Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Ниш је смештен у најмањој котлини у региону Јужне Мораве. Кроз њега протиче река Нишава. Умерена континентална клима и плодно тле поред обала Нишаве и Јужне Мораве објашњавају рану насељеност на овом простору, већ од праисторијског, преко римског доба и средњег века, затим турске окупације, два српска устанка до ослобођења града крајем 1877. године.
Са ширењем Србије на југ, дешавају се важне промене у становништву Ниша и околине. Популација турског порекла, која представља трећину становништва, одлази у Турску, као и други народи: Черкези, Татари и део Цигана. Њихов одлазак надокнађује масовни долазак Срба са новоослобођених територија јужно од Ниша, са северних територија независне Србије и бивших становника Ниша који су раније напустили град пред турском окупацијом.
Град који је 1879 године имао 12 800 становника, већ почетком двадесетог века броји 25 100.
Ниш економски јача, постаје важан железнички чвор, има дипломатска представништва из више земаља, и о њему се говори као о другој престоници Србије.
Говоре јужне и источне Србије почетком двадесетог века први су проучавали О. Брох и А. Белић у својој монографији „Дијалекти источне и јужне Србије". Ту се види да је Ниш интересантан по томе што се налази на граници између три дијалекта и то: тимочко–лужнички, сврљишко–заплањски и призренско–јужноморавски. Тако да ове црте и одвајају говоре села источно од Ниша и говора града Ниша од села која се налазе западно, северно и јужно од града.
Лингвисти иначе ово наречје називају торлачким дијалектом.
/Термин „торлак" јавља се по први пут у Српском речнику Вука С. Караџића из 1852. год./
Интересантно је поменути да је једну од најобимнијих студија о говору Ниша и околине направио Француз, Пол–Луј Тома. /ГОВОРИ НИША и ОКОЛНИХ СЕЛА – Просвета Ниш – Институт за српски језик САНУ, Београд – Српски дијалектолошки зборник/
ПРИЗРЕНСКО–ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ
У призренско–тимочком дијалекту чува се полугласник /д*н, с*лте/, аналитичка деклинација /дао на мајку/, аналитичка компарација /подобар/, не разликује се инфинитив и чешће се употребљавају удвојени облици личних заменица /мени ми за мене није/.
Ово удвајање се јавља као повишење степена значаја личне заменице у реченици, али, што је нарочито занимљива појава, не доводи, или боље рећи, не доводи увек и до логичног наглашавања ових облика.
Од осталих општих особина ваљало би поменути незамењено Л на крају слога и речи /бел/, доследну екавску замену јата /несам/, губљење гласа Х /стра/, упрошћавање сугласничких група –СТ и –ЗД /лис, гроз/ и јављање гласа С /свезда/.
У овом дијалекту познато је још и неизмењено вокално Л /влк/, које у јужно моравском даје и неке друге рефлексе /сл'за, слуза/
Нарочито значајну особину овог дијалекта чини тип акцентације који не познаје ни један други дијалекат. То је једноакцентски систем заснован на експираторном обликовању и недиференцирању квалитативних и квантитативних особина акцентованог слога.
Овај дијалект дели се на: Нишки, Лесковачки, Врањански, Пиротски, Тимочки, Призренски итд. . .
Оно што би било од изузетног значаја за нишки говор била би изваредно шаролика мелодика, коју сваки час ритмички украшавају разни узвици обликовани на различитој тонској висини. Ти узвици су познати и у неким другим нашим дијалектима /пре свега, у шумадијском и подрињском говору, мада у знатно ређој употреби/ али нигде са тако наглашеном мелодијско–ритмичком повезаношћу/бре, море, мори/ и док се у другим говорима ови узвици јављају готово редовно у атонираној ненаглашеној нијанси /у нишком говору они могу да понесу не само снагу акцентованог слога него и јаче сигнале емоционалности/.
Темпо нишког говора је знатно живљи од темпа суседних говора, а импостациона база, при горњој граници центра, омогућује и знатније ширење опсега тонова у мелодирању.
У погледу употребе страних речи нишки говор показује знаке презасићености турцизмима.
др Бранивој Ђорђевић
/„ПОЗОРИШНИ ЈЕЗИК" – универзитет уметности – Београд/
НАПОМЕНА
Мада врло слични језици нишког, пиротског, лесковачког, врањанског поднебља. Они се ипак разликују у неким врло битним сегментима и варијацијама.
Примера ради, Пиротски „ОТАЦ" је „башта", а нишлија каже „татко" /за њих је и карактеристично меко „Ћ"/.
Лесковчани имају звучно „Ч" и речи које су специфичне само за тај крај.
Врањанци, пак, имају на глаголима наставак „ЕВ", „АВ", „ИВ" /гледав, седев, трчив итд/.
Нишлије глаголима додају „ЈА" /гледаја, сенднаја, трчаја и тд./.
Глаголи у прошлом времену добијају наставак –ШЕМ /гледашем, седнашем, трчашем итд./.
Компарација се врши са додацима по и нај /малецко, помалецко, најмалецко/.
Неко је рекао... „да је Вук Караџић рођен у Нишу, нишки би био књижевни говор"...
