- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Chelsea Girl Nico
NICO jedna je od najfascinatnijih ličnosti iz rock galerije. Pevačica, pesnikinja, autor, glumica i model mistično/morbidnog vokala kojim je ukrasila prvi kultni album Velvet Unerground i brojne solo projekte imala je buran život koji je započeo u Kelnu 16. oktobra 1938. godine, kada se rodila devojčica po imenu Christa Paffgen. Sa majkom je 1946. pobegla iz ruske zone u američki sektor Berlina. Do trinaeste godine išla je u školu, zatim je prodavala rublje i ubzo postala model.
Kada je imala petnaest boravila je na Ibici na snimanju sa fotografom koji joj daje nadimak Nico, po svom ljubavniku sa kojim je upravo raskinuo. Prvu malu ulogu imala je u filmu "For the First Time" Rudolf Mate-a, a tokom boravka u Rimu Felini joj je ponudio ulogu u "La Dolce Vita". Posle toga živela je u Parizu kao model čije fotografije objavljuju najveći svetski magazini.
Od 1960. je u Njujorku gde uči glumu kod Lee Strassberg-a, u istoj klasi sa Merilin Monro. Igra veliku ulogu u francuskom filmu "Strip-Tease", i snima neobjavljenu verziju pesme iz filma u produkciji S:Ginsbourg-a.
Kada je srela 1964. Brajana Džonsa, upoznala je menadžera Stonsa Endrju Loga Odama koji joj je omogućio snimanje prvog singla "I'm Not Sayin", Pesme Gordona Lajtfuta, koji je producirao Džimi Pejdž. Nico nastavlja karijeru modela u Njujorku i pova u kafeu "Blue Angel Longue" u 55-toj ulici.
Dobija sina posle kratkotrajne i burne veze sa Alenom Delonom. U Parizu upoznaje Bob Dilena koji joj daje svoju pesmu "I'Il keep It With Mine", i koji je poznat po pesmi posvećenoj njoj Vision of Johana sa albuma "Blonde on Blonde" (čini se da je ceo album-odnosno naslov posvećen njoj). On je upoznaje sa Endi Vorholom i tako počinje njena karijera u njegovim i filmovima Pola Morisija. Endi je upoznaje sa Velvet Underground koji su u to vreme bili deo njegove "Exploding Plastic Inevitable" trupe... nastaje čuveni Banana cover album...Prema nekim viđenjima saradnja je trajala kratko jer su lideri benda bili zabrinuti zbog njene harizmatične pojave, po drugim radilo se o ljubavnoj vezi sa Ridom i Kejlom, uz značajnu dozu ljubomore i strasti...
Peva u "Dom" klubu gde upoznaje šesnaestogodišnjeg Džekson Braun i neko vreme živi sa njim. Prvi album Chelsea Girl snima na kojem izvodi pesme koje su joj dali Rid, Branun, Dilen i Morison. Na njemu sviraju Rid, Braun i Kejl. Ovaj album promoviše njen duboki, grobni vokal, narkotični identitet glasa i pojave koji postaje amlem i uzor na koji će se kasnije nadovezati eksponenti gothic zvuka i stila. Sa Džon Kejlom, kao producentom snima još tri albumai nastupa u Evropi i povremeno u CBGB klubu u Nju Jorku. Smatra se da je Kejl nastojao da priguši njen pre-gothic grobni stil i da je usmeri u nešto drugačijem pravcu, što je u najboljem slučaju samo delimično uspeo. Niko, s druge strane, nije uspevao da je odvrati od opojnih sredstava koje je konzumirala u preteranoj meri...
Sarađuje sa Kevinom Ejersom, odnosno peva na njegovom albumu "The Confesions of Dr Dream&Other Stories". Na EP "Harvest", projektu grupe "Vielo Quimico" recituje delove Edgar Alan Poove poeme"Ulalume". Peva i na albumu svog producenta Larsa Ulbriča "Reich der Traume" čija smrt je, kasnije, bila nenadoknadiv gubitak. Na albumu Marka Almonda "The Stars We are" pojavljuje se kao vokal u jednoj pesmi.
Snima serijal filmova sa rediteljem Filipom Garelom koji se zasnivaju na improvizovanim scenama na lokacijama na Islandu i Egiptu. Nastavlja sa turnejama da bi 1985 snimila album Camera Obscura, koji je postigao priličan uspeh u skladu sa rastućim interesovanjem auditorijuma tog vremena za punk/new wave preteče i uzore...dok njeni nastupi postaju sve mračniji, kao rekvijemi za izgubljene prijatelje...
Jula 1988. na Ibici pada sa bicikla i umire u bolnici u Kanu. Njen pepeo rasut je 16. avgusta 1988. uz prisustvo nekoliko prijatelja koji su pustili Desetshore sa kasetofona...
U ovom tekstu su upotrebljeni i slobodno interpretirani podaci iz knjige "Nico Songs 1965-1988".
