LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ni stečaj ne ide "na ravne časti"
Izvor: Novosti
Beograd -- Pojedini stečajni upravnici vode 10 do 15 stečajnih postupaka, neki tek jednu do dve firme, dok 34 stečajna upravnika imaju licencu, a nemaju ni jedan predmet.
Novi zakon o stečaju, a koji je donet u nadi da će sprečiti da Srbijom ponovo zavlada po neka „stečajna mafija“, ne ograničava broj predmeta po jednom stečajnom upravniku, ali ne predviđa ni koje bi telo bilo nadležno za kontrolu ravnomerne raspoređenosti i zaposlenosti svih onih koji se danas vode kao licencirani stečajni upravnici.
"Imenovanje stečajnog upravnika je u nadležnosti privrednih sudova, postavlja ih stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, i vrši se metodom slučajnog odabira. Kompjuter ih odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika sa područja nadležnog suda, koju sudu dostavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika na početku svakog meseca", kaže Vesna Gaćeša, direktor ove Agencije.
Po njenim rečima, izbor „bez kompjutera“ može da se obavi samo u izuzetnim slučajevima, odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika za teritoriju cele Srbije. I to u slučaju da delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja, ili potreba za specifičnim iskustvom stečajnog upravnika to zahteva.
S druge strane, prema saznanjima „Novosti“, situacija u praksi je drugačija: „velikim igračima“ sudovi stalno dodeljuju nove slučajeve, a „mali“ često ostanu bez ijednog predmeta, ili upravljaju samo automatskim stečajevima, kod kojih su troškovi uvek veći od „koristi“.
Agencija za privatizaciju, pak, koja ima ulogu stečajnog upravnika kod preduzeća sa većinskim državnim i društvenim kapitalom, ne dozvoljava sebi „luksuz“ da kompjuter bira stečajne upravnike.
"Agencija za privatizaciju je odgovorna za rezultate sprovedenog stečaja, pa stečajne upravnike biramo sa liste aktivnih licenciranih po nekoliko kriterijuma. Prvo, razmatramo pređašnje iskustvo rada sa konkretnim upravnikom, važna je regionalna pozicioniranost stečajnog upravnika, kao i njegova stručnost u određenoj delatnosti", rečeno u Agenciji za privatizaciju.
U Agenciji ističu da stečajni upravnici sa kojima oni sarađuju vode najčešće po tri do četiri stečajna postupka, od kojih su bar dva manja (firme bez imovine i zaposlenih). Njihov rad kontroliše Agencija za privatizaciju, kroz koju mora da prođe svaki papir, dok Agenciju kontroliše odbor poverilaca i nadležni Privredni sud.
"Trenutno vodimo oko 500 stečajnih postupaka. Zbog nekih razmimoilaženja u radu oko 10 odsto poverenika dobilo je nižu nagradu, jer nismo bili zadovoljni radom, dok smo pet odsto angažovanih stečajnih upravnika promenili", navode u ovoj instituciji.
Po rečima Vesne Gaćeša, rad stečajnih upravnika, koje imenuje sudija kao fizička lica u predmetima gde je reč o privatnoj imovini, kontroliše Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
"Postoje tri vrste nadzora: kancelarijski, gde se kontrolišu sva dostavljena dokumenta, neposredni nadzor u kancelarijama stečajnih upravnika i rad po pritužbama na rad stečajnog upravnika upućenim od strane trećih lica", ističe Vesna Gaćeša.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima ukupno 274 aktivna stečajna upravnika, a to su oni koji imaju zaključenu polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti i registrovanu delatnost. "Njih 34 sa liste aktivnih nije dobilo predmet, ali se većina aktivirala tek krajem godine", ističe Vesna Gaćeša.
Izvor: Novosti
Beograd -- Pojedini stečajni upravnici vode 10 do 15 stečajnih postupaka, neki tek jednu do dve firme, dok 34 stečajna upravnika imaju licencu, a nemaju ni jedan predmet.
Novi zakon o stečaju, a koji je donet u nadi da će sprečiti da Srbijom ponovo zavlada po neka „stečajna mafija“, ne ograničava broj predmeta po jednom stečajnom upravniku, ali ne predviđa ni koje bi telo bilo nadležno za kontrolu ravnomerne raspoređenosti i zaposlenosti svih onih koji se danas vode kao licencirani stečajni upravnici.
"Imenovanje stečajnog upravnika je u nadležnosti privrednih sudova, postavlja ih stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, i vrši se metodom slučajnog odabira. Kompjuter ih odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika sa područja nadležnog suda, koju sudu dostavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika na početku svakog meseca", kaže Vesna Gaćeša, direktor ove Agencije.
Po njenim rečima, izbor „bez kompjutera“ može da se obavi samo u izuzetnim slučajevima, odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika za teritoriju cele Srbije. I to u slučaju da delatnost stečajnog dužnika, složenost slučaja, ili potreba za specifičnim iskustvom stečajnog upravnika to zahteva.
S druge strane, prema saznanjima „Novosti“, situacija u praksi je drugačija: „velikim igračima“ sudovi stalno dodeljuju nove slučajeve, a „mali“ često ostanu bez ijednog predmeta, ili upravljaju samo automatskim stečajevima, kod kojih su troškovi uvek veći od „koristi“.
Agencija za privatizaciju, pak, koja ima ulogu stečajnog upravnika kod preduzeća sa većinskim državnim i društvenim kapitalom, ne dozvoljava sebi „luksuz“ da kompjuter bira stečajne upravnike.
"Agencija za privatizaciju je odgovorna za rezultate sprovedenog stečaja, pa stečajne upravnike biramo sa liste aktivnih licenciranih po nekoliko kriterijuma. Prvo, razmatramo pređašnje iskustvo rada sa konkretnim upravnikom, važna je regionalna pozicioniranost stečajnog upravnika, kao i njegova stručnost u određenoj delatnosti", rečeno u Agenciji za privatizaciju.
U Agenciji ističu da stečajni upravnici sa kojima oni sarađuju vode najčešće po tri do četiri stečajna postupka, od kojih su bar dva manja (firme bez imovine i zaposlenih). Njihov rad kontroliše Agencija za privatizaciju, kroz koju mora da prođe svaki papir, dok Agenciju kontroliše odbor poverilaca i nadležni Privredni sud.
"Trenutno vodimo oko 500 stečajnih postupaka. Zbog nekih razmimoilaženja u radu oko 10 odsto poverenika dobilo je nižu nagradu, jer nismo bili zadovoljni radom, dok smo pet odsto angažovanih stečajnih upravnika promenili", navode u ovoj instituciji.
Po rečima Vesne Gaćeša, rad stečajnih upravnika, koje imenuje sudija kao fizička lica u predmetima gde je reč o privatnoj imovini, kontroliše Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
"Postoje tri vrste nadzora: kancelarijski, gde se kontrolišu sva dostavljena dokumenta, neposredni nadzor u kancelarijama stečajnih upravnika i rad po pritužbama na rad stečajnog upravnika upućenim od strane trećih lica", ističe Vesna Gaćeša.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima ukupno 274 aktivna stečajna upravnika, a to su oni koji imaju zaključenu polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti i registrovanu delatnost. "Njih 34 sa liste aktivnih nije dobilo predmet, ali se većina aktivirala tek krajem godine", ističe Vesna Gaćeša.