Не знам колико је то шала а колико стварна могућност, али чињеница је да Вук Караџић за свог живота и деловања никада није обилазио ове крајеве, тако да народна уметност овога краја није остала забележена /а тиме и сачувана од заборава/ као што је то случај са деловима које је Вук походио.
Стеван Сремац је за четири године службовања у Нишу, брзо заволео менталитет људи и богатство језика, и за њим остају „Ивкова слава" и „Зона Занфирова" као свето писмо оних који желе да сачувају овај дух.
Запис о старом Нишу оставио је и Михаило Голубовић својом причама, које су прво излазиле као фељтони у „Политици", а сакупљене и по први пут објављене као књига, пред балкански рат, под називом „Калчине приче".
Велика захвалност Михајлу Голубовићу, као рођеном Нишлији, што је сачувао и записао читаву једну историју језиком песника давно заборављеног.
Што плачеш горо – горице
Што ти је тешко д'наске?
Горица тужно прозбори:
Умре ни срце што збори!
Уме ни човек без ману
Умре ни мелем на рану!
Кованл'к тужно зајеца!
Што ти је тешко д'наске?
И он горко прозбори:
Умре ни срце што збори!
Име што наше прослави –
На децу спомен остави!
Ћурлина ћути не збори!
Што ти је тешко д'наске?
Сремац те и с'г спомиња
Сремац те и с'г преклиња:
Табијет нишки да чуваш –
За странско ич да се не суваш!
А горди Ниш се засмеја !
Што ти је смешно д'н'аске?
Сремац ни славу пронесе.
Сремац ни име разнесе.
Ниш ће га дајма спомиња
И децу у њег заклиња !
ЛОВЏИЈА КАЛЧА КАЗУЈЕ
Био сам болестан кад у собу упаде Калча.
- Бре, бре, куре. Зар т'кој? Да ми не беше рекнула Савета да си болан, могаја си да умреш, ја не би знаја! Е, па, немој такој, роде, немој да се куташ од родбину, к'ко маче под асурку. К'кав да сам - ја сам ти род. О, о, бошке, па не казујеш! Што ти је, од к'кво си болан?
Од ноге, рекох му, убио сам се на кола. Има и рана.
- Тој је ништо, нес'м знаја да понесем мас' од африканског зајца, па с'лте јед'н пут да се намажеш- к'ко с руку да си смакнуја џериму. Е, чек' ти испричам за тог африканског зајца.
И, поче Калча.
- Ономад ли беше недеља. Јес' - ономад. Немашем послу, па се диго рано преди зору. 'Ајд, 'ајд, те дођо на Нишаву. Пређо ћуприју, па уфати ме малко зорт од онија бедеми и зидине. Занеја сам се к'ко поп Јова у оченаш. Фрљи очи на куде касарну тобџијску, море иде нешто по оној малецак бедем што је до врбаци. Шће тој да бидне, мајку му бре, Калчо, викам си у себ'. Утуви се да видим, па полак појдо на куде њег'. Кад он, жена буђава, спазија ме зар, па чучнуја куде једну коприву и учуљија уши. Зајац је, не мож друго да бидне!
Врну се до врбу, открши једно пруче и пријдо на куде њег'. Немаше три кораци, стану. Он гледа мен', ја гледам њег'. О мајку му, шће да је овој, к'кав је овој напас', да ме неје ништо собајле ступнуја на мађије, јал' ти на сугреби псећи, па нес'м пљунуја?!
Истин' да ти казујем почеше ме избијају грашке оди зној. Узортира се. Тој да видиш Калча, па се уплашија! Мрдну малко с'с пруче, он се обрну, па си пође полацке на куде касарину. Погледа, погледа, шта да прајим. Пушка ми неје туј. Чапа остануја дом, а убаво ћаше куче да пође с мен, ама кој је знао тога ђавола и кој се надао за овуј сорту зајци! Мисле се, мисле, па ми текну на памет што ми је казуваја један оџа у турско време.
Викаше он, Бог да га прости: Калчо, бре, ашколсум што си ловџија, и Султан знаје за теб, зашто смо ми испратили абер за сви ловци из Ниш, ама много те поштујем и теб ћу да ти казујем. Т'кој бива један муабет на зајци, с'лте ич да не збориш на други човеци - зашто ћу да те кољем к'ко пиле! За зајци не треба ни пушка, ни куче, с'лте мурафет. Видиш ли, зајца падниј на земљу. А си паднаја - умртви се. Зајац ће те надуши и ће почне да прилази накуде теб' све поблизо. К'д осетиш њушку, а ти почни да мрдаш с'с уши. Зајац се зарадује, па удари у смејање, з'што он знаје да мрда с'с уши најпоубаво, ама не мож'да види, па кад види уши мрдање у други он да умре од смејање и с'с руку га мож уфаћкаш.
Такој ти ја напрајим: одма се фрљим у онеј коприве, све ми свитке пођоше оди жар и ете ти га зајац. Зажмаја сам к'ко сојка, ама не видим, од стра' ми се учини к'ко теле. Сами уши почеше да ми мрдају, а спалај на Господа умем с'с уши да мрдам - учија сам због Чапу зашто неје умеја да распознава зајца од мачку, па га ја научи т'кој с уши мрдање.
