- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nišlija otvorio sigurnu kuću za nezaposlene muževe
Izvor:
24sata.rs
Kada je Nišlija Đorđe Mišić na brvnari na placu na kojem cepa i prodaje ogrevno drvo, više iz šale, napisao “Sigurna kuća za muškarce“, nije ni sanjao da će početi masovno da dolaze.
Za nešto manje od godinu dana u njegovoj kolibici u ulici Dušana Popovića, nedaleko od Ćele kule, utočište je pronašlo 15 muškaraca.
Đorđeva “sigurna kuća“ pravi je muški raj - na placu cepaju drva po celi dan, popije se na miru i po koje pivce, dok se na ”smederevcu“ krčka pasulj... ovde muževi mogu da zarade i neki dinar cepajući drva.
- Čisto iz šale sa drugarima napisao sam ”Sigurna kuća za muškarce“. A onda su počeli stvarno da mi dolaze zlostavljani muževi. Nisam ustanova, ne mogu nikoga da zbrinem, ali za ne daj bože imam pet ležajeva u brvnari - priča Mišić i navodi da se radi o muževima koji su ostali bez posla, iz porodica u kojima žene rade.
- Jedan dolazi samo da pojede burek ovde na miru, da mu niko ne zvoca - priča Mišić.
Jedan od prvih posetilaca Mišićeve “sigurne kuće” je Milan V. koji svakodnevno cepa i tovari drva na placu, a usput je i noćni čuvar jer nema gde da živi.
- Kada sam ostao sam bez posla, žena mi je rekla – idi ne trebaš mi. Preko dana ovde cepamo i tovarimo drva, odmaramo se kada hoćemo. Ovde imam mir - kaže Veličković.
I Saša N. je na ovom mestu našao spokoj.
- Odmorim se ovde, kao da sam na more došao - kaže kratko on.
Izvor:
24sata.rs
Kada je Nišlija Đorđe Mišić na brvnari na placu na kojem cepa i prodaje ogrevno drvo, više iz šale, napisao “Sigurna kuća za muškarce“, nije ni sanjao da će početi masovno da dolaze.
Za nešto manje od godinu dana u njegovoj kolibici u ulici Dušana Popovića, nedaleko od Ćele kule, utočište je pronašlo 15 muškaraca.
Đorđeva “sigurna kuća“ pravi je muški raj - na placu cepaju drva po celi dan, popije se na miru i po koje pivce, dok se na ”smederevcu“ krčka pasulj... ovde muževi mogu da zarade i neki dinar cepajući drva.
- Čisto iz šale sa drugarima napisao sam ”Sigurna kuća za muškarce“. A onda su počeli stvarno da mi dolaze zlostavljani muževi. Nisam ustanova, ne mogu nikoga da zbrinem, ali za ne daj bože imam pet ležajeva u brvnari - priča Mišić i navodi da se radi o muževima koji su ostali bez posla, iz porodica u kojima žene rade.
- Jedan dolazi samo da pojede burek ovde na miru, da mu niko ne zvoca - priča Mišić.
Jedan od prvih posetilaca Mišićeve “sigurne kuće” je Milan V. koji svakodnevno cepa i tovari drva na placu, a usput je i noćni čuvar jer nema gde da živi.
- Kada sam ostao sam bez posla, žena mi je rekla – idi ne trebaš mi. Preko dana ovde cepamo i tovarimo drva, odmaramo se kada hoćemo. Ovde imam mir - kaže Veličković.
I Saša N. je na ovom mestu našao spokoj.
- Odmorim se ovde, kao da sam na more došao - kaže kratko on.