Naš narod kaže koliko para toliko muzike i to je tačno. Za nešto više od sto dinara ne možete da očekujete salamu od kvalitetnog mesa – ističe Jovanović.
I kada je reč o prerađevinama od mesa veliki problem je, upozoravaju stručnjaci, neinformisanost potrošača.
– Mnogi smatraju da su, na primer, parizer i posebna salama isto. Međutim, pravilnikom je određeno, da ukoliko se proizvod deklariše kao parizer sme da sadrži samo proteine mesa, dok posebne kobasice mogu da sadrže i proteine drugih porekla, poput soje, glutena i kožice. Isti je slučaj i sa tirolskom i alpskom kobasicom. Tirolska sadrži samo proteine mesa, a alpska i drugog porekla. Zato je i jeftinija – objasnila je za „Politiku” nedavno Jasmina Gubić, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Ono što zanima većinu potrošača je i zašto su pojedine jeftinije prerađevine od mesa pune vode. Tečnost u mesu, primećuju, umnogome povećava težinu.
– Meso je vlažno jer u toku proizvodnje dolazi do mokrog usoljavanja, takozvanog salamurenja. To je rastvor soli u kojem meso odstoji, a koje je zamena za nekadašnje suvo soljenje. To se radi zbog produženja trajanja mesa, ali i boje i ukusa – rekla je Jasmina Gubić.
Za nutricioniste dileme nema – prerađevine od mesa trebalo bi jesti što je moguće ređe, a savetuju kupovinu svežeg mesa. Ali, saglasni su da onome ko nema zdravstvenih problema neće škoditi da povremeno konzumira suhomesnate proizvode.
– Naročito bi deca trebalo da ih izbegavaju zbog toga što nam je sastav tih proizvoda malo poznat. Pečenica ili suvi vrat jesu kvalitetniji, ali se zbog mnogo soli i dima ne preporučuju deci, dijabetičarima, osobama sa visokim pritiskom, srčanim bolesnicima i onima koji se oporavljaju od neke teže bolesti. Od svih proizvoda, najmanje su štetna ćureća prsa jer u njima ima najmanje aditiva – objašnjava Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.
Slično je i sa drugim prerađevinama – viršlama, kobasicama i paštetama. Ni oni ne bi trebalo da su deo svakodnevne ishrane, naglašavaju stručnjaci. Umerenost u konzumaciji najbolja je parola, savetuje Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice „Banja Koviljača”.
– Paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe – kaže ona.
Inspekcija: Odgovornost na proizvođačima
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da kvalitet proizvoda od mesa kontroliše njihova veterinarska inspekcija.
– Proveravamo ispravnost u proizvodnji, prilikom uvoza, izvoza, prevoza i oni najvećim delom zadovoljavaju zahteve iz Pravilnika o kvalitetu, a kada naiđemo na one koji ne ispunjavaju te uslove, povlačimo ih iz prometa – kažu u Upravi za veterinu.
Veterinarski inspektori sprečavaju i prodaju proizvoda koji nisu ispravni.
– Bitno je naglasiti da je Zakonom o bezbednosti hrane odgovornost prebačena na onoga ko posluje sa hranom. Za sve što se nađe na tržištu, a nije dobrog kvaliteta ili u skladu sa podacima navedenim na deklaraciji odgovara proizvođač – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
Kvalitet lošiji nego na Zapadu
Da su prerađevine na našem tržištu lošijeg kvaliteta nego u zemljama poput Francuske i Nemačke, gde potrošačima nude vrhunske proizvode, smatraju i na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
– Na deklaraciji paštete u Nemačkoj, na primer, na prvom mestu se nalazi meso i to sa oko 24 odsto. A na proizvodima na našem tržištu na prvom mestu je mast, zatim voda, pa tek onda meso – objasnio je nedavno prof. dr Ilija Vuković u beogradskom Pokretu za zaštitu potrošača.
Vrste prerađevina
Trajne kobasice proizvode se od fino do grubo usitnjenog svinjskog i goveđeg mesa najbolje kategorije, uz dodatak čvrstog masnog tkiva i začina. One se ne podvrgavaju toplotnoj obradi već sušenju i dimljenju. Ukoliko su trajne kobasice punjene u crevu prečnika najmanje 50 mililitara i podvrgnute dužem procesu fermentacije reč je o salamama. Najpoznatiji predstavnici trajnih kobasica su zimska salama, sremska kobasica i kulen.
Polutrajne kobasice prave se od usitnjenog mesa različitih kategorija, masnog tkiva, mesnog testa (mesne mase koja se dobija usitnjavanjem toplog, ohlađenog ili smrznutog goveđeg ili svinjskog mesa uz dodatak kuhinjske soli ili soli za salamurenje), iznutrica, kožica, ostataka vezivnog i masnog tkiva i dopuštenih dodatnih sastojaka i začina. Podvrgavaju se toplotnoj obradi. U polutrajne kobasice spadaju šunka, tirolska kobasica, kranjska kobasica i mortadela.