Жена кисела, он неје бија од онија што се смеју. Убавачко приђе куде мен', па ми поче глоцка уши. И, анатема га, шћу да прајим? Ће останем чуљ. Трпе, трпе, па обрну главу и с'с зуби га довати за ногу. Туј си, кутре, - не мож' да мрднеш из Калчино фаћање. Диго се и погледа га - неје од наши зајци. Сав шарен к'ко змија звечарка. Сети се по онеја слике што ги има у Зелену гимназију - да је проклетиња из Африку. Однесо га дом, закла га, извади мас' за мелем, ћу ти испратим малко, а месо раздадо по комшил'к. Кој ће га руча африканског зајца. На комшије нес'м казуваја. Ама не ги је ништо било, с'лте искачали по ретко понапоље и ништо више!
Калчине приче - Михаило Голубовић.
Михаило Голубовић (1872 - 1936 у Нишу), српски правник и боем. По образовању је био правник. Службовао је у Нишу, Пироту, Сурдулици, Власотинцу и Београду. Знао је неколико светских језика. Друговао је са обичним народом и нашим водећим интелектуалцима оног доба. Пошто се није женио ни заснивао породицу, живео је мераклијски и боемски, проводећи много времена на весељима и по кафанама.
Умео је лепо да прича и још боље да слуша, па је развио особен књижевни дар, који је показао у анегдотским причама о старом Нишу. Те приче су први пут објављене 1911. као фељтон "Записи из старог Ниша" у "Политици" а затим и као књига "Калчине приче".
Прича о африканском зецу, једним делом, је послужила као мотив академском вајару Ивану Фелкеру за споменик Калчи и Сремцу. На платоу испред Казанџијског сокачета 27. октобра 2006. је откривен споменик Калчи, књижевном јунаку "Ивкове славе" и Стевану Сремцу, писцу који га је овековечио. Тако се Калча, о коме се далеко више зна после чувеног Шотриног филма, поново обрео међу Нишлијама.
Бронзана скулптура, рад академског вајара Ивана Фелкера, приказује нишког кујунџију и највећег ловџију и л'жова како са руком подигнутом метар и по од земље, објашњава Сремцу коликог је африканског зајца уфатио. На скулптури се налази и Чапа, Калчино верно кучиште.
Фелкер каже да му се допало то да на истом месту буду Калча и Сремац, симболи народског и грађанског, интелектуалног Ниша. До саме скулптуре откривена је и спомен-чесма Стевану Сремцу.
Захваљујући покојном глумцу Млађи Недељковићу који је био иницијатор подизања споменика, вајару Фелкеру и финансијеру Бориславу Ђорђевићу, Калча ће од сада бити један од заштитних знакова старе вароши Ниша.
A
Aber - glas, vest
akati se - mlatiti se, gubiti vreme
aknuti - udariti
sa ću te aknem u tu glavudžu
alavužda, alavuždalo - pokvarenjak
alal (halal) - dopušten, zakonit način
alev - crvene, plamene boje
amza - klipan, budala
andrak - đavo
koji ti je andrak - koji ti je đavo
arč, arčiti - trošak, trošiti
asurka - rogozina, prostirka od rogozine
ašik - ljubavnik
B
bagatela - jeftinoća
bajagim - tobož
baksuz - nesreća; nesrećan, zlosrećan
banza, bandza - kuče, skitnica (bandzati - skitati)
barabar - jednako, uporedo, zajedno
popio sam barabar s njega
bataliti - napustiti, ostaviti
bataljen - pokvaren, oštećen
bljuvanje - povraćanje, obično posle mnogo rakiju
berićet - plodnost, obilje
boljka - bolest
brgo - brzo
brobinjak (brabinjak) - mrav
buljuk - mnoštvo
budžak - ugao, kut
V
vajda - korist
vakela - strog ukor
veresija - poverenje da će dug biti vraćen
vazdandan - ceo dan, vazdan
videlo - svetlo
G
gi - ih, njim (im, njima)
gim - im (njima)
golem nišan - ispit, prstenovanje, prosidba
goč - bubanj
godža - mnogo
grbina - leđa
grojze - grožđe
gu - nju, ju, je (njoj, joj)
D
dembelin - lenština
dert - žalost, bol
dibiduz - sasvim
dilber - ljubavnik, dragan
drangulije - sitnice, stvarčice, najčešće krajnje nepotrebne
dreja, dreška - odeća
droben, droban - sitan
drt, drtav, (odrtaveo) - mator (omatoreo)
duvar - zid
Đ
đene-đene - kojekako, prilično
E
ešek - magarac
Ž
žal - žalost, tuga, jad
željka - kornjača
žmiti (džmiti) - gledati pospanih očiju, čkiljiti
Z
zajac - zec
zaobikoliti - zaobići, poći izokola
zatre, zatrt - izgubi, izgubljen
zauška - šamar
k'ti udarim jednu zaušku
zadžakati - zalarmiti, zagalamiti
zevzek - ništak, glupak, blebetalo
zem - zemlja
zort - nevolja, teskoba, strah
I
ibrik - sud za vodu, bokal
izlegne - izađe
iskati - tražiti, želeti
iskubati - iščupati
ič - nimalo, ništa
J
jajce - jaje
javašluk - sporost, tromost, bahatost
jutredan, jutre - sutradan, sutra
K
kal - blato
kara-sevdah - težak, očajan ljubavni zanos
keleš - žutokljunac, nezreo
kenja - fizički slaba osoba, seronja
kerefeke - izmotavanja
