LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"Nezaposlenost će blago da raste"
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Finansijska i ekonomska kriza snažnije je uticala na slabije plaćene radnike i povećala nejednakost zarada i prihoda, kaže ekonomista Mihail Arandarenko.
Arandarenko, autor publikacije "Uticaj krize na zarade u jugoistočnoj Evropi" je naveo da se u Srbiji zbog smanjenja privrednog rasta može očekivati blagi rast nezaposlenosti u skorijem periodu.
Arandarenko je napomenuo i da smo i u vreme relativno visokih stopa privrednog rasta imali rast nezaposlenosti, a sada je procena da će on u ovoj godini biti oko nule.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Od 2000. godine do danas broj nezaposlenih je smanjen za oko 900.000, naveo je Arandarenko, a minimalna zarada je brže rasla od prosečne zarade i očekuje se da će od aprila 2012. minimalna zarada preći 50 odsto prosečne zarade. To je visok nivo koji može da ima negativne posledice po rast zaposlenosti posebno u sektorima niskih plata, ukazao je Arandarenko. On je naglasio da je pre krize stopa rasta zarada rasla brže od stope rasta BDP-a i iznosila je oko 13 odsto u odnosu na stopu rasta BDP-a od 5,4 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
I u normalnim uslovima stopa rasta zaposlenosti jednaka je gornjoj granici rasta BDP-a, ukazao je on.
U regionu i u Srbiji je poslednjih 10 godina evidentiran privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti i u vreme kad smo imali vidan ekonomski rast izostao je rast zaposlenosti, ukazao je predstavnik Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić.
Nemamo puno pokazatelja koji bi ukazivali na to da bi zaposlenost mogla da opadne u skorijem periodu i to je trend i u zemljama u regionu gde se stalno beleži rast nezaposlenosti, rekao je Protić.
Autor pomenute publikacije Sonja Avlijaš naglasila je da je pre krize rast plata u javnom sektoru bio znatno brži od rasta plata u privatnom sektoru, a od početka krize i kraja 2008. rast zarada stagnira u javnom sektoru zbog zamrzavanja zarada, kao i u privatnom usled smanjenja rasta BDP-a.
Privatni sektor se ekonomskoj krizi prilagođavao kroz znatan pad zaposlenosti, a u javnom sektoru je zaposlenost održana na skoro istom nivou kao i pre krize, a zarade su se nominalno smanjivale, kazala je Avlijaš.
Prema toj publikaciji, evidentirana je blaga diskriminacija u platama kod žena u odnosu na muškarce, ali pre svega zbog nižeg nivoa obrazovanja žena, rekla je ona i navela da taj jaz varira između četiri i 15 odsto.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Finansijska i ekonomska kriza snažnije je uticala na slabije plaćene radnike i povećala nejednakost zarada i prihoda, kaže ekonomista Mihail Arandarenko.
Arandarenko je napomenuo i da smo i u vreme relativno visokih stopa privrednog rasta imali rast nezaposlenosti, a sada je procena da će on u ovoj godini biti oko nule.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Od 2000. godine do danas broj nezaposlenih je smanjen za oko 900.000, naveo je Arandarenko, a minimalna zarada je brže rasla od prosečne zarade i očekuje se da će od aprila 2012. minimalna zarada preći 50 odsto prosečne zarade. To je visok nivo koji može da ima negativne posledice po rast zaposlenosti posebno u sektorima niskih plata, ukazao je Arandarenko. On je naglasio da je pre krize stopa rasta zarada rasla brže od stope rasta BDP-a i iznosila je oko 13 odsto u odnosu na stopu rasta BDP-a od 5,4 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
I u normalnim uslovima stopa rasta zaposlenosti jednaka je gornjoj granici rasta BDP-a, ukazao je on.
U regionu i u Srbiji je poslednjih 10 godina evidentiran privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti i u vreme kad smo imali vidan ekonomski rast izostao je rast zaposlenosti, ukazao je predstavnik Međunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić.
Nemamo puno pokazatelja koji bi ukazivali na to da bi zaposlenost mogla da opadne u skorijem periodu i to je trend i u zemljama u regionu gde se stalno beleži rast nezaposlenosti, rekao je Protić.
Autor pomenute publikacije Sonja Avlijaš naglasila je da je pre krize rast plata u javnom sektoru bio znatno brži od rasta plata u privatnom sektoru, a od početka krize i kraja 2008. rast zarada stagnira u javnom sektoru zbog zamrzavanja zarada, kao i u privatnom usled smanjenja rasta BDP-a.
Privatni sektor se ekonomskoj krizi prilagođavao kroz znatan pad zaposlenosti, a u javnom sektoru je zaposlenost održana na skoro istom nivou kao i pre krize, a zarade su se nominalno smanjivale, kazala je Avlijaš.
Prema toj publikaciji, evidentirana je blaga diskriminacija u platama kod žena u odnosu na muškarce, ali pre svega zbog nižeg nivoa obrazovanja žena, rekla je ona i navela da taj jaz varira između četiri i 15 odsto.