Nigde takvo nasilje kao u postsocijalističkim zemljama

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.981
Нигде такво насиље као у постсоцијалистичким земљама


Увек је широм Европе било појединаца који су против било каквог побољшања за ЛГБТ заједницу. Некад прибегавају хулиганству, али ниједна земља западне и северне Европе никада није доживела ништа слично оном што смо видели у Београду прошле недеље и у другим постсоцијалистичким земљама за последњих неколико година, каже за „Политику” Јурис Лаврикос из организације Илга за Европу


gej-protest-u-londonu.jpg

Протести хришћанске организације на геј паради у Лондону



Параде поноса у земљама западне Европе прерасле су од борбе мањине за већа права у праве уличне фестивале са сјајном атмосфером, али то не значи да данас пролазе без имало противљења. И мада су у питању сасвим мирне демонстрације, у Манчестеру је недавно покренута иницијатива да се до следеће године забране ти „хомофобични протести“.

Учесници овогодишњег лондонског „прајда“ продефиловали су поред групе од двадесетак хришћанских антигеј демонстраната који су носили транспаренте са библијским цитатима. Један од демонстраната је преко мегафона упозоравао учеснике да је то што раде „грех“.
Иста група „Хришћански глас“ имала је своје представнике на геј паради у Манчестеру, после чега је градско веће покренуло иницијативу да се на следећој паради забране хомофобични протести.
„Састаћу се са организаторима и полицијом да се побринемо да следеће године људи не морају да слушају ове злобне, мржњом испуњене повике. Ово је 2010, а не 1950. и геј жене и мушкарци не би требало да буду предмет овакве мржње“, рекао је за „Манчестер ивнинг њуз“ Пет Карни, представник градског већа Манчестера.
И у Белфасту су прошле године хришћани демонстрирали на паради поноса, али су их учесници, њих око 6.000, потпуно игнорисали.
Тешко је, међутим, доћи до информација о томе какве су биле прве параде поноса у земљама западне Европе.
Линда Фрајман, копредседница извршног одбора европског огранка међународне организације за заштиту геј и лезбијских права Илга, која је била на београдској геј паради, рекла је да „нигде параде поноса нису почеле као фестивалски догађаји на које смо сада навикли у градовима као што су Лондон, Париз, Берлин и Брисел“.
Ипак, у седишту Илге нису могли да нам обезбеде податке какве су биле прве геј параде у поменутим градовима, јер се не баве њиховим прикупљањем, а организација постоји тек од 1996.
„Нажалост, немамо те податке. Прве геј параде у западној и северној Европи никада нису имале карневалску атмосферу као данас, али никада нису биле тако насилне и узнемиравајуће као у бившим социјалистичким земљама“, одговарају у седишту Илге за Европу.
„Увек је било и још има широм Европе појединаца који су против било каквог побољшања за ЛГБТ заједницу. Они се увек појављују и оглашавају у време парада поноса у готово свим земљама. Некад прибегавају хулиганству, али ниједна земља западне и северне Европе никада није доживела ништа слично оном што смо видели у Београду прошле недеље и у другим постсоцијалистичким земљама за последњих неколико година“, каже Јурис Лаврикос, портпарол Илге за Европу.
Ј. Каваја

-------------------------------------------------

Мадридска парада највећи геј догађај у Европи

У Амстердаму је прва геј парада одржана 1996. и прерасла је у један од најуспешнијих догађаја по томе како је у друштву прихваћена. Забава траје читаве недеље са концертима, уличним журкама и процесијом чамаца амстердамским каналима. Пре две године и влада је имала свој чамац.
„Оргуљо геј“, како је позната мадридска парада поноса, одржава се од 1979. сваке прве суботе која пада после 28. јуна. Прва геј парада је одржана после смрти генерала Франка и са доласком демократије. Од тада јој подршку дају компаније као што су Мајкрософт, Гугл и Швепс, као и неколико синдиката. По подацима шпанске владе овај догађај је прошле године имао милион и по учесника, што га је учинило највећим геј догађајем у Европи.
Прва геј парада у Лондону организована је 1. јула 1972. и имала је око 2.000 учесника. Наредних година њихов број је растао, а карневалски карактер је добила тек деведесетих.

Ј. Ј. К.


објављено: 15.10.2010.
Извор: Политика



 
Natrag
Top