Sanacija zagađenog zemljišta do 2014.
Izvor: Blic Vladimir spasić - AE | 13. 08. 2011. - 02:02h | Foto: V. Lalić, N. Marković
NOVI SAD - Poljoprivrednicima u Vojvodini i ove godine će biti vraćene hiljade kvadrata obradivog zemljišta koje je bilo pokriveno otpadom nastalim tokom bušenja i vađenja sirove nafte. Naftna industrija Srbije (NIS) je početkom 2010. godine započela projekat sanacije istorijskog zagađenja zemljišta vredan 323 miliona dinara, koji će trajati do 2014. godine.
- Saniranja zagađenog zemljišta i njegovo vraćanje u prvobitno stanje značajno će doprineti očuvanju životne sredine, posebno zemljišta, dok će posredno uticati i na očuvanje podzemnih voda - kaže u NIS-u.
Na osnovu podataka prikupljenih na terenu pre započinjanja projekta sanacije istorijskog zagađenja zemljišta, utvrđeno je da u NIS-u postoje 142 nesanirane primarne isplačne jame i tri upojna bazena koja su nastajala godinama. Tokom 2010. godine sanirane su 42 primarne isplačne jame i jedan upojni bazen, dok je u 2011. godini planirana sanacija 37 ovakvih jama.
Krajem prošle godine oko 4.000 kvadrata obradivog zemljišta vraćeno je poljoprivrednicima u Melencima, Mihajlo Babinu, Zlatku Putiću i Raši Kojčiću. I oni su bili prijatno iznenađeni kada su videli šta je urađeno. Zemlju natopljenu vodom, naftom, otpadnim vodama zamenila je crnica dopremljena iz južnog Banata, gde se poslednjih meseci grade saobraćajnice. Otpad se pored pojedinih bušotina sakupljao decenijama.
Sanacija istorijskog zagađenja zemljišta obuhvata, pre svega, primarne isplačne jame, koje se nalaze neposredno uz bušotine i u koje se odlaže isplaka koja se koristi u procesu bušenja. Takođe, saniranje će obuhvatiti i upojne bazene u koje se odlaže slojna voda ili otpad od stimulacija bušotina toplom vodom i naftom (parafin i emulzija nafta-voda), što je neophodno za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, kao i zauljeno zemljište nakon akcidentnog izlivanja ugljovodonika iz naftovoda.
Naftna komppnija Srbije ove godine planira sanaciju 37 deponija
Isplaka, kako tvrde u NIS-u, nije opasna, što potvrđuje i podatak da, shodno komponentama koje ulaze u njen sastav, nije propisana specifična zaštita radnika i radne sredine.
- To je u stvari tečni, viskozni fluid kojim se ispira nabušeni materijal tokom pravljenja bušotina i savlađivanja pritisaka slojeva koji su probušeni. Po hemijskom sastavu, reč je o fluidu na bazi suspenzija veoma aktivne bubrive gline, bentonita, sa određenim dodacima koji poboljšavaju bubrivost. Upotrebljena isplaka sadrži materijal iz nabušenih stena kao što su peščar, laporac, krečnjak. Isplaka predstavlja neminovnost u obavljanju delatnosti izrade bušotina svih naftnih kompanija u svetu - uverava jedan od radnika na bušotini.
NIS Naftagas, deo kompanije koji se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, u prošlosti je sanaciju primarnih isplačnih jama obavljao tako što je u dogovoru sa organima lokalne uprave na mestima gde je NIS imao aktivnosti definisan odgovarajući prostor za centralnu deponiju otpadne isplake koji je ustupljen kompaniji na korišćenje. U centralnu deponiju odlagan je otpadni sadržaj, a po njenom ispunjenju rađena je rekultivacija prostora i povraćaj lokalnoj upravi.
NIS odnedavno poseduje deponiju otpadne isplake u Novom Miloševu, na koju je u ovom momentu moguće odlagati samo čistu isplaku, koja je opterećena ugljovodonicima do pet odsto. Od početka puštanja u rad na deponiju je odlagana otpadna isplaka s bušotina koje su bile aktivne u tom periodu, kao i otpadni fluid iz procesa radova, a u februaru 2010. godine, u okviru realizacije projekta sanacije istorijskog zagađenja zemljišta, započeto je i odlaganje čiste otpadne isplake iz zaostalih primarnih isplačnih jama.
