LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nije strašno pogrešiti
[/h]
Deca koja znaju da su greške i neuspesi sastavni deo procesa učenja bolje napreduju u školi.
Previše ambiciozni roditelji koji od dece zahtevaju da uvek postižu najbolje rezultate u svim oblastima života svojim "tvrdim" pristupom možda potkopavaju dečje šanse za buduće uspehe.
Deca koja su vaspitana tako da "neuspeh nije opcija" i da ih svaki loš rezultat čini manje vrednim, kasnije će se plašiti da se oprobaju u nečemu, ili da pokušaju samostalno da reše neki problem, ukoliko nisu sigurna u uspešan ishod.
"Fokusirali smo se na široko rasprostranjeno mišljenje koje nas uverava da je neuspeh jednak intelektualnoj inferiornosti", kaže francuski naučnik Frederik Otin.
Ako su opterećeni uspehom, đaci se boje grešaka, što otežava učenje. Prihvatanje činjenice da se ponekad mogu javiti i poteškoće, važan je deo samog procesa učenja. Na taj način se sprečava razvijanje modela ponašanja u kojem strah od neuspeha dovodi do osećanja nesposobnosti i gubitka volje za napredovanjem, piše "Dejli mejl".
"Naše istraživanje pokazalo je da je najbolji metod edukacije onaj koji dozvoljava mogućnost greške", kaže Otin.
Roditelji i nastavnici trebalo bi decu da uče da je važno da ih interesuje suština sadržaja kojima se bave, poznavanje teme, a ne da uspeh deteta mere isključivo kroz ocene.
Učenje zahteva vreme i svaki korak u ovom procesu je važan, posebno u mlađem dobu, kada se deca moraju susretati sa greškama.
U prvoj fazi istraživanja učestvovalo je 111 dece uzrasta od 11 do 12 godina, kojima je dat veoma težak anagram koji niko od njih nije uspeo da reši.
Naučnici su zatim razgovarali sa učenicima, podelivši ih u u dve grupe. Jednoj grupi je rečeno da je učenje teško i da su greške česte, ali da će vežbanje pomoći, baš kao kada su učili da voze bicikl. Decu u drugoj grupi su samo pitali na koji način su pokušali da reše probleme.
U nastavku testiranja, bolje rezultate u merenju kognitivnih sposobnosti pokazala su deca iz grupe kojoj je rečeno da su greške normalna pojava, uobičajena za proces učenja.
Mišljenje dece i mladih o neuspehu možda je važnije nego što je do sada smatrano, zaključeno je u studiji. Gajenje adekvatnog stava prema uspehu i greškama predstavlja preduslov za razvoj zdrave ličnosti, i pruža deci veće šanse da jednog dana budu uspešna u oblastima kojima se budu bavila.
(MONDO)
[/h]
Deca koja znaju da su greške i neuspesi sastavni deo procesa učenja bolje napreduju u školi.
Previše ambiciozni roditelji koji od dece zahtevaju da uvek postižu najbolje rezultate u svim oblastima života svojim "tvrdim" pristupom možda potkopavaju dečje šanse za buduće uspehe.
Deca koja su vaspitana tako da "neuspeh nije opcija" i da ih svaki loš rezultat čini manje vrednim, kasnije će se plašiti da se oprobaju u nečemu, ili da pokušaju samostalno da reše neki problem, ukoliko nisu sigurna u uspešan ishod.
"Fokusirali smo se na široko rasprostranjeno mišljenje koje nas uverava da je neuspeh jednak intelektualnoj inferiornosti", kaže francuski naučnik Frederik Otin.
Ako su opterećeni uspehom, đaci se boje grešaka, što otežava učenje. Prihvatanje činjenice da se ponekad mogu javiti i poteškoće, važan je deo samog procesa učenja. Na taj način se sprečava razvijanje modela ponašanja u kojem strah od neuspeha dovodi do osećanja nesposobnosti i gubitka volje za napredovanjem, piše "Dejli mejl".
"Naše istraživanje pokazalo je da je najbolji metod edukacije onaj koji dozvoljava mogućnost greške", kaže Otin.
Roditelji i nastavnici trebalo bi decu da uče da je važno da ih interesuje suština sadržaja kojima se bave, poznavanje teme, a ne da uspeh deteta mere isključivo kroz ocene.
Učenje zahteva vreme i svaki korak u ovom procesu je važan, posebno u mlađem dobu, kada se deca moraju susretati sa greškama.
U prvoj fazi istraživanja učestvovalo je 111 dece uzrasta od 11 do 12 godina, kojima je dat veoma težak anagram koji niko od njih nije uspeo da reši.
Naučnici su zatim razgovarali sa učenicima, podelivši ih u u dve grupe. Jednoj grupi je rečeno da je učenje teško i da su greške česte, ali da će vežbanje pomoći, baš kao kada su učili da voze bicikl. Decu u drugoj grupi su samo pitali na koji način su pokušali da reše probleme.
U nastavku testiranja, bolje rezultate u merenju kognitivnih sposobnosti pokazala su deca iz grupe kojoj je rečeno da su greške normalna pojava, uobičajena za proces učenja.
Mišljenje dece i mladih o neuspehu možda je važnije nego što je do sada smatrano, zaključeno je u studiji. Gajenje adekvatnog stava prema uspehu i greškama predstavlja preduslov za razvoj zdrave ličnosti, i pruža deci veće šanse da jednog dana budu uspešna u oblastima kojima se budu bavila.
(MONDO)