klisar, klisarin - crkvenjak
kolaj rabota - laka posla, to je lako, bez pomuke
kondrci, kondraci - analne vaši
vrpoljiš se k'o da imaš kondraci u dupe
kočina - svinjac, kokošinjac
kodža - puno, mnogo
krošnja - korpa
kube - peć
kudre, kutre - kuče, štene
kuj, kuga, kume - ko, koga, kome
kup, na kup - skup, skupa, zajedno
kurdeljka, krudeljka - okrunjeni klip kukuruza
kurčiti se - praviti se važan
L
lajno - izmet, govno (kod stoke)
lackati - laskati, udvarati
lezi se - nepristojno se smeje
nemo se mlogo leziš, će izedeš jedan ćutek
lepotija - lepota
lojze - vinograd
lokmaš - izjelica, lakomac, onaj ko rado jede na tuđ račun
lošotija - ržav, ružan glas
M
mastika - vrsta jakog alkoholnog pića, rakija
mahala (ma'la) - deo grada, varoši, sela, zaseok
merak - naslada, uživanje, žudnja, čežnja, želja
meraklija - ljubitelj
močka - mokraća
muda - testisi
mulećar - gotovan
mulećina - nešto što se besplatno dobije
obično kad se neko prišljamči u kafanu i ništa ne plati
mustaći - brkovi
muftaluk (mufte) - što je besplatno, što se ne plaća
muftadžija - onaj koji hoće sve badava, ko živi na tuđ račun
N
napudija (napujdija) - oterao, odagnao
našeja - našao
nesam, nesi, nie - nisam, nisi, nije
ništak - propalitet, nula od čovek
noćuvanje - prenoćište
njojni - njeni
njuma - nju
O
obitnik - stanovnik
obor - dvorište
oklapina - isto što i mulećina
oknuti - doviknuti, dozvati
onoditi - raditi ono što se u tom trenutku ne može reći ili što govorniku ne pada na pamet
orospija - vidi pod rospija
otoičke (otoč) - malo pre, malo čas
otoše - odoše, prođoše
odžak - dimnjak
P
panica - zemljana činija za jelo
patlavezi - opet testisi, al malečki
pelivan - komedijaš
pendžer - prozor
pišman, pišmaniti se - odustajanje, kajanje, predomišljati se
pobrgo - brže, pobrže
pomomak - bolji momak
porta - vrata, vratnice
potakav - malo bolji
pošeja - pošao
praji, što praji - radi, šta radi
prežmava, predžmava - žmirka, drema, džmije
premenjuvati - preoblačiti se
preripiti - preskočiti
pretreben - čist, očišćen (obično pasulj, žito)
prilegati - priličiti, pristajati
prominuti - proći
pcetište - pseto, psetište, psina
ripčiki - ribice
rospija - žena lošeg vladanja, propalica
R
rabota - rad
rove - glasno plače
S
sad, s'g - sad
sairi se - čudi se
sakati - hteti, tražiti
sas - sa, s
sevdaluk - ljubavna čežnja, strast
sefte, sefteluk - početak, prvi pazar, prvi put
sijas(v)et - mnogo, vrlo mnogo
sirenje - sir
skutati - sakriti (pod skut)
sliza - silazi
sobuvati se - izuvati se
sofra, sovra - trpeza
spaciruvanje (špaciruvanje, špacir, špacirung) - šetnja
sramuvanje - stidljivost, stid
surtuk - mangup, klipan
strvolj - mnogo
nabrao sam strvolj grojze
T
tamnina - tama
tagaj (tag, t'g) - tad, tada
tarapana - gomila, metež, gužva
teke - te
tepati - tući, biti
tefter - sveska
toprv - istom, prvi put, tek, sad
toprv sam se izbudija - tek što, samo što sam se probudio
tuj - tu
tunguzija - nedođija
tuč - nešto veoma teško
teško k'o tuč
Ć
ćata - pisar
ćutek, ćuteci - batina, udarac, štap
ćutuk - panj, klada; fig. glupak
U
ualen, uilan - razmažen
uapiti - uhvatiti, ščepati, ujesti
uapalo me pcetište - ujeo me pas
ubavo - lepo
ubavinja - lepota
ugursuzl'k - nesreća, zla kob
F
fajda (vajda) - korist, dobit
ovajdio se - okoristio se
fatiti - uzeti, uhvatiti
fildžan - šoljica za kafu
fukara - sirotinja
fuškija - konjski izmet, balega
H
harč (arč, arčiti) - trošak
C
ceniti se - pogoditi se
Č
čador - šator
čair - livada, polje
čaršija - glavna ulica
čavuljiti - sitničariti, zakerati
mnogo ga be čavuljiš
čerek - četvrt
čivija - fig. lukav, prepreden čovek
čiftati se - ritati se
čorbadžija - gazda, bogataš
čulj, čuljav - bez uha; fig. gluv
čuriti - pušiti
čučuk - mali, malen
čuruk - težak čovek, baksuz
DŽ
džaba, džabe - jeftino, budzašta
džandrljiv - gotov na svađu
džavkati - tražiti
džululejka - zamlata
džumbus - galama, vašar
Š
šiveti, šiveta - kike, pletenice
šta si pustija tija šiveti - šta si to'lko uras'o
šiše - boca
šišence - mali sud za rakiju
štur - bežanje, bekstvo, uvatio šturu
Са ширењем Србије на југ, дешавају се важне промене у становништву Ниша и околине. Популација турског порекла, која представља трећину становништва, одлази у Турску, као и други народи: Черкези, Татари и део Цигана. Њихов одлазак надокнађује масовни долазак Срба са новоослобођених територија јужно од Ниша, са северних територија независне Србије и бивших становника Ниша који су раније напустили град пред турском окупацијом.
