- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Neuropatije - oboljenja perifernih nerava
Oboljenja perifernih nerava - najčešći simptom oštećenja trnjenje ili smanjen osećaj u nožnim prstima i stopalima
Neuropatije su bolesti perifernih živaca, koje mogu biti naslednog i stečenog karaktera
NEUROPATIJE SU oboljenja perifernih nerava, pa je najčešći simptom oštećenja trnjenje ili smanjen osećaj u nožnim prstima i stopalima.
Ova oboljenja u priličnoj meri mogu da otežaju normalan život jer stalno prisutan bol ne dozvoljava funkcionisanje. Ukoliko se na vreme ne otkriju i terapijski makar zaleče, prognoze nisu baš optimistične.
Šta po definiciji neuropatije predstavljaju, koliko su ozbiljne i kako se leče, za čitaoce Života plus objašnjava neurolog dr Snežana Čolić iz Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije.
- Neuropatije su bolesti perifernih živaca, koje mogu biti naslednog i stečenog karaktera. Primarno nasledne neuropatije nastaju zbog mutacija određenih gena koji dovode do patoloških promena perifernih živaca. Do stečenih neuropatija dovode brojne bolesti, pa u zavisnosti od uzroka postoje metaboličke, koje se javljaju kao posledica dijabetesa, oboljenja štitne žlezde, jetre. U ovu grupu spadaju i bubrežne i alkoholne polineuropatije, ali i polineuropatije nastale usled nedostatka vitamina, pre svega iz grupe B. Inflamatorne neuropatije u najvećoj meri uzrokuju autoimune bolesti, dok toksične izazivaju metali, industrijski i biološki otrovi, a nastaju i usled primene velikog broja određenih lekova-citostatika, pojedinih antibiotika, antiepileptika, antiaritmika, antihipertenziva...
Da li postoje još neke stečene neuropatije?
- Na traumatske neuropatije takođe treba obratiti pažnju, jer se one najčešće javljaju kao posledica oštećenja samo jednog nerva direktnom povredom ili pritiskom. Neuropatije kod malignih bolesti se najčešće otkrivaju jednu do dve godine pre pojave i dijagnostikovanja zloćudnog oboljenja. Mogu da se jave i neuropatije kod infektivnih bolesti, pri čemu su najčešće kod lajmske bolesti prilikom ujeda krpelja, kod hepatitisa, a postoje i HIV neuropatije, ali i neuropatije drugih infektivnih oboljenja. Postoje i neuropatije udružene sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva koje se često sreću kod sistemskog lupusa, u manjoj meri kod reumatoidnog artritisa i velikog broja drugih oboljenja iz ove grupe. U svakom slučaju, u zavisnosti od broja zahvaćenih nerava neuropatije se dele na mononeuropatije kada se ispoljava oštećenje jednog živca, mononeuropatije multipleks, kada je prisutno oštećenje više pojedinačnih nerava i polineuropatije.
Šta karakteriše polineuropatije?
- Polineuropatija je oboljenje sa znacima zahvaćenosti svih perifernih živaca, uglavnom simetrično postavljenih. Bolest počinje sa oštećenjem krajnjih delova najdužih nerava nogu i ruku, a ispoljava se trnjenjem, bolovima, grčevima i slabošću ekstremiteta do otežanog hoda. Naravno, svi ovi simptomi ispoljavaju se i kod bolešću sporadično zahvaćenih nerava. Daleko kompleksnije polineuropatije mogu da nastanu naglo i daju tešku kliničku sliku sa prilično ozbiljnom prognozom, gde se ispoljava objektivna slabost u vidu pada stopala i značajne otežanosti hoda. U nekim situacijama moguće je bolest dovesti do potpunog oporavka, nekada ona ima ponavljajući- recidivantni tok, ali, nažalost, u izvesnom procentu ispoljava kontinuirano progresivan hroničan tok.
Koje su neuropatije najučestalije?
- Dijabetes je najučestaliji faktor rizika za nastanak neuropatija. Na dijabetične neuropatije u proseku otpada jedna petina svih neuropatija ukupno, a kao komplikacija dijabetesa javljaju se u čak 50 do 70% svih obolelih. Posebno su izražene kod dijabetičara sa dužim trajanjem i lošim tretmanom bolesti. Sa porastom kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa u narednim decenijama se očekuje da će i broj dijabetičnih neuropatija kod osoba starijih od 50 i 60 godina biti još veći. Druge po učestalosti su autoimune zapaljenske bolesti perifernih živaca, koje se takođe sreću kod jedne petine obolelih. Zapaljenski proces zahvata korenove perifernih živaca, a ako se ove neuropatije na vreme ne prepoznaju i leče, mogu dovesti do značajnog stepena invaliditeta. Takav je, primera radi, lupus koji predstavlja sistemsku bolest vezivnog tkiva. Inače, zbog slabosti ruku, nogu i mišića za disanje, osoba može biti i vitalno ugrožena.
Da li je neuropatije moguće lečiti?
- U zavisnosti od uzroka primenjuje se i odgovarajuća terapija. Kod stečenih neuropatija leči se osnovna bolest, a primenjuju se i različiti lekovi koji obuhvataju kortikosteroide, imunosupresive, plazmaferezu, odnosno izmenu plazme. Takođe, intravenski se primenjuju imunoglobulini, kao i raznolika simptomatska terapija sa ciljem suzbijanja dominantno prisutnih bolova, trnjenja i grčeva. U celom ovom terapijskom opusu važnu ulogu ima i lečenje fizikalnom terapijom. Međutim, važno je napomenuti, da sam uzrok koji je doveo do oboljenja u velikoj meri određuje prognozu i oporavak. Uzroci su takve prirode da je nekada moguće očekivati i potpuno izlečenje, dok u drugim situacijama terapijski efekat apsolutno izostaje. Zapravo, periferne neuropatije su često mučne, jer ponekad vode u težak invaliditet, pa i u smrtni ishod. A što je još gore, učestalost javljanja iz godine u godinu sve više raste.
FIZIČKA AKTIVNOST, VITAMINI I MAGNETI
Fizička aktivnost veoma je važna kako se dijabetes ne bi iskomplikovao i prešao u dijabetičnu neuropatiju. Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa, a gubitkom suvišnih kilograma povećava se kontrola nivoa glukoze u krvi, koja predstavlja ključni faktor za nastanak komplikacija.
Osim toga, fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne faktore rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, a smanjuje i stres.
Za sprečavanje nastanka dijabetične neuropatije ishrana igra veoma važnu ulogu, pokazala su istraživanja.
Pre svega treba unositi vitamine B kompleksa - biotin, holin, inositol i tiamin, koji poboljšavaju rad nerava. Gama linoleinska kiselina koja se nalazi u ulju jagorčevine vrlo uspšeno oporavlja oštećene nerve. Obuća sa magnetima takođe je korisna, ali samo za obolele od dijabetične neuropatije. Kod drugih uzroka magneti nisu delotvorni u uklanjanju bolova u stopalima.
(Večernje novosti)
Oboljenja perifernih nerava - najčešći simptom oštećenja trnjenje ili smanjen osećaj u nožnim prstima i stopalima
Neuropatije su bolesti perifernih živaca, koje mogu biti naslednog i stečenog karaktera
NEUROPATIJE SU oboljenja perifernih nerava, pa je najčešći simptom oštećenja trnjenje ili smanjen osećaj u nožnim prstima i stopalima.
Ova oboljenja u priličnoj meri mogu da otežaju normalan život jer stalno prisutan bol ne dozvoljava funkcionisanje. Ukoliko se na vreme ne otkriju i terapijski makar zaleče, prognoze nisu baš optimistične.
Šta po definiciji neuropatije predstavljaju, koliko su ozbiljne i kako se leče, za čitaoce Života plus objašnjava neurolog dr Snežana Čolić iz Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije.
- Neuropatije su bolesti perifernih živaca, koje mogu biti naslednog i stečenog karaktera. Primarno nasledne neuropatije nastaju zbog mutacija određenih gena koji dovode do patoloških promena perifernih živaca. Do stečenih neuropatija dovode brojne bolesti, pa u zavisnosti od uzroka postoje metaboličke, koje se javljaju kao posledica dijabetesa, oboljenja štitne žlezde, jetre. U ovu grupu spadaju i bubrežne i alkoholne polineuropatije, ali i polineuropatije nastale usled nedostatka vitamina, pre svega iz grupe B. Inflamatorne neuropatije u najvećoj meri uzrokuju autoimune bolesti, dok toksične izazivaju metali, industrijski i biološki otrovi, a nastaju i usled primene velikog broja određenih lekova-citostatika, pojedinih antibiotika, antiepileptika, antiaritmika, antihipertenziva...
Da li postoje još neke stečene neuropatije?