Izvor: Duhovni razvoj
NICO jedna je od najfascinatnijih ličnosti iz rock galerije. Pevačica, pesnikinja, autor, glumica i model mistično/morbidnog vokala kojim je ukrasila prvi kultni album Velvet Unerground i brojne solo projekte imala je buran život koji je započeo u Kelnu 16. oktobra 1938. godine, kada se rodila devojčica po imenu Christa Paffgen. Sa majkom je 1946. pobegla iz ruske zone u američki sektor Berlina. Do trinaeste godine išla je u školu, zatim je prodavala rublje i ubzo postala model.
Kada je imala petnaest boravila je na Ibici na snimanju sa fotografom koji joj daje nadimak Nico, po svom ljubavniku sa kojim je upravo raskinuo. Prvu malu ulogu imala je u filmu "For the First Time" Rudolf Mate-a, a tokom boravka u Rimu Felini joj je ponudio ulogu u "La Dolce Vita". Posle toga živela je u Parizu kao model čije fotografije objavljuju najveći svetski magazini.
Od 1960. je u Njujorku gde uči glumu kod Lee Strassberg-a, u istoj klasi sa Merilin Monro. Igra veliku ulogu u francuskom filmu "Strip-Tease", i snima neobjavljenu verziju pesme iz filma u produkciji S:Ginsbourg-a.
Kada je srela 1964. Brajana Džonsa, upoznala je menadžera Stonsa Endrju Loga Odama koji joj je omogućio snimanje prvog singla "I'm Not Sayin", Pesme Gordona Lajtfuta, koji je producirao Džimi Pejdž. Nico nastavlja karijeru modela u Njujorku i pova u kafeu "Blue Angel Longue" u 55-toj ulici.
Dobija sina posle kratkotrajne i burne veze sa Alenom Delonom. U Parizu upoznaje Bob Dilena koji joj daje svoju pesmu "I'Il keep It With Mine", i koji je poznat po pesmi posvećenoj njoj Vision of Johana sa albuma "Blonde on Blonde" (čini se da je ceo album-odnosno naslov posvećen njoj). On je upoznaje sa Endi Vorholom i tako počinje njena karijera u njegovim i filmovima Pola Morisija. Endi je upoznaje sa Velvet Underground koji su u to vreme bili deo njegove "Exploding Plastic Inevitable" trupe... nastaje čuveni Banana cover album...Prema nekim viđenjima saradnja je trajala kratko jer su lideri benda bili zabrinuti zbog njene harizmatične pojave, po drugim radilo se o ljubavnoj vezi sa Ridom i Kejlom, uz značajnu dozu ljubomore i strasti...
Peva u "Dom" klubu gde upoznaje šesnaestogodišnjeg Džekson Braun i neko vreme živi sa njim. Prvi album Chelsea Girl snima na kojem izvodi pesme koje su joj dali Rid, Branun, Dilen i Morison. Na njemu sviraju Rid, Braun i Kejl. Ovaj album promoviše njen duboki, grobni vokal, narkotični identitet glasa i pojave koji postaje amlem i uzor na koji će se kasnije nadovezati eksponenti gothic zvuka i stila. Sa Džon Kejlom, kao producentom snima još tri albumai nastupa u Evropi i povremeno u CBGB klubu u Nju Jorku. Smatra se da je Kejl nastojao da priguši njen pre-gothic grobni stil i da je usmeri u nešto drugačijem pravcu, što je u najboljem slučaju samo delimično uspeo. Niko, s druge strane, nije uspevao da je odvrati od opojnih sredstava koje je konzumirala u preteranoj meri...
Sarađuje sa Kevinom Ejersom, odnosno peva na njegovom albumu "The Confesions of Dr Dream&Other Stories". Na EP "Harvest", projektu grupe "Vielo Quimico" recituje delove Edgar Alan Poove poeme"Ulalume". Peva i na albumu svog producenta Larsa Ulbriča "Reich der Traume" čija smrt je, kasnije, bila nenadoknadiv gubitak. Na albumu Marka Almonda "The Stars We are" pojavljuje se kao vokal u jednoj pesmi.
Snima serijal filmova sa rediteljem Filipom Garelom koji se zasnivaju na improvizovanim scenama na lokacijama na Islandu i Egiptu. Nastavlja sa turnejama da bi 1985 snimila album Camera Obscura, koji je postigao priličan uspeh u skladu sa rastućim interesovanjem auditorijuma tog vremena za punk/new wave preteče i uzore...dok njeni nastupi postaju sve mračniji, kao rekvijemi za izgubljene prijatelje...
Jula 1988. na Ibici pada sa bicikla i umire u bolnici u Kanu. Njen pepeo rasut je 16. avgusta 1988. uz prisustvo nekoliko prijatelja koji su pustili Desetshore sa kasetofona...
U ovom tekstu su upotrebljeni i slobodno interpretirani podaci iz knjige "Nico Songs 1965-1988".
Izvor: Duhovni razvoj
Poslednja izmena od urednika: