Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
CEO VEK SMO POTROŠILI BOREĆI SE PROTIV ALKOHOLIZMA
Nije lako ostati trezan
U Srbiji ima oko dvadeset pet klubova antialkoholičara, uspešno lečenih ili nedovoljno zalečenih u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Vranju…
Borba protiv alkoholizma počela je u Srbiji 1907. godine, kada je osnovano Društvo trezvene mladeži. Jedan od najistaknutijih članova bio je dr Miloš Popović, koji se nije zadovoljavao štampanjem knjiga, brošura i letaka već je uticao da se onima koji vole čašicu izvode trezveni pozorišni komadi, kao na primer „Da sam ranije znao”, „Kobna čaša”, „Mrtvaci a pijete”.
No, kako su hladno pivo, kuvano vino i ljuta rakijica mnogima bili omiljeniji od scenskih pouka strasni antialkoholičar dr Popović se dosetio da se protiv loših navika može boriti samo stvaranjem novih, dobrih, i osniva izviđački pokret.
„Netačno je da je bolest sudbina! Istraj, i ne predaj se. Pobedićeš. Skaut nikada nije mrtav, osim ako je odista mrtav!”, bio je poklič izviđača.
Zanimljivo je i šta je dr Popović govorio o Slovenima:
„Slovenskim nacijama nedostaje dovoljno razvijeno osećanje dužnosti. Razvijanje tog osećaja je jedan od najvažnijih zadataka izviđaštva”.
I predratni upravnik kruga beogradskih bolnica, to jest Kliničkog centra, dr Petar Ilić bio je borac protiv ovog poroka, ali u okviru sokolskog društva. Ilić je studirao medicinu u Rusiji i tamo se nagledao pijanih ruskih studenata koji su ispijali votku bokalima dok ne popadaju. Te navike su ga nervirale i kada se vratio u Beograd pod uticajem slika iz Rusije širio je trezvenjaštvo, kako se tada govorilo za antialkoholizam, što je priznaćete, lepša reč.
U zalaganju za trezvenjaštvo izgleda da je malo i preterivao: jedna od anegdota iz njegovog života kaže da su mu doktori rekli kada su mu izvadili kamen iz bubrega „E moj Pero, da si popio koju, ne bi imao ovoliki kamen”. Umro je baš kada je pošao da predaje o štetnosti alkohola, neki mesec pre početka Drugog svetskog rata.
Danas u Srbiji ima oko dvadeset pet klubova antialkoholičara, uspešno lečenih ili nedovoljno zalečenih, koji deluju samostalno ili pri medicinskim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Vranju... Jedan od takvih je Klub anonimnih alkoholičara u Krunskoj ulici u Beogradu. Članovi kluba smatraju da je to jako lekovito kada neko ko je ostavio alkohol priča o svojim ličnim iskušenjima, borbi, krizama... upravo ta razmena iskustava pomaže im da istraju i odupru se ovom poroku. Jedan od redovnih posetilaca, mada se lekari s tim neće složiti, kaže da mu je druženje u klubu pomoglo više nego boravak u ustanovama.
– Obraćaju nam se ljubitelji alkohola koji nisu sigurni da li su u problemu ili nisu. Dolaze i obrazovani i neobrazovani, raznih nacija i vera, ali isključivo dobrovoljno, jer bez lične odluke nema rezultata – kaže Igor koji dodaje da klub odgovara i onima koji nemaju zdravstvenu knjižicu a ni novac da plaćaju lekare.
Udruženje je internacionalno, nastalo je 1935. godine u Americi, danas ima više od šest miliona članova u 150 zemalja sveta a moto rada je vrlo jednostavan: „Budite trezni i pomozite drugima da prestanu da piju”.
Pohlepni i trezveni
Da li zbog strogih kriterijuma ili opšte konzumacije, tek statistika nije nimalo vesela i pokazuje da je svaka šesta osoba u Srbiji alkoholičar, a svaka dvadeseta težak zavisnik. Po potrošnji alkohola smo četvrti u Evropi, pokazalo je istraživanje Instituta „Batut”. šljivovica je, kažu lekari, najomiljenija u istočnoj Srbiji i među siromašnijim slojevima. Mladi prvo pivo popiju između 13. i 15. godine, a prvo pijanstvo dožive najdalje do 17. godine.
Iskustvo kaže i da je teško povući crtu kada alkohol prestaje da bude samo sredstvo za bolju cirkulaciju i postaje zavisnost, lekari imaju jedne kriterijume, a običan svet druge, a razlika je i u kulturama i mentalitetu. Englezi smatraju da je alkoholizam drugi po važnosti problem u njihovoj zemlji, a za Srbe prekomerno konzumiranje je na devetnaestom od ponuđenih dvadeset životnih zala. Razloga da se popije ima mnogo: i kad slavimo, ali i kad ostanemo bez posla, kola, kad nam prodaju stan koji je već neko kupio: dok su jedni opijeni od pohlepe, drugima je sve teže da ostanu trezveni.
Promili
Stepeni pijanstva su standardizovani pa je tako pripito stanje (laki stepen pijanstva) od 0,5 do 1,5 promila, pijano stanje (srednji stepen pijanstva) od 1,5 do 2,5 promila, a teško pijano stanje (teški stepen pijanstva) od 2,5 do 3,5 promila. Šta onda reći kad neko pređe šest promila, kako se to nedavno desilo kod nas, ili kad se sa pet promila sedi za volanom, setimo se i tog slučaja od pre nekoliko meseci.
