LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pregovori MMF i Vlade Srbije završeni bez dogovora
Niko ne zna gde će kurs stati
Blic
Iako će joj zbog sve teže ekonomske situacije biti potreban novac, Srbija do leta neće moći da povuče niti evro od 1,1 milijardu evra iz aranžmana sa MMF-om jer nije uspela da postigne dogovor s misijom te institucije oko rebalansa budžeta.
Oštre oscilacije dinara zovu na oprez: Jučerašnji kurs u menjačnicama
Domaće tržište deviza je na tu vest reagovalo munjevitim skokom evra na čak 109,6 dinara u ranim popodnevnim časovima, čak i nakon što je NBS prodala 20 miliona evra. Na kraju dana, vrednost evropske valute spuštena je na 109,18 dinara jer je centralna banka prodala ukupno 68,5 miliona evra u samo jednom danu.
Misija MMF-a odlučila je da se u Srbiju vrati tek polovinom godine, što praktično znači da je Vlada sve moguće posledice usvajanja lošeg budžeta prebacila nekoj novoj vladi. Opasna strana toga jeste što bi usled lošeg ishoda razgovora sa MMF-om rejting agencije koje ovih dana procenjuju kredibilitet Srbije da vraća dugove mogle da nam daju nižu ocenu. To bi značilo manju i skuplju mogućnost zaduživanja.
A ako investitori ne budu voljni da pozajmljuju pare Srbiji, postoji ozbiljna opasnost da država bankrotira jer neće moći da vraća postojeće dugove, kažu sagovornici “Blica”.
- Nikako nije dobro što je aranžman sa MMF-om odložen - kaže za “Blic” Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Pavle Petrović
On objašnjava da će već ove godine prihodi republičke kase biti niži oko 35 milijardi dinara. Na taj novi manjak treba dodati i već planirani od 153 milijarde dinara.
Prema rečima Petrovića, za finansiranje većeg deficita i otplatu starih dugova potrebno je da se država ove godine zaduži čak 4,5 milijardi evra. Ako investitori ne budu voljni da nam toliko pozajme, na pitanje “Blica” da li je moguće da država bankrotira, Petrović odgovara da ne isključuje tu mogućnost, ali upozorava da prethodno slede i drugi problemi.
- Strani investitori mogu da se povuku što će izvršiti novi pritisak na kurs - kaže Petrović.
Izvor “Blica” sa finansijskog tržišta kaže da se već vide prvi nagoveštaji smanjenog apetita investitora da kreditiraju državu. On kaže da je odziv banaka da finansiraju poslove u kojima je glavni partner država poput garantovanog zajma “Srbijagasu” od 190 miliona evra i zajma robnim rezervama od 150 miliona evra prilično traljav.
- Može država da ima razne želje po pitanju koliko joj novca treba, ali već sad je pitanje ko će biti voljan da joj da pare - kaže ovaj izvor “Blica”.
Ko pominje inflaciju?
Bankari su uvereni da usled nepostizanja dogovora sa MMF-om dinaru preti slabljenje, ali niko nije spreman da prognozira koliko bi mogao da padne.
Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo-Alpe Adrija banke upozorava na moguće negativne trendove.
- Odlaganje aranžmana sa MMF-om može da dovede do povećane nestabilnosti i smanjivanja želje stranih investitora za ulaganjem u dugoročne hartije od vrednosti - kaže Čupić i objašnjava da usled toga stranci neće menjati evre za dinare što će smanjiti ponudu jedinstvene evropske valute i oslabiti dinar.
Uz to, prethodnih dana su preduzeća kupovala veće sume evra, između ostalog i za nabavku energenata iz uvoza, što je vinulo dinar do novog istorijskog minimuma. Samo za pet dana evro je ojačao čak tri dinara. Automatski su obaveze preduzeća porasle za 40 milijardi dinara, jer im je dug u evrima 13,24 milijarde.
