Niš: Grad od giganta do prosjaka
29. novembar 2010. | 00:04 | Izvor: Novosti
Niš -- Niš je na 70. mestu po primanjima u Srbiji. Ipak, samo 30.000 ljudi radi u proizvodnji, a ni oni nemaju redovne plate. Penzije i naknade za nezaposlene mizerne.
Brojke su neumoljive, mada često ne odražavaju realnu sliku.
Kad je Niš u pitanju, njihovo poređenje pokazuje zbog čega je ovaj grad sa oko 260.000 stanovnika, jedan od najsiromašnijih u Srbiji, sa prosečnom zaradom na 70. mestu rang liste.
Prema podacima niške filijale Fonda PIO na teritoriji grada ima ukupno 55.344 penzionera po svim osnovama, dok je na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 34.448 lica (ne računajući ljude koji se zbog neredovnog javljanja redovno brišu sa spiska). Dakle, ukupan broj onih koji ne privređuju, iznosi 89.792, što je nešto više od trećine žitelja grada.
Nišavski okrug stoji jednako loše
Kada je u pitanju Nišavski okrug, koji uglavnom pokrivaju pomenute filijale, brojke su takođe poražavajuće. Penzionera ima ukupno 84.838, nezaposleno je 49.367 lica (bez brisanih) dok je broj onih koji se vode kao zaposleni, 87.358.
S druge strane, podaci iz Niške filijale Fonda zdravstvenog osiguranja govore (na osnovu izdatih zdravstvenih knjižica), da Niš ima 69.631 zaposlenog u svim sektorima, dakle, 20.000 manje nego što je penzionera i nezaposlenih.
"Mada je teško utvrditi tačan broj, prema nekim procenama, od pomenutog broja zaposlenih, samo oko polovina radi u proizvodnji, ostali su u takozvanom neproizvodnom sektoru" , kaže Milovan Kocić, predsednik Regionalne privredne komore.
Kada se sve sabere i oduzme, ispada da tridesetak hiljada ljudi (mnogi neredovno, pa čak i mesecima ne primaju ionako uglavnom minimalnu zaradu) stvara dohodak za čak 124.000 sugrađana, koji primaju ili penzije ili naknade za nezaposlenost ili zarađenu platu u prosveti, državnoj administraciji i drugim delatnostima.
Što je mnogo mnogo je. Do pre petnaestak godina, samo u EI i MIN radilo je oko 40.000 uglavnom radnika u proizvodnji. Danas oba ova nekadašnja privredna giganta, jedva zapošljavaju između dve i tri huljade ljudi. Kažemo, zapošljavaju, jer u nekim od njihovih delova, radnici nisu primili platu ni 100 meseci.
A zašto je to tako, u nekadašnjem gradu elektronike i mašinogradnje, možda najbolje potkrepljuju i reči predsednika Tadića prilikom nedavne posete Nišu.
"Grad Niš je jadan od najvažnijih strateških tačaka u našoj zemlji, ali ovde decenijama nije bilo suštinskih investicija, pa ni dominantnih ulaganja u infrastrukturu. Tek kada se to reši, a moraće, Niš će moći da ostvari sve svoje strateške prednosti. Dotle moramo da se izborimo da očuvamo radna mesta koja danas postoje" , naglasio je Boris Tadić.
Sve je to tačno, znaju to dobro i same Nišlije, ali se na svim formalnim i neformalnim sastancima i na ulici ili pijaci svakodnevno pitaju, dokle će da čekaju bolje dane? Traže posao, a ne milostinju.
29. novembar 2010. | 00:04 | Izvor: Novosti
Niš -- Niš je na 70. mestu po primanjima u Srbiji. Ipak, samo 30.000 ljudi radi u proizvodnji, a ni oni nemaju redovne plate. Penzije i naknade za nezaposlene mizerne.
Brojke su neumoljive, mada često ne odražavaju realnu sliku.
Kad je Niš u pitanju, njihovo poređenje pokazuje zbog čega je ovaj grad sa oko 260.000 stanovnika, jedan od najsiromašnijih u Srbiji, sa prosečnom zaradom na 70. mestu rang liste.
Prema podacima niške filijale Fonda PIO na teritoriji grada ima ukupno 55.344 penzionera po svim osnovama, dok je na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 34.448 lica (ne računajući ljude koji se zbog neredovnog javljanja redovno brišu sa spiska). Dakle, ukupan broj onih koji ne privređuju, iznosi 89.792, što je nešto više od trećine žitelja grada.
Nišavski okrug stoji jednako loše
Kada je u pitanju Nišavski okrug, koji uglavnom pokrivaju pomenute filijale, brojke su takođe poražavajuće. Penzionera ima ukupno 84.838, nezaposleno je 49.367 lica (bez brisanih) dok je broj onih koji se vode kao zaposleni, 87.358.
S druge strane, podaci iz Niške filijale Fonda zdravstvenog osiguranja govore (na osnovu izdatih zdravstvenih knjižica), da Niš ima 69.631 zaposlenog u svim sektorima, dakle, 20.000 manje nego što je penzionera i nezaposlenih.
"Mada je teško utvrditi tačan broj, prema nekim procenama, od pomenutog broja zaposlenih, samo oko polovina radi u proizvodnji, ostali su u takozvanom neproizvodnom sektoru" , kaže Milovan Kocić, predsednik Regionalne privredne komore.
Kada se sve sabere i oduzme, ispada da tridesetak hiljada ljudi (mnogi neredovno, pa čak i mesecima ne primaju ionako uglavnom minimalnu zaradu) stvara dohodak za čak 124.000 sugrađana, koji primaju ili penzije ili naknade za nezaposlenost ili zarađenu platu u prosveti, državnoj administraciji i drugim delatnostima.
Što je mnogo mnogo je. Do pre petnaestak godina, samo u EI i MIN radilo je oko 40.000 uglavnom radnika u proizvodnji. Danas oba ova nekadašnja privredna giganta, jedva zapošljavaju između dve i tri huljade ljudi. Kažemo, zapošljavaju, jer u nekim od njihovih delova, radnici nisu primili platu ni 100 meseci.
A zašto je to tako, u nekadašnjem gradu elektronike i mašinogradnje, možda najbolje potkrepljuju i reči predsednika Tadića prilikom nedavne posete Nišu.
"Grad Niš je jadan od najvažnijih strateških tačaka u našoj zemlji, ali ovde decenijama nije bilo suštinskih investicija, pa ni dominantnih ulaganja u infrastrukturu. Tek kada se to reši, a moraće, Niš će moći da ostvari sve svoje strateške prednosti. Dotle moramo da se izborimo da očuvamo radna mesta koja danas postoje" , naglasio je Boris Tadić.
Sve je to tačno, znaju to dobro i same Nišlije, ali se na svim formalnim i neformalnim sastancima i na ulici ili pijaci svakodnevno pitaju, dokle će da čekaju bolje dane? Traže posao, a ne milostinju.