Град који је 1879 године имао 12 800 становника, већ почетком двадесетог века броји 25 100.
Ниш економски јача, постаје важан железнички чвор, има дипломатска представништва из више земаља, и о њему се говори као о другој престоници Србије.
Говоре јужне и источне Србије почетком двадесетог века први су проучавали О. Брох и А. Белић у својој монографији „Дијалекти источне и јужне Србије". Ту се види да је Ниш интересантан по томе што се налази на граници између три дијалекта и то: тимочко–лужнички, сврљишко–заплањски и призренско–јужноморавски. Тако да ове црте и одвајају говоре села источно од Ниша и говора града Ниша од села која се налазе западно, северно и јужно од града.
Лингвисти иначе ово наречје називају торлачким дијалектом.
/Термин „торлак" јавља се по први пут у Српском речнику Вука С. Караџића из 1852. год./
Интересантно је поменути да је једну од најобимнијих студија о говору Ниша и околине направио Француз, Пол–Луј Тома. /ГОВОРИ НИША и ОКОЛНИХ СЕЛА – Просвета Ниш – Институт за српски језик САНУ, Београд – Српски дијалектолошки зборник/
ПРИЗРЕНСКО–ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ
У призренско–тимочком дијалекту чува се полугласник /д*н, с*лте/, аналитичка деклинација /дао на мајку/, аналитичка компарација /подобар/, не разликује се инфинитив и чешће се употребљавају удвојени облици личних заменица /мени ми за мене није/.
Ово удвајање се јавља као повишење степена значаја личне заменице у реченици, али, што је нарочито занимљива појава, не доводи, или боље рећи, не доводи увек и до логичног наглашавања ових облика.
Од осталих општих особина ваљало би поменути незамењено Л на крају слога и речи /бел/, доследну екавску замену јата /несам/, губљење гласа Х /стра/, упрошћавање сугласничких група –СТ и –ЗД /лис, гроз/ и јављање гласа С /свезда/.
У овом дијалекту познато је још и неизмењено вокално Л /влк/, које у јужно моравском даје и неке друге рефлексе /сл'за, слуза/
Нарочито значајну особину овог дијалекта чини тип акцентације који не познаје ни један други дијалекат. То је једноакцентски систем заснован на експираторном обликовању и недиференцирању квалитативних и квантитативних особина акцентованог слога.
Овај дијалект дели се на: Нишки, Лесковачки, Врањански, Пиротски, Тимочки, Призренски итд. . .
Оно што би било од изузетног значаја за нишки говор била би изваредно шаролика мелодика, коју сваки час ритмички украшавају разни узвици обликовани на различитој тонској висини. Ти узвици су познати и у неким другим нашим дијалектима /пре свега, у шумадијском и подрињском говору, мада у знатно ређој употреби/ али нигде са тако наглашеном мелодијско–ритмичком повезаношћу/бре, море, мори/ и док се у другим говорима ови узвици јављају готово редовно у атонираној ненаглашеној нијанси /у нишком говору они могу да понесу не само снагу акцентованог слога него и јаче сигнале емоционалности/.
Темпо нишког говора је знатно живљи од темпа суседних говора, а импостациона база, при горњој граници центра, омогућује и знатније ширење опсега тонова у мелодирању.
У погледу употребе страних речи нишки говор показује знаке презасићености турцизмима.
др Бранивој Ђорђевић
/„ПОЗОРИШНИ ЈЕЗИК" – универзитет уметности – Београд/
НАПОМЕНА
Мада врло слични језици нишког, пиротског, лесковачког, врањанског поднебља. Они се ипак разликују у неким врло битним сегментима и варијацијама.
Примера ради, Пиротски „ОТАЦ" је „башта", а нишлија каже „татко" /за њих је и карактеристично меко „Ћ"/.
Лесковчани имају звучно „Ч" и речи које су специфичне само за тај крај.
Врањанци, пак, имају на глаголима наставак „ЕВ", „АВ", „ИВ" /гледав, седев, трчив итд/.
Нишлије глаголима додају „ЈА" /гледаја, сенднаја, трчаја и тд./.
Глаголи у прошлом времену добијају наставак –ШЕМ /гледашем, седнашем, трчашем итд./.
Компарација се врши са додацима по и нај /малецко, помалецко, најмалецко/.
Неко је рекао... „да је Вук Караџић рођен у Нишу, нишки би био књижевни говор"...