- Privrednici su besneli i pitali na šta to liči. Ne mogu da verujem da NBS sedi na više od 12 milijardi evra i da je tek nakon dva dana prvi put intervenisala. Šteta je već napravljena i evro se ne može vratiti u okvire od 106 do 107 dinara - priča jedan bankar.
NBS je juče saopštila da je spremna da “učini sve što je neophodno da spreči preterane kratkoročne oscilacije i obezbedi stabilnost deviznog tržišta”.
Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, veruje da će NBS zadržati evro ispod granice od 110 dinara.
Zoran Petrović, zamenik IO Rajfajzen banke, kaže da zimski dani nisu sjajni za dinar jer je potražnja za devizama velika. Uz to investitori su oklevali da ulažu u hartije od vrednosti jer ovako oštre oscilacije dinara zovu na oprez.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Nikezić: Razgovori sa MMF nisu neuspešni
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Nikezić, kaže za “Blic” da razgovori sa tehničkom misijom MMF-a nisu bili neuspešni jer su, kako kaže, “u konstruktivnoj atmosferi usaglašeni stavovi između predstavnika MMF-a, Vlade i NBS”.
Razlog što će Bord direktora u Vašingtonu odložiti prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra je formalne prirode, pošto MMF smatra da je za to neophodan rebalans budžeta koji iz proceduralnih razloga nije moguće usvojiti do formiranja nove Vlade.
- Pošto dozvoljeni nivo garancija od 30 milijardi dinara neće biti prekoračen za vreme mandata ove Vlade, a i dokapitalizacija Komercijalne banke je planirana tek u poslednjem kvartalu ove godine, ne postoji neslaganje po pitanju praktične primene dogovorenog Programa. To znači da suštinski nije prekršen dogovor sa MMF, niti će biti jer ćemo se pridržavati svih okvira koji su dogovoreni kad je u pitanju javna potrošnja i javni dug, kao i budžetski deficit od 4,25 odsto BDP-a - kaže Nikezić za “Blic”. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Niko ne zna gde će kurs stati
Blic
Iako će joj zbog sve teže ekonomske situacije biti potreban novac, Srbija do leta neće moći da povuče niti evro od 1,1 milijardu evra iz aranžmana sa MMF-om jer nije uspela da postigne dogovor s misijom te institucije oko rebalansa budžeta.
Oštre oscilacije dinara zovu na oprez: Jučerašnji kurs u menjačnicama
Domaće tržište deviza je na tu vest reagovalo munjevitim skokom evra na čak 109,6 dinara u ranim popodnevnim časovima, čak i nakon što je NBS prodala 20 miliona evra. Na kraju dana, vrednost evropske valute spuštena je na 109,18 dinara jer je centralna banka prodala ukupno 68,5 miliona evra u samo jednom danu.
Misija MMF-a odlučila je da se u Srbiju vrati tek polovinom godine, što praktično znači da je Vlada sve moguće posledice usvajanja lošeg budžeta prebacila nekoj novoj vladi. Opasna strana toga jeste što bi usled lošeg ishoda razgovora sa MMF-om rejting agencije koje ovih dana procenjuju kredibilitet Srbije da vraća dugove mogle da nam daju nižu ocenu. To bi značilo manju i skuplju mogućnost zaduživanja.
A ako investitori ne budu voljni da pozajmljuju pare Srbiji, postoji ozbiljna opasnost da država bankrotira jer neće moći da vraća postojeće dugove, kažu sagovornici “Blica”.
- Nikako nije dobro što je aranžman sa MMF-om odložen - kaže za “Blic” Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Pavle Petrović
On objašnjava da će već ove godine prihodi republičke kase biti niži oko 35 milijardi dinara. Na taj novi manjak treba dodati i već planirani od 153 milijarde dinara.