- U narednom periodu, nakon završetka sanacije zaostalog istorijskog zagađenja zemljišta, deponija otpadne isplake u Novom Miloševu bi se koristila za odlaganje otpada od bušenja novih bušotina. Time bi se u kraćem vremenskom periodu teren oko bušotine posle bušenja vraćao u prvobitno stanje, a kompanija normalno obavljala svoju delatnost u skladu s dobrom naftaškom praksom - objašnjavaju u NIS.
Izgradnja deponije u Novom Miloševu koštaće oko 6,3 miliona evra, a prve faze, s pet bazena, oko 3,5 miliona evra. Za ekološke potrebe ukupno će biti izdvojeno 4,3 miliona evra. U toku eksploatacije deponije sve mere predostrožnosti biće obuhvaćene sistemom za monitoring i kontrolu kvaliteta podzemnih voda i vazduha.
Dosad je završena prva faza projekta, koja obuhvata izgradnju centralnog dela, uključujući sve objekte opšte namene, prvih pet bazena za odlaganje isplake, kompletnu ogradu, osvetljenje i ozelenjavanje, a kako se deponija bude koristila, tako će se uslediti i naredne faze. Projektovano je ukupno 17 bazena koji će se graditi u pet faza, a za čije će se oblaganje koristiti izuzetno skupa, visokokvalitetna folija, otporna na velike mehaničke udare kod odlaganja čvrstog materijala.
Nakon eksploatacije deponije planirana je promena namene prostora koja predviđa pretvaranje postojeće infrastrukture u lovački dom i pošumljavanje terena. Bazeni koji su služili za deponovanje isplake hermetički se zatvaraju folijom, prekrivaju slojem humusa i potom popunjavaju kombinacijom biljnih vrsta u kojima dominiraju biljne vrste kao što su lužnjak, maklura, glog, dud, zlatna ribizla, gledučija, tamaris, divlja kruška i divlja jabuka.
NIS čisti naftne mrlje
Izvor: Blic Vladimir spasić - AE | 13. 08. 2011. - 02:02h | Foto: V. Lalić, N. Marković
NOVI SAD - Poljoprivrednicima u Vojvodini i ove godine će biti vraćene hiljade kvadrata obradivog zemljišta koje je bilo pokriveno otpadom nastalim tokom bušenja i vađenja sirove nafte. Naftna industrija Srbije (NIS) je početkom 2010. godine započela projekat sanacije istorijskog zagađenja zemljišta vredan 323 miliona dinara, koji će trajati do 2014. godine.
NIS ima 142 nesanirane isplačne jame i tri upojna bazena
Cilj projekta je saniranje zagađenog zemljišta koje je nastalo tokom dužeg vremenskog perioda u prošlosti prilikom bušenja nalazišta crnog zlata, koje se u Srbiji vadi od 1952. godine. Takođe, ovaj posao će obuhvatiti i sanaciju upojnih bazena koji se nalaze u okviru objekata NIS na teritoriji Vojvodine.
- Saniranja zagađenog zemljišta i njegovo vraćanje u prvobitno stanje značajno će doprineti očuvanju životne sredine, posebno zemljišta, dok će posredno uticati i na očuvanje podzemnih voda - kaže u NIS-u.
Na osnovu podataka prikupljenih na terenu pre započinjanja projekta sanacije istorijskog zagađenja zemljišta, utvrđeno je da u NIS-u postoje 142 nesanirane primarne isplačne jame i tri upojna bazena koja su nastajala godinama. Tokom 2010. godine sanirane su 42 primarne isplačne jame i jedan upojni bazen, dok je u 2011. godini planirana sanacija 37 ovakvih jama.
Krajem prošle godine oko 4.000 kvadrata obradivog zemljišta vraćeno je poljoprivrednicima u Melencima, Mihajlo Babinu, Zlatku Putiću i Raši Kojčiću. I oni su bili prijatno iznenađeni kada su videli šta je urađeno. Zemlju natopljenu vodom, naftom, otpadnim vodama zamenila je crnica dopremljena iz južnog Banata, gde se poslednjih meseci grade saobraćajnice. Otpad se pored pojedinih bušotina sakupljao decenijama.
