LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Nestašici lekova nema kraja
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- U apotekama u Srbiji i dalje nema sirupa za decu "brufen“, kao ni lekova "lasiks“, "lorazepam“ i "madopar“, piše "Danas".
U bolnicama u našoj zemlji nedostaju i reagensi za laboratorijske analize.
Takođe, u apotekama je povećana i potražnja za "paracetamolom“, koji su nadležni u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) preporučili da se koristi za obaranje temperature umesto "brufen“ sirupa.
Međutim, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu za "Danas" da lekova generalno ima, ali da postoje pojedinačni slučajevi nestašice iz raznoraznih razloga, kao što je isticanje dozvola za stavljanje u promet, prestanak proizvodnje i neobnavljanje registracije leka od strane proizvođača. Prema njihovim rečima, te nestašice se prevazilaze u zavisnosti od toga koji je lek u pitanju.
Kada je reč o nestašici "madopara“, koji je namenjen za lečenje Parkinsonove bolesti, u Fondu ističu da je lek koji proizvodi kompanija Roš prošle nedelje stigao u Srbiju i da su sada u toku analize prve serije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Odluka o najvišim cenama za pet lekova
Vlada Srbije usvojila je odluku o najvišim cenama lekova na recept. Reč je o pet lekova - 5-fluoruracil u dva oblika, metildop, furosemid, aminofilin i ranitidin.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Što se tiče "lasiksa“, u fondu naglašavaju da su preduzete odgovarajuće mere, jer rastvor za injekciju nije dostupan na tržištu Srbije u neophodnim količinama. Zato je Fond lek stavio na listu D neregistrovanih lekova, pa su zdravstvene ustanove u obavezi da ga nabave za pacijente.
Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, kaže za da osnovni razlog za nestašicu lekova predstavljaju dugovi koje Republički fond za zdravstveno osiguranje i zdravstvene ustanove imaju prema proizvođačima lekova.
"To je veliko dužničko kolo, koje pre ili kasnije mora da se pokida, jer farmaceutske kuće, razumljivo, ne žele da kreditiraju zdravstvene ustanove. Nažalost, najveću štetu snose upravo građani. U bolnicama nema lasiksa, koji je moćan diuretik za izmokravanje, a često nedostaju i reagensi, zbog čega se neke laboratorijske analize odlažu", ukazuje Cvetić.
S druge strane, Vukosava Stefanović iz Udruženja "Farmaceutsko jezgro“, kaže za "Danas" da je glavni uzrok za nestašicu lekova nepoštovanje zakonske regulative. Kako objašnjava, onaj ko se prihvati da uvozi lek, u zakonskoj je obavezi da obezbedi i njegovo kontinuirano snabdevanje.
"Ukoliko iz nekih razloga uvoznik ili nosilac dozvole nije u mogućnosti da obezbedi dovoljnu količinu lekova, on mora šest meseci unapred da obavesti zdravstvene institucije da će doći do poremećaja u snabdevanju. Za nepoštovanje tog člana zakona predviđene su i kazne. Međutim, niko od proizvođača i uvoznika do sada za to nije odgovarao", naglašava Stefanovićeva.
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- U apotekama u Srbiji i dalje nema sirupa za decu "brufen“, kao ni lekova "lasiks“, "lorazepam“ i "madopar“, piše "Danas".
U bolnicama u našoj zemlji nedostaju i reagensi za laboratorijske analize.
Takođe, u apotekama je povećana i potražnja za "paracetamolom“, koji su nadležni u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) preporučili da se koristi za obaranje temperature umesto "brufen“ sirupa.
Međutim, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu za "Danas" da lekova generalno ima, ali da postoje pojedinačni slučajevi nestašice iz raznoraznih razloga, kao što je isticanje dozvola za stavljanje u promet, prestanak proizvodnje i neobnavljanje registracije leka od strane proizvođača. Prema njihovim rečima, te nestašice se prevazilaze u zavisnosti od toga koji je lek u pitanju.
Kada je reč o nestašici "madopara“, koji je namenjen za lečenje Parkinsonove bolesti, u Fondu ističu da je lek koji proizvodi kompanija Roš prošle nedelje stigao u Srbiju i da su sada u toku analize prve serije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Odluka o najvišim cenama za pet lekova
Vlada Srbije usvojila je odluku o najvišim cenama lekova na recept. Reč je o pet lekova - 5-fluoruracil u dva oblika, metildop, furosemid, aminofilin i ranitidin.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Što se tiče "lasiksa“, u fondu naglašavaju da su preduzete odgovarajuće mere, jer rastvor za injekciju nije dostupan na tržištu Srbije u neophodnim količinama. Zato je Fond lek stavio na listu D neregistrovanih lekova, pa su zdravstvene ustanove u obavezi da ga nabave za pacijente.
Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, kaže za da osnovni razlog za nestašicu lekova predstavljaju dugovi koje Republički fond za zdravstveno osiguranje i zdravstvene ustanove imaju prema proizvođačima lekova.
"To je veliko dužničko kolo, koje pre ili kasnije mora da se pokida, jer farmaceutske kuće, razumljivo, ne žele da kreditiraju zdravstvene ustanove. Nažalost, najveću štetu snose upravo građani. U bolnicama nema lasiksa, koji je moćan diuretik za izmokravanje, a često nedostaju i reagensi, zbog čega se neke laboratorijske analize odlažu", ukazuje Cvetić.
S druge strane, Vukosava Stefanović iz Udruženja "Farmaceutsko jezgro“, kaže za "Danas" da je glavni uzrok za nestašicu lekova nepoštovanje zakonske regulative. Kako objašnjava, onaj ko se prihvati da uvozi lek, u zakonskoj je obavezi da obezbedi i njegovo kontinuirano snabdevanje.
"Ukoliko iz nekih razloga uvoznik ili nosilac dozvole nije u mogućnosti da obezbedi dovoljnu količinu lekova, on mora šest meseci unapred da obavesti zdravstvene institucije da će doći do poremećaja u snabdevanju. Za nepoštovanje tog člana zakona predviđene su i kazne. Međutim, niko od proizvođača i uvoznika do sada za to nije odgovarao", naglašava Stefanovićeva.