Prema rečima Petrovića, za finansiranje većeg deficita i otplatu starih dugova potrebno je da se država ove godine zaduži čak 4,5 milijardi evra. Ako investitori ne budu voljni da nam toliko pozajme, na pitanje “Blica” da li je moguće da država bankrotira, Petrović odgovara da ne isključuje tu mogućnost, ali upozorava da prethodno slede i drugi problemi.
- Strani investitori mogu da se povuku što će izvršiti novi pritisak na kurs - kaže Petrović.
Izvor “Blica” sa finansijskog tržišta kaže da se već vide prvi nagoveštaji smanjenog apetita investitora da kreditiraju državu. On kaže da je odziv banaka da finansiraju poslove u kojima je glavni partner država poput garantovanog zajma “Srbijagasu” od 190 miliona evra i zajma robnim rezervama od 150 miliona evra prilično traljav.
- Može država da ima razne želje po pitanju koliko joj novca treba, ali već sad je pitanje ko će biti voljan da joj da pare - kaže ovaj izvor “Blica”.
Ko pominje inflaciju?
Bankari su uvereni da usled nepostizanja dogovora sa MMF-om dinaru preti slabljenje, ali niko nije spreman da prognozira koliko bi mogao da padne.
Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo-Alpe Adrija banke upozorava na moguće negativne trendove.
- Odlaganje aranžmana sa MMF-om može da dovede do povećane nestabilnosti i smanjivanja želje stranih investitora za ulaganjem u dugoročne hartije od vrednosti - kaže Čupić i objašnjava da usled toga stranci neće menjati evre za dinare što će smanjiti ponudu jedinstvene evropske valute i oslabiti dinar.
Uz to, prethodnih dana su preduzeća kupovala veće sume evra, između ostalog i za nabavku energenata iz uvoza, što je vinulo dinar do novog istorijskog minimuma. Samo za pet dana evro je ojačao čak tri dinara. Automatski su obaveze preduzeća porasle za 40 milijardi dinara, jer im je dug u evrima 13,24 milijarde.
- Privrednici su besneli i pitali na šta to liči. Ne mogu da verujem da NBS sedi na više od 12 milijardi evra i da je tek nakon dva dana prvi put intervenisala. Šteta je već napravljena i evro se ne može vratiti u okvire od 106 do 107 dinara - priča jedan bankar.
NBS je juče saopštila da je spremna da “učini sve što je neophodno da spreči preterane kratkoročne oscilacije i obezbedi stabilnost deviznog tržišta”.
Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, veruje da će NBS zadržati evro ispod granice od 110 dinara.
Zoran Petrović, zamenik IO Rajfajzen banke, kaže da zimski dani nisu sjajni za dinar jer je potražnja za devizama velika. Uz to investitori su oklevali da ulažu u hartije od vrednosti jer ovako oštre oscilacije dinara zovu na oprez.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Nikezić: Razgovori sa MMF nisu neuspešni
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Nikezić, kaže za “Blic” da razgovori sa tehničkom misijom MMF-a nisu bili neuspešni jer su, kako kaže, “u konstruktivnoj atmosferi usaglašeni stavovi između predstavnika MMF-a, Vlade i NBS”.
Razlog što će Bord direktora u Vašingtonu odložiti prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra je formalne prirode, pošto MMF smatra da je za to neophodan rebalans budžeta koji iz proceduralnih razloga nije moguće usvojiti do formiranja nove Vlade.
- Pošto dozvoljeni nivo garancija od 30 milijardi dinara neće biti prekoračen za vreme mandata ove Vlade, a i dokapitalizacija Komercijalne banke je planirana tek u poslednjem kvartalu ove godine, ne postoji neslaganje po pitanju praktične primene dogovorenog Programa. To znači da suštinski nije prekršen dogovor sa MMF, niti će biti jer ćemo se pridržavati svih okvira koji su dogovoreni kad je u pitanju javna potrošnja i javni dug, kao i budžetski deficit od 4,25 odsto BDP-a - kaže Nikezić za “Blic”. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]