Не знам колико је то шала а колико стварна могућност, али чињеница је да Вук Караџић за свог живота и деловања никада није обилазио ове крајеве, тако да народна уметност овога краја није остала забележена /а тиме и сачувана од заборава/ као што је то случај са деловима које је Вук походио.
Стеван Сремац је за четири године службовања у Нишу, брзо заволео менталитет људи и богатство језика, и за њим остају „Ивкова слава" и „Зона Занфирова" као свето писмо оних који желе да сачувају овај дух.
Запис о старом Нишу оставио је и Михаило Голубовић својом причама, које су прво излазиле као фељтони у „Политици", а сакупљене и по први пут објављене као књига, пред балкански рат, под називом „Калчине приче".
Велика захвалност Михајлу Голубовићу, као рођеном Нишлији, што је сачувао и записао читаву једну историју језиком песника давно заборављеног.
Што плачеш горо – горице
Што ти је тешко д'наске?
Горица тужно прозбори:
Умре ни срце што збори!
Уме ни човек без ману
Умре ни мелем на рану!
Кованл'к тужно зајеца!
Што ти је тешко д'наске?
И он горко прозбори:
Умре ни срце што збори!
Име што наше прослави –
На децу спомен остави!
Ћурлина ћути не збори!
Што ти је тешко д'наске?
Сремац те и с'г спомиња
Сремац те и с'г преклиња:
Табијет нишки да чуваш –
За странско ич да се не суваш!
А горди Ниш се засмеја !
Што ти је смешно д'н'аске?
Сремац ни славу пронесе.
Сремац ни име разнесе.
Ниш ће га дајма спомиња
И децу у њег заклиња !
ЛОВЏИЈА КАЛЧА КАЗУЈЕ
Био сам болестан кад у собу упаде Калча.
- Бре, бре, куре. Зар т'кој? Да ми не беше рекнула Савета да си болан, могаја си да умреш, ја не би знаја! Е, па, немој такој, роде, немој да се куташ од родбину, к'ко маче под асурку. К'кав да сам - ја сам ти род. О, о, бошке, па не казујеш! Што ти је, од к'кво си болан?
Од ноге, рекох му, убио сам се на кола. Има и рана.
- Тој је ништо, нес'м знаја да понесем мас' од африканског зајца, па с'лте јед'н пут да се намажеш- к'ко с руку да си смакнуја џериму. Е, чек' ти испричам за тог африканског зајца.
И, поче Калча.
- Ономад ли беше недеља. Јес' - ономад. Немашем послу, па се диго рано преди зору. 'Ајд, 'ајд, те дођо на Нишаву. Пређо ћуприју, па уфати ме малко зорт од онија бедеми и зидине. Занеја сам се к'ко поп Јова у оченаш. Фрљи очи на куде касарну тобџијску, море иде нешто по оној малецак бедем што је до врбаци. Шће тој да бидне, мајку му бре, Калчо, викам си у себ'. Утуви се да видим, па полак појдо на куде њег'. Кад он, жена буђава, спазија ме зар, па чучнуја куде једну коприву и учуљија уши. Зајац је, не мож друго да бидне!
Врну се до врбу, открши једно пруче и пријдо на куде њег'. Немаше три кораци, стану. Он гледа мен', ја гледам њег'. О мајку му, шће да је овој, к'кав је овој напас', да ме неје ништо собајле ступнуја на мађије, јал' ти на сугреби псећи, па нес'м пљунуја?!
Истин' да ти казујем почеше ме избијају грашке оди зној. Узортира се. Тој да видиш Калча, па се уплашија! Мрдну малко с'с пруче, он се обрну, па си пође полацке на куде касарину. Погледа, погледа, шта да прајим. Пушка ми неје туј. Чапа остануја дом, а убаво ћаше куче да пође с мен, ама кој је знао тога ђавола и кој се надао за овуј сорту зајци! Мисле се, мисле, па ми текну на памет што ми је казуваја један оџа у турско време.
Викаше он, Бог да га прости: Калчо, бре, ашколсум што си ловџија, и Султан знаје за теб, зашто смо ми испратили абер за сви ловци из Ниш, ама много те поштујем и теб ћу да ти казујем. Т'кој бива један муабет на зајци, с'лте ич да не збориш на други човеци - зашто ћу да те кољем к'ко пиле! За зајци не треба ни пушка, ни куче, с'лте мурафет. Видиш ли, зајца падниј на земљу. А си паднаја - умртви се. Зајац ће те надуши и ће почне да прилази накуде теб' све поблизо. К'д осетиш њушку, а ти почни да мрдаш с'с уши. Зајац се зарадује, па удари у смејање, з'што он знаје да мрда с'с уши најпоубаво, ама не мож'да види, па кад види уши мрдање у други он да умре од смејање и с'с руку га мож уфаћкаш.
Такој ти ја напрајим: одма се фрљим у онеј коприве, све ми свитке пођоше оди жар и ете ти га зајац. Зажмаја сам к'ко сојка, ама не видим, од стра' ми се учини к'ко теле. Сами уши почеше да ми мрдају, а спалај на Господа умем с'с уши да мрдам - учија сам због Чапу зашто неје умеја да распознава зајца од мачку, па га ја научи т'кој с уши мрдање.