Sanacija istorijskog zagađenja zemljišta obuhvata, pre svega, primarne isplačne jame, koje se nalaze neposredno uz bušotine i u koje se odlaže isplaka koja se koristi u procesu bušenja. Takođe, saniranje će obuhvatiti i upojne bazene u koje se odlaže slojna voda ili otpad od stimulacija bušotina toplom vodom i naftom (parafin i emulzija nafta-voda), što je neophodno za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, kao i zauljeno zemljište nakon akcidentnog izlivanja ugljovodonika iz naftovoda.
Isplaka, kako tvrde u NIS-u, nije opasna, što potvrđuje i podatak da, shodno komponentama koje ulaze u njen sastav, nije propisana specifična zaštita radnika i radne sredine.
- To je u stvari tečni, viskozni fluid kojim se ispira nabušeni materijal tokom pravljenja bušotina i savlađivanja pritisaka slojeva koji su probušeni. Po hemijskom sastavu, reč je o fluidu na bazi suspenzija veoma aktivne bubrive gline, bentonita, sa određenim dodacima koji poboljšavaju bubrivost. Upotrebljena isplaka sadrži materijal iz nabušenih stena kao što su peščar, laporac, krečnjak. Isplaka predstavlja neminovnost u obavljanju delatnosti izrade bušotina svih naftnih kompanija u svetu - uverava jedan od radnika na bušotini.
NIS Naftagas, deo kompanije koji se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, u prošlosti je sanaciju primarnih isplačnih jama obavljao tako što je u dogovoru sa organima lokalne uprave na mestima gde je NIS imao aktivnosti definisan odgovarajući prostor za centralnu deponiju otpadne isplake koji je ustupljen kompaniji na korišćenje. U centralnu deponiju odlagan je otpadni sadržaj, a po njenom ispunjenju rađena je rekultivacija prostora i povraćaj lokalnoj upravi.
NIS odnedavno poseduje deponiju otpadne isplake u Novom Miloševu, na koju je u ovom momentu moguće odlagati samo čistu isplaku, koja je opterećena ugljovodonicima do pet odsto. Od početka puštanja u rad na deponiju je odlagana otpadna isplaka s bušotina koje su bile aktivne u tom periodu, kao i otpadni fluid iz procesa radova, a u februaru 2010. godine, u okviru realizacije projekta sanacije istorijskog zagađenja zemljišta, započeto je i odlaganje čiste otpadne isplake iz zaostalih primarnih isplačnih jama.
- U narednom periodu, nakon završetka sanacije zaostalog istorijskog zagađenja zemljišta, deponija otpadne isplake u Novom Miloševu bi se koristila za odlaganje otpada od bušenja novih bušotina. Time bi se u kraćem vremenskom periodu teren oko bušotine posle bušenja vraćao u prvobitno stanje, a kompanija normalno obavljala svoju delatnost u skladu s dobrom naftaškom praksom - objašnjavaju u NIS.
Izgradnja deponije u Novom Miloševu koštaće oko 6,3 miliona evra, a prve faze, s pet bazena, oko 3,5 miliona evra. Za ekološke potrebe ukupno će biti izdvojeno 4,3 miliona evra. U toku eksploatacije deponije sve mere predostrožnosti biće obuhvaćene sistemom za monitoring i kontrolu kvaliteta podzemnih voda i vazduha.
Dosad je završena prva faza projekta, koja obuhvata izgradnju centralnog dela, uključujući sve objekte opšte namene, prvih pet bazena za odlaganje isplake, kompletnu ogradu, osvetljenje i ozelenjavanje, a kako se deponija bude koristila, tako će se uslediti i naredne faze. Projektovano je ukupno 17 bazena koji će se graditi u pet faza, a za čije će se oblaganje koristiti izuzetno skupa, visokokvalitetna folija, otporna na velike mehaničke udare kod odlaganja čvrstog materijala.
Zeleni parkovi umesto deponije
- Priprema projekta deponije isplake u Novom Miloševu trajala je 10 godina, uključujući istraživanja na mnogim lokacijama, kao i mnoge analize i istražne radove na izabranim lokacijama - objašnjavaju u NIS.
Nakon eksploatacije deponije planirana je promena namene prostora koja predviđa pretvaranje postojeće infrastrukture u lovački dom i pošumljavanje terena. Bazeni koji su služili za deponovanje isplake hermetički se zatvaraju folijom, prekrivaju slojem humusa i potom popunjavaju kombinacijom biljnih vrsta u kojima dominiraju biljne vrste kao što su lužnjak, maklura, glog, dud, zlatna ribizla, gledučija, tamaris, divlja kruška i divlja jabuka.