- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Nikšić: Grad sa tri odžačara
Izvor:
Novosti.rs
NIKŠIĆ - O više od 40.000 dimnjaka u Nikšiću brinu svega trojica odžačara. Iako ih je malo, tamo gde oni „udare“ odžak „progovori“, a dim uzleti visoko pod oblake, da se vidi čak i sa okolnih brda.
[SIZE=+0]Jedan od njih, Zoran Štaka (45), sarajevski odžačar, najpopularniji je dimničar u gradu podno Trebjese. On sa rekvizitima: kuglom, četkom, štoserom i univerzalnom sajlom kojom zamahuje poput kaubojskog lasa, „kroti“ dimnjake koji se decenijama nisu „budili“.
I dok čađavog lica, sa svojim priborom prolazi nikšićkim ulicama, s prozora okolnih zgrada stižu glasni pozivi stanara da dođe i očisti njihove odžake. Kaže da posao koji radi nije na ceni i da jedva krpi kraj s krajem.
- Nemamo nikakve subvencije ili podsticaje, iako je ovo deficitarno zanimanje - priča Zoran Štaka dok proverava ispravnost jednog od hiljada nikšićkih dimnjaka. - Cena čišćenja jednog odžaka ili kotla je između pet i 15 evra, zavisno od težine posla. Dešava se da ljudi nemaju ni toliko da plate, pa se dogovaramo da u ratama izmire obaveze. Posao nosi puno rizika. Jednom sam se okliznuo s krova, ali sam u poslednji čas uspeo da izbegnem najgore.
Potkrovlja su dimničarima poseban problem, jer su mnoga podignuta bez plana i reda. Na nekim zgradama događala se prava „seča“ dimnjaka, samo da bi se neko ugnezdio na krovu, ne mareći za susede sa donjih spratova.
- Jedan je čak srušio šest dimnjaka da bi sebi napravio potkrovlje. Na drugom kraju grada jedna poznata dama pregradila je dimnjak na petom spratu, tako da njene komšije nisu mogle da ga koriste, pa im se dim vraćao u stanove - kaže naš sagovornik.
I u Nikšiću, poput drugih sredina, ljudi veruju da kada ugledaju dimničara treba da ga odmah zgrabe za dugme, kako sreća ne bi pobegla, i zamisle i saopšte želju.
- Posebno smo na udaru lepšeg pola, što godi. Voleo bih da im se želje ispune, jer im nisu potrebne potkovice ili zečje šape, cvrčak ili krokodilski zubi, dovoljno je da imaju dimničara u kući ili, ako nas sretnu, da nas samo prstom dotaknu. Dešavalo se da „modar“ dođem kući od štipkanja, gde me čeka „naoštrena“ supruga - u šali kaže Zoran.
Ne smetaju mu mnogobrojni vicevi na račun njegove branše, pa ni onaj u kojem dve Nikšićanke koje su čule da im je omiljenog dimničara udario auto, onako skrhane u bolu, poručuju „kako je to strašno“ i da čak više ni one „nisu sigurne na krovu“.
Kada ga je ratni vihor iz Bosne doveo u Nikšić, vrlo brzo se snašao u novoj sredini. Prihvatili su ga Nikšićani, a on im se odužio humanošću. Postao je član dobrovoljnih davalaca krvi „Sveti Sava“ i sa ostalom družinom u akcijama učestvuje u spasavanju života. Poručuje da se nikada nije pokajao što se opredelio za ovaj posao.
- Za razliku od legendarnog kantautora Miladina Šobića koji je u svojim stihovima iskazao nedoumicu da li da bude dimničar ili majstor za frule, ja tih problema nisam imao - kaže Zoran.
[/SIZE]
Izvor:
Novosti.rs
NIKŠIĆ - O više od 40.000 dimnjaka u Nikšiću brinu svega trojica odžačara. Iako ih je malo, tamo gde oni „udare“ odžak „progovori“, a dim uzleti visoko pod oblake, da se vidi čak i sa okolnih brda.
[SIZE=+0]Jedan od njih, Zoran Štaka (45), sarajevski odžačar, najpopularniji je dimničar u gradu podno Trebjese. On sa rekvizitima: kuglom, četkom, štoserom i univerzalnom sajlom kojom zamahuje poput kaubojskog lasa, „kroti“ dimnjake koji se decenijama nisu „budili“.
I dok čađavog lica, sa svojim priborom prolazi nikšićkim ulicama, s prozora okolnih zgrada stižu glasni pozivi stanara da dođe i očisti njihove odžake. Kaže da posao koji radi nije na ceni i da jedva krpi kraj s krajem.
- Nemamo nikakve subvencije ili podsticaje, iako je ovo deficitarno zanimanje - priča Zoran Štaka dok proverava ispravnost jednog od hiljada nikšićkih dimnjaka. - Cena čišćenja jednog odžaka ili kotla je između pet i 15 evra, zavisno od težine posla. Dešava se da ljudi nemaju ni toliko da plate, pa se dogovaramo da u ratama izmire obaveze. Posao nosi puno rizika. Jednom sam se okliznuo s krova, ali sam u poslednji čas uspeo da izbegnem najgore.
Potkrovlja su dimničarima poseban problem, jer su mnoga podignuta bez plana i reda. Na nekim zgradama događala se prava „seča“ dimnjaka, samo da bi se neko ugnezdio na krovu, ne mareći za susede sa donjih spratova.
- Jedan je čak srušio šest dimnjaka da bi sebi napravio potkrovlje. Na drugom kraju grada jedna poznata dama pregradila je dimnjak na petom spratu, tako da njene komšije nisu mogle da ga koriste, pa im se dim vraćao u stanove - kaže naš sagovornik.
I u Nikšiću, poput drugih sredina, ljudi veruju da kada ugledaju dimničara treba da ga odmah zgrabe za dugme, kako sreća ne bi pobegla, i zamisle i saopšte želju.
- Posebno smo na udaru lepšeg pola, što godi. Voleo bih da im se želje ispune, jer im nisu potrebne potkovice ili zečje šape, cvrčak ili krokodilski zubi, dovoljno je da imaju dimničara u kući ili, ako nas sretnu, da nas samo prstom dotaknu. Dešavalo se da „modar“ dođem kući od štipkanja, gde me čeka „naoštrena“ supruga - u šali kaže Zoran.
Ne smetaju mu mnogobrojni vicevi na račun njegove branše, pa ni onaj u kojem dve Nikšićanke koje su čule da im je omiljenog dimničara udario auto, onako skrhane u bolu, poručuju „kako je to strašno“ i da čak više ni one „nisu sigurne na krovu“.
Kada ga je ratni vihor iz Bosne doveo u Nikšić, vrlo brzo se snašao u novoj sredini. Prihvatili su ga Nikšićani, a on im se odužio humanošću. Postao je član dobrovoljnih davalaca krvi „Sveti Sava“ i sa ostalom družinom u akcijama učestvuje u spasavanju života. Poručuje da se nikada nije pokajao što se opredelio za ovaj posao.
- Za razliku od legendarnog kantautora Miladina Šobića koji je u svojim stihovima iskazao nedoumicu da li da bude dimničar ili majstor za frule, ja tih problema nisam imao - kaže Zoran.
[/SIZE]