Жена кисела, он неје бија од онија што се смеју. Убавачко приђе куде мен', па ми поче глоцка уши. И, анатема га, шћу да прајим? Ће останем чуљ. Трпе, трпе, па обрну главу и с'с зуби га довати за ногу. Туј си, кутре, - не мож' да мрднеш из Калчино фаћање. Диго се и погледа га - неје од наши зајци. Сав шарен к'ко змија звечарка. Сети се по онеја слике што ги има у Зелену гимназију - да је проклетиња из Африку. Однесо га дом, закла га, извади мас' за мелем, ћу ти испратим малко, а месо раздадо по комшил'к. Кој ће га руча африканског зајца. На комшије нес'м казуваја. Ама не ги је ништо било, с'лте искачали по ретко понапоље и ништо више!
Калчине приче - Михаило Голубовић.
Михаило Голубовић (1872 - 1936 у Нишу), српски правник и боем. По образовању је био правник. Службовао је у Нишу, Пироту, Сурдулици, Власотинцу и Београду. Знао је неколико светских језика. Друговао је са обичним народом и нашим водећим интелектуалцима оног доба. Пошто се није женио ни заснивао породицу, живео је мераклијски и боемски, проводећи много времена на весељима и по кафанама.
Умео је лепо да прича и још боље да слуша, па је развио особен књижевни дар, који је показао у анегдотским причама о старом Нишу. Те приче су први пут објављене 1911. као фељтон "Записи из старог Ниша" у "Политици" а затим и као књига "Калчине приче".
Бронзана скулптура, рад академског вајара Ивана Фелкера, приказује нишког кујунџију и највећег ловџију и л'жова како са руком подигнутом метар и по од земље, објашњава Сремцу коликог је африканског зајца уфатио. На скулптури се налази и Чапа, Калчино верно кучиште.
Фелкер каже да му се допало то да на истом месту буду Калча и Сремац, симболи народског и грађанског, интелектуалног Ниша. До саме скулптуре откривена је и спомен-чесма Стевану Сремцу.
Захваљујући покојном глумцу Млађи Недељковићу који је био иницијатор подизања споменика, вајару Фелкеру и финансијеру Бориславу Ђорђевићу, Калча ће од сада бити један од заштитних знакова старе вароши Ниша.
A
Aber - glas, vest
akati se - mlatiti se, gubiti vreme
aknuti - udariti
sa ću te aknem u tu glavudžu
alavužda, alavuždalo - pokvarenjak
alal (halal) - dopušten, zakonit način
alev - crvene, plamene boje
amza - klipan, budala
andrak - đavo
koji ti je andrak - koji ti je đavo
arč, arčiti - trošak, trošiti
asurka - rogozina, prostirka od rogozine
ašik - ljubavnik
B
bagatela - jeftinoća
bajagim - tobož
baksuz - nesreća; nesrećan, zlosrećan
banza, bandza - kuče, skitnica (bandzati - skitati)
barabar - jednako, uporedo, zajedno
popio sam barabar s njega
bataliti - napustiti, ostaviti
bataljen - pokvaren, oštećen
bljuvanje - povraćanje, obično posle mnogo rakiju
berićet - plodnost, obilje
boljka - bolest
brgo - brzo
brobinjak (brabinjak) - mrav
buljuk - mnoštvo
budžak - ugao, kut
V
vajda - korist
vakela - strog ukor
veresija - poverenje da će dug biti vraćen
vazdandan - ceo dan, vazdan
videlo - svetlo
G
gi - ih, njim (im, njima)
gim - im (njima)
golem nišan - ispit, prstenovanje, prosidba
goč - bubanj
godža - mnogo
grbina - leđa
grojze - grožđe
gu - nju, ju, je (njoj, joj)
D
dembelin - lenština
dert - žalost, bol
dibiduz - sasvim
dilber - ljubavnik, dragan
drangulije - sitnice, stvarčice, najčešće krajnje nepotrebne
dreja, dreška - odeća
droben, droban - sitan
drt, drtav, (odrtaveo) - mator (omatoreo)
duvar - zid
Đ
đene-đene - kojekako, prilično
E
ešek - magarac
Ž
žal - žalost, tuga, jad
željka - kornjača
žmiti (džmiti) - gledati pospanih očiju, čkiljiti
Z
zajac - zec
zaobikoliti - zaobići, poći izokola
zatre, zatrt - izgubi, izgubljen
zauška - šamar
k'ti udarim jednu zaušku
zadžakati - zalarmiti, zagalamiti
zevzek - ništak, glupak, blebetalo
zem - zemlja
zort - nevolja, teskoba, strah
I
ibrik - sud za vodu, bokal
izlegne - izađe
iskati - tražiti, želeti
iskubati - iščupati
ič - nimalo, ništa
J
jajce - jaje
javašluk - sporost, tromost, bahatost
jutredan, jutre - sutradan, sutra
K
kal - blato
kara-sevdah - težak, očajan ljubavni zanos
keleš - žutokljunac, nezreo
kenja - fizički slaba osoba, seronja
kerefeke - izmotavanja