D. Stevanović
izvor
olitika.rs
Nije lako ostati trezan
U Srbiji ima oko dvadeset pet klubova antialkoholičara, uspešno lečenih ili nedovoljno zalečenih u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Vranju…
Borba protiv alkoholizma počela je u Srbiji 1907. godine, kada je osnovano Društvo trezvene mladeži. Jedan od najistaknutijih članova bio je dr Miloš Popović, koji se nije zadovoljavao štampanjem knjiga, brošura i letaka već je uticao da se onima koji vole čašicu izvode trezveni pozorišni komadi, kao na primer „Da sam ranije znao”, „Kobna čaša”, „Mrtvaci a pijete”.
No, kako su hladno pivo, kuvano vino i ljuta rakijica mnogima bili omiljeniji od scenskih pouka strasni antialkoholičar dr Popović se dosetio da se protiv loših navika može boriti samo stvaranjem novih, dobrih, i osniva izviđački pokret.
„Netačno je da je bolest sudbina! Istraj, i ne predaj se. Pobedićeš. Skaut nikada nije mrtav, osim ako je odista mrtav!”, bio je poklič izviđača.
Zanimljivo je i šta je dr Popović govorio o Slovenima:
„Slovenskim nacijama nedostaje dovoljno razvijeno osećanje dužnosti. Razvijanje tog osećaja je jedan od najvažnijih zadataka izviđaštva”.
I predratni upravnik kruga beogradskih bolnica, to jest Kliničkog centra, dr Petar Ilić bio je borac protiv ovog poroka, ali u okviru sokolskog društva. Ilić je studirao medicinu u Rusiji i tamo se nagledao pijanih ruskih studenata koji su ispijali votku bokalima dok ne popadaju. Te navike su ga nervirale i kada se vratio u Beograd pod uticajem slika iz Rusije širio je trezvenjaštvo, kako se tada govorilo za antialkoholizam, što je priznaćete, lepša reč.
U zalaganju za trezvenjaštvo izgleda da je malo i preterivao: jedna od anegdota iz njegovog života kaže da su mu doktori rekli kada su mu izvadili kamen iz bubrega „E moj Pero, da si popio koju, ne bi imao ovoliki kamen”. Umro je baš kada je pošao da predaje o štetnosti alkohola, neki mesec pre početka Drugog svetskog rata.
Danas u Srbiji ima oko dvadeset pet klubova antialkoholičara, uspešno lečenih ili nedovoljno zalečenih, koji deluju samostalno ili pri medicinskim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Vranju... Jedan od takvih je Klub anonimnih alkoholičara u Krunskoj ulici u Beogradu. Članovi kluba smatraju da je to jako lekovito kada neko ko je ostavio alkohol priča o svojim ličnim iskušenjima, borbi, krizama... upravo ta razmena iskustava pomaže im da istraju i odupru se ovom poroku. Jedan od redovnih posetilaca, mada se lekari s tim neće složiti, kaže da mu je druženje u klubu pomoglo više nego boravak u ustanovama.
– Obraćaju nam se ljubitelji alkohola koji nisu sigurni da li su u problemu ili nisu. Dolaze i obrazovani i neobrazovani, raznih nacija i vera, ali isključivo dobrovoljno, jer bez lične odluke nema rezultata – kaže Igor koji dodaje da klub odgovara i onima koji nemaju zdravstvenu knjižicu a ni novac da plaćaju lekare.
Udruženje je internacionalno, nastalo je 1935. godine u Americi, danas ima više od šest miliona članova u 150 zemalja sveta a moto rada je vrlo jednostavan: „Budite trezni i pomozite drugima da prestanu da piju”.
Pohlepni i trezveni
Da li zbog strogih kriterijuma ili opšte konzumacije, tek statistika nije nimalo vesela i pokazuje da je svaka šesta osoba u Srbiji alkoholičar, a svaka dvadeseta težak zavisnik. Po potrošnji alkohola smo četvrti u Evropi, pokazalo je istraživanje Instituta „Batut”. šljivovica je, kažu lekari, najomiljenija u istočnoj Srbiji i među siromašnijim slojevima. Mladi prvo pivo popiju između 13. i 15. godine, a prvo pijanstvo dožive najdalje do 17. godine.
Iskustvo kaže i da je teško povući crtu kada alkohol prestaje da bude samo sredstvo za bolju cirkulaciju i postaje zavisnost, lekari imaju jedne kriterijume, a običan svet druge, a razlika je i u kulturama i mentalitetu. Englezi smatraju da je alkoholizam drugi po važnosti problem u njihovoj zemlji, a za Srbe prekomerno konzumiranje je na devetnaestom od ponuđenih dvadeset životnih zala. Razloga da se popije ima mnogo: i kad slavimo, ali i kad ostanemo bez posla, kola, kad nam prodaju stan koji je već neko kupio: dok su jedni opijeni od pohlepe, drugima je sve teže da ostanu trezveni.
Promili
Stepeni pijanstva su standardizovani pa je tako pripito stanje (laki stepen pijanstva) od 0,5 do 1,5 promila, pijano stanje (srednji stepen pijanstva) od 1,5 do 2,5 promila, a teško pijano stanje (teški stepen pijanstva) od 2,5 do 3,5 promila. Šta onda reći kad neko pređe šest promila, kako se to nedavno desilo kod nas, ili kad se sa pet promila sedi za volanom, setimo se i tog slučaja od pre nekoliko meseci.
D. Stevanović
izvor
olitika.rs