Ide Crvenkapa kroz šumu, kad odjednom, pred nju iskoči vuk. Ona strugne na drvo, kad ono, vuk kaže:
- Crvenkapo, siđi, neću ti ništa!
- Ma daj, ne truni. Misliš da nisam čitala priču. Ja siđem, ti me pojedeš.
- Šta ti pada na pamet, ja sam Vuk Karadžić. Sidžđi slobodno.
Siđe Crvenkapa, kad ono, stvarno Vuk Karadžić. Ide ona dalje, kad pred nju iskoči lav. Ona na drvo, a lav ce odozdo:
- Siđi Crvenkapo, valjda si čitala priču. U njoj nema lava.
- Znam ja, ali i lavovi jedu ljude.
- Ma šta ti pada na pamet, ja sam Lav Tolstoj.
Siđe Crvenkapa, kad lav skoči i pojede je!
POUKA: Rusima ne treba verovati!
- Crvenkapo, siđi, neću ti ništa!
- Ma daj, ne truni. Misliš da nisam čitala priču. Ja siđem, ti me pojedeš.
- Šta ti pada na pamet, ja sam Vuk Karadžić. Sidžđi slobodno.
Siđe Crvenkapa, kad ono, stvarno Vuk Karadžić. Ide ona dalje, kad pred nju iskoči lav. Ona na drvo, a lav ce odozdo:
- Siđi Crvenkapo, valjda si čitala priču. U njoj nema lava.
- Znam ja, ali i lavovi jedu ljude.
- Ma šta ti pada na pamet, ja sam Lav Tolstoj.
Siđe Crvenkapa, kad lav skoči i pojede je!
POUKA: Rusima ne treba verovati!