Obarene kobasice proizvode se od mesnog testa, masnih tkiva, usitnjenog mesa različitih kategorija i dodatnih sastojaka. Karakteriše ih ujednačena ružičasta boja. Tu spadaju pariska i ekstra kobasica.
Suhomesnati proizvodi dobijaju se soljenjem ili salamurenjem svinjetine, govedine, ovčetine, nakon čega sledi sušenje ili toplotna obrada uz dimljenje ili bez dimljenja. Dele se na polutrajne i trajne u zavisnosti od toga da li je meso toplotno obrađeno ili nije. Polutrajni suhomesnati proizvodi su dimljena šunka, dimljeni kare, pečenica, dimljeni vrat i suva rebra. Najcenjeniji predstavnici trajnih suhomesnatih proizvoda su pršuta, suvi vrat i suvi svinjski kare.
Kategorije mesa:
Svinjsko meso
1.kategorija – but i slabina
2.kategorija – leđa, plećka i vrat
3.kategorija – trbuh, rebra, grudi i kolenice
Goveđe meso
1.kategorija – but i slabina
2.kategorija – leđa i plećka
3.kategorija – preostali delovi
Politika
Niža cena, manje mesa
Isuviše jeftine prerađevine otkrivaju da se u njihovoj proizvodnji koriste meso i sirovine nižeg kvaliteta. – Zašto su pojedine salame i šunke pune vode
Zbog besparice, pada kupovne moći i sve slabijeg prometa, u mnogim trgovinama pojavile su se prerađevine od mesa sa veoma niskim cenama. Kakvog su kvaliteta ti proizvodi, od čega se prave i šta neretko i nerealno niska cena otkriva kupcima, istraživao je „Potrošač”.
Pregled frižidera u hipermarketima pokazuje da se u njima nalazi više od 200 vrsta prerađevina od mesa. Zbog primamljivih i pristupačnih cena svakodnevno su u korpama potrošača. U vreme besparice za kvalitet ne pitaju, a sastav najčešće i ne znaju. Jednostavna matematička operacija, međutim, otvara dileme. Kilogram ćuretine košta više od 500 dinara, a ćureće salame manje od 200. Za kilogram pilećih grudi valja izdvojiti više od 350 dinara, a posebna kobasica iste vrste mesa na sniženjima može da se kupi i za 150 dinara. Kulen košta 1.000 dinara, a može da se nađe i za manje od 600. Isto je i sa pečenicom. U čemu je razlika?
Koliko para, toliko mesa, glavno je pravilo kada se krene u kupovinu suhomesnatih proizvoda, savetuju stručnjaci. Momir Jovanović, predsednik Grupacije mesne industrije u Privrednoj komori Srbije, kaže da isuviše jeftin proizvod kupcima otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine.
– To znači da se koristi manje kvalitetno meso, odnosno druga ili najčešće treća kategorija. Cena ne mora nužno da se povezuje sa kvalitetom, ali ako je nešto suviše jeftino onda to ukazuje na veliko prisustvo separisanog mesa. Najjeftinija sirovina u preradi mesa dobija se kada se kosti i meso stave u mašinu koja se zove separator i tako se dobijaju proizvodi nižeg kvaliteta. Naš narod kaže koliko para toliko muzike i to je tačno. Za nešto više od sto dinara ne možete da očekujete salamu od kvalitetnog mesa – ističe Jovanović.
I kada je reč o prerađevinama od mesa veliki problem je, upozoravaju stručnjaci, neinformisanost potrošača.
– Mnogi smatraju da su, na primer, parizer i posebna salama isto. Međutim, pravilnikom je određeno, da ukoliko se proizvod deklariše kao parizer sme da sadrži samo proteine mesa, dok posebne kobasice mogu da sadrže i proteine drugih porekla, poput soje, glutena i kožice. Isti je slučaj i sa tirolskom i alpskom kobasicom. Tirolska sadrži samo proteine mesa, a alpska i drugog porekla. Zato je i jeftinija – objasnila je za „Politiku” nedavno Jasmina Gubić, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Ono što zanima većinu potrošača je i zašto su pojedine jeftinije prerađevine od mesa pune vode. Tečnost u mesu, primećuju, umnogome povećava težinu.
– Meso je vlažno jer u toku proizvodnje dolazi do mokrog usoljavanja, takozvanog salamurenja. To je rastvor soli u kojem meso odstoji, a koje je zamena za nekadašnje suvo soljenje. To se radi zbog produženja trajanja mesa, ali i boje i ukusa – rekla je Jasmina Gubić.
Za nutricioniste dileme nema – prerađevine od mesa trebalo bi jesti što je moguće ređe, a savetuju kupovinu svežeg mesa. Ali, saglasni su da onome ko nema zdravstvenih problema neće škoditi da povremeno konzumira suhomesnate proizvode.
– Naročito bi deca trebalo da ih izbegavaju zbog toga što nam je sastav tih proizvoda malo poznat. Pečenica ili suvi vrat jesu kvalitetniji, ali se zbog mnogo soli i dima ne preporučuju deci, dijabetičarima, osobama sa visokim pritiskom, srčanim bolesnicima i onima koji se oporavljaju od neke teže bolesti. Od svih proizvoda, najmanje su štetna ćureća prsa jer u njima ima najmanje aditiva – objašnjava Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.
Slično je i sa drugim prerađevinama – viršlama, kobasicama i paštetama. Ni oni ne bi trebalo da su deo svakodnevne ishrane, naglašavaju stručnjaci. Umerenost u konzumaciji najbolja je parola, savetuje Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice „Banja Koviljača”.
– Paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe – kaže ona.
Inspekcija: Odgovornost na proizvođačima
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da kvalitet proizvoda od mesa kontroliše njihova veterinarska inspekcija.
– Proveravamo ispravnost u proizvodnji, prilikom uvoza, izvoza, prevoza i oni najvećim delom zadovoljavaju zahteve iz Pravilnika o kvalitetu, a kada naiđemo na one koji ne ispunjavaju te uslove, povlačimo ih iz prometa – kažu u Upravi za veterinu.
Veterinarski inspektori sprečavaju i prodaju proizvoda koji nisu ispravni.
– Bitno je naglasiti da je Zakonom o bezbednosti hrane odgovornost prebačena na onoga ko posluje sa hranom. Za sve što se nađe na tržištu, a nije dobrog kvaliteta ili u skladu sa podacima navedenim na deklaraciji odgovara proizvođač – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
Kvalitet lošiji nego na Zapadu
Da su prerađevine na našem tržištu lošijeg kvaliteta nego u zemljama poput Francuske i Nemačke, gde potrošačima nude vrhunske proizvode, smatraju i na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
– Na deklaraciji paštete u Nemačkoj, na primer, na prvom mestu se nalazi meso i to sa oko 24 odsto. A na proizvodima na našem tržištu na prvom mestu je mast, zatim voda, pa tek onda meso – objasnio je nedavno prof. dr Ilija Vuković u beogradskom Pokretu za zaštitu potrošača.
Vrste prerađevina
Trajne kobasice proizvode se od fino do grubo usitnjenog svinjskog i goveđeg mesa najbolje kategorije, uz dodatak čvrstog masnog tkiva i začina. One se ne podvrgavaju toplotnoj obradi već sušenju i dimljenju. Ukoliko su trajne kobasice punjene u crevu prečnika najmanje 50 mililitara i podvrgnute dužem procesu fermentacije reč je o salamama. Najpoznatiji predstavnici trajnih kobasica su zimska salama, sremska kobasica i kulen.
Polutrajne kobasice prave se od usitnjenog mesa različitih kategorija, masnog tkiva, mesnog testa (mesne mase koja se dobija usitnjavanjem toplog, ohlađenog ili smrznutog goveđeg ili svinjskog mesa uz dodatak kuhinjske soli ili soli za salamurenje), iznutrica, kožica, ostataka vezivnog i masnog tkiva i dopuštenih dodatnih sastojaka i začina. Podvrgavaju se toplotnoj obradi. U polutrajne kobasice spadaju šunka, tirolska kobasica, kranjska kobasica i mortadela.
Obarene kobasice proizvode se od mesnog testa, masnih tkiva, usitnjenog mesa različitih kategorija i dodatnih sastojaka. Karakteriše ih ujednačena ružičasta boja. Tu spadaju pariska i ekstra kobasica.
Suhomesnati proizvodi dobijaju se soljenjem ili salamurenjem svinjetine, govedine, ovčetine, nakon čega sledi sušenje ili toplotna obrada uz dimljenje ili bez dimljenja. Dele se na polutrajne i trajne u zavisnosti od toga da li je meso toplotno obrađeno ili nije. Polutrajni suhomesnati proizvodi su dimljena šunka, dimljeni kare, pečenica, dimljeni vrat i suva rebra. Najcenjeniji predstavnici trajnih suhomesnatih proizvoda su pršuta, suvi vrat i suvi svinjski kare.
Kategorije mesa:
Svinjsko meso
1.kategorija – but i slabina
2.kategorija – leđa, plećka i vrat
3.kategorija – trbuh, rebra, grudi i kolenice
Goveđe meso
1.kategorija – but i slabina
2.kategorija – leđa i plećka
3.kategorija – preostali delovi
Politika