klisar, klisarin - crkvenjak
kolaj rabota - laka posla, to je lako, bez pomuke
kondrci, kondraci - analne vaši
vrpoljiš se k'o da imaš kondraci u dupe
kočina - svinjac, kokošinjac
kodža - puno, mnogo
krošnja - korpa
kube - peć
kudre, kutre - kuče, štene
kuj, kuga, kume - ko, koga, kome
kup, na kup - skup, skupa, zajedno
kurdeljka, krudeljka - okrunjeni klip kukuruza
kurčiti se - praviti se važan
L
lajno - izmet, govno (kod stoke)
lackati - laskati, udvarati
lezi se - nepristojno se smeje
nemo se mlogo leziš, će izedeš jedan ćutek
lepotija - lepota
lojze - vinograd
lokmaš - izjelica, lakomac, onaj ko rado jede na tuđ račun
lošotija - ržav, ružan glas
M
mastika - vrsta jakog alkoholnog pića, rakija
mahala (ma'la) - deo grada, varoši, sela, zaseok
merak - naslada, uživanje, žudnja, čežnja, želja
meraklija - ljubitelj
močka - mokraća
muda - testisi
mulećar - gotovan
mulećina - nešto što se besplatno dobije
obično kad se neko prišljamči u kafanu i ništa ne plati
mustaći - brkovi
muftaluk (mufte) - što je besplatno, što se ne plaća
muftadžija - onaj koji hoće sve badava, ko živi na tuđ račun
N
napudija (napujdija) - oterao, odagnao
našeja - našao
nesam, nesi, nie - nisam, nisi, nije
ništak - propalitet, nula od čovek
noćuvanje - prenoćište
njojni - njeni
njuma - nju
O
obitnik - stanovnik
obor - dvorište
oklapina - isto što i mulećina
oknuti - doviknuti, dozvati
onoditi - raditi ono što se u tom trenutku ne može reći ili što govorniku ne pada na pamet
orospija - vidi pod rospija
otoičke (otoč) - malo pre, malo čas
otoše - odoše, prođoše
odžak - dimnjak
P
panica - zemljana činija za jelo
patlavezi - opet testisi, al malečki
pelivan - komedijaš
pendžer - prozor
pišman, pišmaniti se - odustajanje, kajanje, predomišljati se
pobrgo - brže, pobrže
pomomak - bolji momak
porta - vrata, vratnice
potakav - malo bolji
pošeja - pošao
praji, što praji - radi, šta radi
prežmava, predžmava - žmirka, drema, džmije
premenjuvati - preoblačiti se
preripiti - preskočiti
pretreben - čist, očišćen (obično pasulj, žito)
prilegati - priličiti, pristajati
prominuti - proći
pcetište - pseto, psetište, psina
ripčiki - ribice
rospija - žena lošeg vladanja, propalica
R
rabota - rad
rove - glasno plače
S
sad, s'g - sad
sairi se - čudi se
sakati - hteti, tražiti
sas - sa, s
sevdaluk - ljubavna čežnja, strast
sefte, sefteluk - početak, prvi pazar, prvi put
sijas(v)et - mnogo, vrlo mnogo
sirenje - sir
skutati - sakriti (pod skut)
sliza - silazi
sobuvati se - izuvati se
sofra, sovra - trpeza
spaciruvanje (špaciruvanje, špacir, špacirung) - šetnja
sramuvanje - stidljivost, stid
surtuk - mangup, klipan
strvolj - mnogo
nabrao sam strvolj grojze
T
tamnina - tama
tagaj (tag, t'g) - tad, tada
tarapana - gomila, metež, gužva
teke - te
tepati - tući, biti
tefter - sveska
toprv - istom, prvi put, tek, sad
toprv sam se izbudija - tek što, samo što sam se probudio
tuj - tu
tunguzija - nedođija
tuč - nešto veoma teško
teško k'o tuč
Ć
ćata - pisar
ćutek, ćuteci - batina, udarac, štap
ćutuk - panj, klada; fig. glupak
U
ualen, uilan - razmažen
uapiti - uhvatiti, ščepati, ujesti
uapalo me pcetište - ujeo me pas
ubavo - lepo
ubavinja - lepota
ugursuzl'k - nesreća, zla kob
F
fajda (vajda) - korist, dobit
ovajdio se - okoristio se
fatiti - uzeti, uhvatiti
fildžan - šoljica za kafu
fukara - sirotinja
fuškija - konjski izmet, balega
H
harč (arč, arčiti) - trošak
C
ceniti se - pogoditi se
Č
čador - šator
čair - livada, polje
čaršija - glavna ulica
čavuljiti - sitničariti, zakerati
mnogo ga be čavuljiš
čerek - četvrt
čivija - fig. lukav, prepreden čovek
čiftati se - ritati se
čorbadžija - gazda, bogataš
čulj, čuljav - bez uha; fig. gluv
čuriti - pušiti
čučuk - mali, malen
čuruk - težak čovek, baksuz
DŽ
džaba, džabe - jeftino, budzašta
džandrljiv - gotov na svađu
džavkati - tražiti
džululejka - zamlata
džumbus - galama, vašar
Š
šiveti, šiveta - kike, pletenice
šta si pustija tija šiveti - šta si to'lko uras'o
šiše - boca
šišence - mali sud za rakiju
štur - bežanje, bekstvo, uvatio šturu
Poslednja izmena:
