LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nismo mnogo dužni, "tek" po 818 EUR
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Svaki građanin Srbije bankama duguje oko 818 evra, što zvuči mnogo, ali ako se poredimo sa susedima, naši građani zapravo nisu prezaduženi.
U Hrvatskoj je, na primer, dug po glavi stanovnika pet puta veći, dok je u Grčkoj 11 puta veći nego kod nas.
Gotovo sve zemlje u regionu su više u kreditima od nas, izuzev Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Najzaduženiji u okruženju su Hrvati, gde svaki građanin u proseku duguje bankama 3.888 evra, odnosno 5,4 prosečnih zarada. U Sloveniji je dug po stanovniku skoro dostigao 4.000 evra, ili četiri prosečne plate, dok Srbi duguju 2,2 prosečne plate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Upućeni smatraju da je u Srbiji standard i pre krize bio lošiji, pa se zato građani libe da se upuste u kredit. Tu treba dodati i stagnaciju prosečnih plata, kao i nezaposlenost koja se kreće oko 24 odsto. Kod nas su građani, preduzeća i preduzetnici, prema poslednjim podacima UBS-a, u februaru ukupno dugovali bankama skoro 2.000 milijardi dinara - tačno 1.986 milijardi. Privreda duguje najviše, 1.334 milijarde, što je za 0,7 odsto više nego u januaru, dok je dug stanovništva povećan za 1,9 odsto, na 562 milijarde dinara. Krediti preduzetnika su na kraju februara iznosili oko 90 milijardi dinara, što je za pet odsto više nego prvog meseca ove godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, dug svakog našeg stanovnika od 818 evra čini 733 evra po osnovu kredita, 29 evra po minusu na tekućim računima, te 49 evra po kreditnim karticama, i šest evra za lizing ugovore.
Kad se sve stavi na papir, zaključak je da su se naši građani tokom kriznih godina sve više okretali bankama, jer je dug po stanovniku ove godine dva puta veći u odnosu na 2006. kada je ukupno iznosio 401 evro po osobi. U 2007. godini zaduženost stanovništva je porasla na 503 evra, a u 2011. je iznosila 760.
"Takav trend pokazuje da kod nas postoji Kreditni biro koji o tome vodi računa i jasna kontrola banaka. U Hrvatskoj, gde je dug po stanovniku oko 4.000 evra, standard je nešto viši, ne drastično kao što je na primer slučaj u Holandiji ili Austriji", kažegeneralni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Poslednjih godina primetno je da se u Srbiji sve manje uzimaju krediti, a da se građani sve više oslanjaju na čekove i odložena plaćanja, iako su takve pozajmice najskuplje. Od 2008. godine broj čekova u opticaju povećan je sa 7,7 na gotovo devet miliona. Vrednost čekova je narasla sa 30 na 39,5 milijardi dinara. U Srbiji je u opticaju više od milion kreditnih kartica.
Prema istraživanju Udruženja banaka, plastiku najviše koriste muškarci od 40 do 50 godina života i žene između 30 i 40 godina, pokazalo je istraživanje UBS. Muškarci najviše kasne s plaćanjem dugova po ovom osnovu, dok su žene revnosnije u izmirivanju obaveza.
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Svaki građanin Srbije bankama duguje oko 818 evra, što zvuči mnogo, ali ako se poredimo sa susedima, naši građani zapravo nisu prezaduženi.
Gotovo sve zemlje u regionu su više u kreditima od nas, izuzev Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Najzaduženiji u okruženju su Hrvati, gde svaki građanin u proseku duguje bankama 3.888 evra, odnosno 5,4 prosečnih zarada. U Sloveniji je dug po stanovniku skoro dostigao 4.000 evra, ili četiri prosečne plate, dok Srbi duguju 2,2 prosečne plate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Upućeni smatraju da je u Srbiji standard i pre krize bio lošiji, pa se zato građani libe da se upuste u kredit. Tu treba dodati i stagnaciju prosečnih plata, kao i nezaposlenost koja se kreće oko 24 odsto. Kod nas su građani, preduzeća i preduzetnici, prema poslednjim podacima UBS-a, u februaru ukupno dugovali bankama skoro 2.000 milijardi dinara - tačno 1.986 milijardi. Privreda duguje najviše, 1.334 milijarde, što je za 0,7 odsto više nego u januaru, dok je dug stanovništva povećan za 1,9 odsto, na 562 milijarde dinara. Krediti preduzetnika su na kraju februara iznosili oko 90 milijardi dinara, što je za pet odsto više nego prvog meseca ove godine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, dug svakog našeg stanovnika od 818 evra čini 733 evra po osnovu kredita, 29 evra po minusu na tekućim računima, te 49 evra po kreditnim karticama, i šest evra za lizing ugovore.
Kad se sve stavi na papir, zaključak je da su se naši građani tokom kriznih godina sve više okretali bankama, jer je dug po stanovniku ove godine dva puta veći u odnosu na 2006. kada je ukupno iznosio 401 evro po osobi. U 2007. godini zaduženost stanovništva je porasla na 503 evra, a u 2011. je iznosila 760.
"Takav trend pokazuje da kod nas postoji Kreditni biro koji o tome vodi računa i jasna kontrola banaka. U Hrvatskoj, gde je dug po stanovniku oko 4.000 evra, standard je nešto viši, ne drastično kao što je na primer slučaj u Holandiji ili Austriji", kažegeneralni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Poslednjih godina primetno je da se u Srbiji sve manje uzimaju krediti, a da se građani sve više oslanjaju na čekove i odložena plaćanja, iako su takve pozajmice najskuplje. Od 2008. godine broj čekova u opticaju povećan je sa 7,7 na gotovo devet miliona. Vrednost čekova je narasla sa 30 na 39,5 milijardi dinara. U Srbiji je u opticaju više od milion kreditnih kartica.
Prema istraživanju Udruženja banaka, plastiku najviše koriste muškarci od 40 do 50 godina života i žene između 30 i 40 godina, pokazalo je istraživanje UBS. Muškarci najviše kasne s plaćanjem dugova po ovom osnovu, dok su žene revnosnije u izmirivanju obaveza.