- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Niko ne traži izgubljene stvari
Izvor:
Novosti.rs
U Birou za izgubljene stvari u Beogradu uglavnom dokumenta po koja niko ne dolazi. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet.Đuro Rokviću, ako si ti onaj rođen 1994. godine iz Beograda, obaveštavamo te da ti je lična karta već danima u Birou za izgubljene stvari u Makedonskoj ulici i da dođeš da je uzmeš.
Đuro je samo jedan od stotinak ljudi čija su lična dokumenta na volšeban način (da demistifikujemo, doneli ih kuriri pošte) osvanula u ovom centru za izgubljene i nađene stvari.
- Ma, uopšte im ne padne na pamet da pozovu i pitaju da nije možda kod nas, već jure da vade nova dokumenta - kaže Milanka Milovanović iz biroa. - Godišnje dobijemo oko 500 dokumenata. Ako niko ne dođe po njih, onda se, u prisustvu komisije, uništvaju. Kada pronađemo strane isprave, o tome obavestimo ambasadu. Najviše imamo crnogorskih pasoša i ličnih karata, po koje niko ne dolazi.
Osim pasoša i ličnih karata, u ovom depou mogu se videti putničke torbe, kišobrani, ključevi, privesci... Doduše, na ovu adresu stižu i stvari izgubljene sa aerodroma „Nikola Tesla“, a među njima i torbe pune odeće, nepročitanih knjiga, naočara za sunce...
Da li zbog toga što nemamo skupocene stvari pa ne možemo ni da ih izgubimo ili zato što pošteni pronalazači i nisu toliko pošteni kada im pod ruku dođe nešto skuplje, tek od vrednijih stvari nema ni odkorova.
- Za godine koje sam ovde provela nisam videla ništa skuplje od nekoliko stotina dinara - kaže Milanka.
U uglu kancelarije bode oči plava kutija. Pitamo šta je, a Milka kaže: - „Hilti“ bušilica. Da se čovek zapita kako je to neko mogao da izgubi.
Kancelarija u Makedonskoj ulici zapravo je mesto gde sugrađani uglavnom navrate više na razgovor nego po izgubljene stvari. Tek poneki pošteni pronalazač svoje otkriće „istera“ do kraja. Uglavnom nije kako su oni to zamislili, nema jednostavno dođeš - ostaviš - odeš, već mora papirologija da se završi.
Možda je jedan od krivaca slabe potražnje „mreža“. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet. Na mnogobrojnim „izgubljeno-nađeno“ sajtovima korisnici tragaju za novčanicima, dokumentima, ljubimcima, ali i ukradenim automobilima. Za informacije se često nude i nagrade, nekada i 2.000 evra.
Izvor:
Novosti.rs
U Birou za izgubljene stvari u Beogradu uglavnom dokumenta po koja niko ne dolazi. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet.Đuro Rokviću, ako si ti onaj rođen 1994. godine iz Beograda, obaveštavamo te da ti je lična karta već danima u Birou za izgubljene stvari u Makedonskoj ulici i da dođeš da je uzmeš.
Đuro je samo jedan od stotinak ljudi čija su lična dokumenta na volšeban način (da demistifikujemo, doneli ih kuriri pošte) osvanula u ovom centru za izgubljene i nađene stvari.
- Ma, uopšte im ne padne na pamet da pozovu i pitaju da nije možda kod nas, već jure da vade nova dokumenta - kaže Milanka Milovanović iz biroa. - Godišnje dobijemo oko 500 dokumenata. Ako niko ne dođe po njih, onda se, u prisustvu komisije, uništvaju. Kada pronađemo strane isprave, o tome obavestimo ambasadu. Najviše imamo crnogorskih pasoša i ličnih karata, po koje niko ne dolazi.
Osim pasoša i ličnih karata, u ovom depou mogu se videti putničke torbe, kišobrani, ključevi, privesci... Doduše, na ovu adresu stižu i stvari izgubljene sa aerodroma „Nikola Tesla“, a među njima i torbe pune odeće, nepročitanih knjiga, naočara za sunce...
Da li zbog toga što nemamo skupocene stvari pa ne možemo ni da ih izgubimo ili zato što pošteni pronalazači i nisu toliko pošteni kada im pod ruku dođe nešto skuplje, tek od vrednijih stvari nema ni odkorova.
- Za godine koje sam ovde provela nisam videla ništa skuplje od nekoliko stotina dinara - kaže Milanka.
U uglu kancelarije bode oči plava kutija. Pitamo šta je, a Milka kaže: - „Hilti“ bušilica. Da se čovek zapita kako je to neko mogao da izgubi.
Kancelarija u Makedonskoj ulici zapravo je mesto gde sugrađani uglavnom navrate više na razgovor nego po izgubljene stvari. Tek poneki pošteni pronalazač svoje otkriće „istera“ do kraja. Uglavnom nije kako su oni to zamislili, nema jednostavno dođeš - ostaviš - odeš, već mora papirologija da se završi.
Možda je jedan od krivaca slabe potražnje „mreža“. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet. Na mnogobrojnim „izgubljeno-nađeno“ sajtovima korisnici tragaju za novčanicima, dokumentima, ljubimcima, ali i ukradenim automobilima. Za informacije se često nude i nagrade, nekada i 2.000 evra.