- Na traumatske neuropatije takođe treba obratiti pažnju, jer se one najčešće javljaju kao posledica oštećenja samo jednog nerva direktnom povredom ili pritiskom. Neuropatije kod malignih bolesti se najčešće otkrivaju jednu do dve godine pre pojave i dijagnostikovanja zloćudnog oboljenja. Mogu da se jave i neuropatije kod infektivnih bolesti, pri čemu su najčešće kod lajmske bolesti prilikom ujeda krpelja, kod hepatitisa, a postoje i HIV neuropatije, ali i neuropatije drugih infektivnih oboljenja. Postoje i neuropatije udružene sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva koje se često sreću kod sistemskog lupusa, u manjoj meri kod reumatoidnog artritisa i velikog broja drugih oboljenja iz ove grupe. U svakom slučaju, u zavisnosti od broja zahvaćenih nerava neuropatije se dele na mononeuropatije kada se ispoljava oštećenje jednog živca, mononeuropatije multipleks, kada je prisutno oštećenje više pojedinačnih nerava i polineuropatije.
Šta karakteriše polineuropatije?
- Polineuropatija je oboljenje sa znacima zahvaćenosti svih perifernih živaca, uglavnom simetrično postavljenih. Bolest počinje sa oštećenjem krajnjih delova najdužih nerava nogu i ruku, a ispoljava se trnjenjem, bolovima, grčevima i slabošću ekstremiteta do otežanog hoda. Naravno, svi ovi simptomi ispoljavaju se i kod bolešću sporadično zahvaćenih nerava. Daleko kompleksnije polineuropatije mogu da nastanu naglo i daju tešku kliničku sliku sa prilično ozbiljnom prognozom, gde se ispoljava objektivna slabost u vidu pada stopala i značajne otežanosti hoda. U nekim situacijama moguće je bolest dovesti do potpunog oporavka, nekada ona ima ponavljajući- recidivantni tok, ali, nažalost, u izvesnom procentu ispoljava kontinuirano progresivan hroničan tok.
Koje su neuropatije najučestalije?
- Dijabetes je najučestaliji faktor rizika za nastanak neuropatija. Na dijabetične neuropatije u proseku otpada jedna petina svih neuropatija ukupno, a kao komplikacija dijabetesa javljaju se u čak 50 do 70% svih obolelih. Posebno su izražene kod dijabetičara sa dužim trajanjem i lošim tretmanom bolesti. Sa porastom kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa u narednim decenijama se očekuje da će i broj dijabetičnih neuropatija kod osoba starijih od 50 i 60 godina biti još veći. Druge po učestalosti su autoimune zapaljenske bolesti perifernih živaca, koje se takođe sreću kod jedne petine obolelih. Zapaljenski proces zahvata korenove perifernih živaca, a ako se ove neuropatije na vreme ne prepoznaju i leče, mogu dovesti do značajnog stepena invaliditeta. Takav je, primera radi, lupus koji predstavlja sistemsku bolest vezivnog tkiva. Inače, zbog slabosti ruku, nogu i mišića za disanje, osoba može biti i vitalno ugrožena.
Da li je neuropatije moguće lečiti?
- U zavisnosti od uzroka primenjuje se i odgovarajuća terapija. Kod stečenih neuropatija leči se osnovna bolest, a primenjuju se i različiti lekovi koji obuhvataju kortikosteroide, imunosupresive, plazmaferezu, odnosno izmenu plazme. Takođe, intravenski se primenjuju imunoglobulini, kao i raznolika simptomatska terapija sa ciljem suzbijanja dominantno prisutnih bolova, trnjenja i grčeva. U celom ovom terapijskom opusu važnu ulogu ima i lečenje fizikalnom terapijom. Međutim, važno je napomenuti, da sam uzrok koji je doveo do oboljenja u velikoj meri određuje prognozu i oporavak. Uzroci su takve prirode da je nekada moguće očekivati i potpuno izlečenje, dok u drugim situacijama terapijski efekat apsolutno izostaje. Zapravo, periferne neuropatije su često mučne, jer ponekad vode u težak invaliditet, pa i u smrtni ishod. A što je još gore, učestalost javljanja iz godine u godinu sve više raste.
FIZIČKA AKTIVNOST, VITAMINI I MAGNETI
Fizička aktivnost veoma je važna kako se dijabetes ne bi iskomplikovao i prešao u dijabetičnu neuropatiju. Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa, a gubitkom suvišnih kilograma povećava se kontrola nivoa glukoze u krvi, koja predstavlja ključni faktor za nastanak komplikacija.
Osim toga, fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne faktore rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, a smanjuje i stres.
Za sprečavanje nastanka dijabetične neuropatije ishrana igra veoma važnu ulogu, pokazala su istraživanja.
Pre svega treba unositi vitamine B kompleksa - biotin, holin, inositol i tiamin, koji poboljšavaju rad nerava. Gama linoleinska kiselina koja se nalazi u ulju jagorčevine vrlo uspšeno oporavlja oštećene nerve. Obuća sa magnetima takođe je korisna, ali samo za obolele od dijabetične neuropatije. Kod drugih uzroka magneti nisu delotvorni u uklanjanju bolova u stopalima.
(Večernje novosti)