LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nesposobni da obnovimo industriju?
Izvor: Dnevnik
Beograd -- Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje imaju niži bruto društveni proizvod nego što su ga imale 1989. godine kada je krenula ekonomska tranzicija.
Osim naše, to nisu upele da postignu još samo ukrajinska, bosanska i crnogorska privreda. Srpska ekonomija je danas negde na nivou 80 procenata one od pre ulaska u tranziciju.
Poređenje je još teže kada se pogledaju podaci za industrijsku proizvodnju, čiji obim je negde na nivou 40 odsto onog od pre 22 godine. Iako su od prošle godine političarima puna usta priča o zaokretu ekonomske politike ka novoj industrijalizaciji, poslednji podaci pokazuju da se dvodecenijski trend uopšte ne menja: od početka godine industrijska proizvodnja opala je 1,2 odsto, a prerađivačka industrija 1,5 procenat.
Krah srpske industrije i cele privrede desio se devedesetih godina (samo 1992. godine BDP Srbije pao je 60 procenata, što je gotovo najveći godišnji pad neke privrede u istoriji), ali u poslednjih desetak godina industrijska proizvodnja u zemlji nije se nimalo oporavila. Iz godine u godinu industrija je beležila minimalne stope rasta, da bi 2009. ponovo usledio oštar pad, tako da je rezime industrijske decenije negde na nuli.
S druge strane, stope rasta u uslužnom sektoru, pre svega finansijama i saobraćaju – nošene ekonomijom potrošnje koje su forsirale sve dosadašnje postpetooktobarske vlade, rasle su neuporedivo brže.
Zahvaljujući uslugama, bruto domaći proizvod je od 2001. do 2008. imao relativno visok prosečan godišnji rast od oko pet procenta. Tako je tokom vremena drastično smanjen udeo industrijske proizvodnje u BDP-u.
Godine 1990. industrija je činila 30 odsto srpske privrede, 2001. godine 18 odsto, a danas nekih 13 procenata. Treba reći da je ovakav trend poslednjih decenija prisutan i u najbogatijim zemljama, ali zato što su one deo svoje industrije „izvezle„ u siromašnije delove sveta. U zemljama EU udeo industrije u BDP-u kreće se između 20 i 30 odsto, ali je u nekim evropskim zemljama mnogo viši: u Češkoj oko 40, a u Irskoj 43 odsto.
Problem s takvim odnosom industrije i usluga je u tome što su usluge nerazmenjive, odnosno uglavnom se ne izvoze. Na kraju, zemlja mora da počne da se zadužuje da bi mogla plaćati visoku domaću potrošnju.
Ekonomista bečkog Instituta za napredne studije Vladimir Gligorov kaže da je razloga za deindustrijalizaciju Srbije mnogo, i upozorava na to da je jedan od njih od njih nedostatak industrijskog preduzetništva.
On ukazuje na to da, ako pogledamo u šta je ulagano u prošloj deceniji, lako možemo videti da je nedostajao interes za razvijanje novih ili obnavljanje starih industrijskih proizvoda.
"Potrebno je, dakle, prisustvo stranih preduzeća. U nekim zemljama, na primer u Sloveniji, domaća preduzeća su se održala ili čak razvila i uspela da se dokažu na stranom tržištu. U drugim zemljama nedostatak domaćih preduzetnika je nadoknađen stranim ulaganjima, posebno otvaranjem vrata multinacionalnim kompanijama. Deset godina je dovoljan period da se utvrdi da Srbija spada u ovu drugu grupu", navodi Gligorov.
Poljska najbrža
Prva istočnoevropska zemlja koja je uspela da dosegne nivo BDP-a iz 1989. godine bila je Poljska, koja je to učinila već 1995, podstaknuta žestokom ekonomskom šok-terapijom čuvenog ekonomskog reformatora Lešeka Balceroviča. Posle su to učinile i Slovenija (1998) i Mađarska (2000), da bi u protekloj deceniji to uspelo i svim novim članicama EU, kao i Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji.
Izvor: Dnevnik
Beograd -- Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje imaju niži bruto društveni proizvod nego što su ga imale 1989. godine kada je krenula ekonomska tranzicija.
Poređenje je još teže kada se pogledaju podaci za industrijsku proizvodnju, čiji obim je negde na nivou 40 odsto onog od pre 22 godine. Iako su od prošle godine političarima puna usta priča o zaokretu ekonomske politike ka novoj industrijalizaciji, poslednji podaci pokazuju da se dvodecenijski trend uopšte ne menja: od početka godine industrijska proizvodnja opala je 1,2 odsto, a prerađivačka industrija 1,5 procenat.
Krah srpske industrije i cele privrede desio se devedesetih godina (samo 1992. godine BDP Srbije pao je 60 procenata, što je gotovo najveći godišnji pad neke privrede u istoriji), ali u poslednjih desetak godina industrijska proizvodnja u zemlji nije se nimalo oporavila. Iz godine u godinu industrija je beležila minimalne stope rasta, da bi 2009. ponovo usledio oštar pad, tako da je rezime industrijske decenije negde na nuli.
S druge strane, stope rasta u uslužnom sektoru, pre svega finansijama i saobraćaju – nošene ekonomijom potrošnje koje su forsirale sve dosadašnje postpetooktobarske vlade, rasle su neuporedivo brže.
Zahvaljujući uslugama, bruto domaći proizvod je od 2001. do 2008. imao relativno visok prosečan godišnji rast od oko pet procenta. Tako je tokom vremena drastično smanjen udeo industrijske proizvodnje u BDP-u.
Godine 1990. industrija je činila 30 odsto srpske privrede, 2001. godine 18 odsto, a danas nekih 13 procenata. Treba reći da je ovakav trend poslednjih decenija prisutan i u najbogatijim zemljama, ali zato što su one deo svoje industrije „izvezle„ u siromašnije delove sveta. U zemljama EU udeo industrije u BDP-u kreće se između 20 i 30 odsto, ali je u nekim evropskim zemljama mnogo viši: u Češkoj oko 40, a u Irskoj 43 odsto.
Problem s takvim odnosom industrije i usluga je u tome što su usluge nerazmenjive, odnosno uglavnom se ne izvoze. Na kraju, zemlja mora da počne da se zadužuje da bi mogla plaćati visoku domaću potrošnju.
On ukazuje na to da, ako pogledamo u šta je ulagano u prošloj deceniji, lako možemo videti da je nedostajao interes za razvijanje novih ili obnavljanje starih industrijskih proizvoda.
"Potrebno je, dakle, prisustvo stranih preduzeća. U nekim zemljama, na primer u Sloveniji, domaća preduzeća su se održala ili čak razvila i uspela da se dokažu na stranom tržištu. U drugim zemljama nedostatak domaćih preduzetnika je nadoknađen stranim ulaganjima, posebno otvaranjem vrata multinacionalnim kompanijama. Deset godina je dovoljan period da se utvrdi da Srbija spada u ovu drugu grupu", navodi Gligorov.
Poljska najbrža
Prva istočnoevropska zemlja koja je uspela da dosegne nivo BDP-a iz 1989. godine bila je Poljska, koja je to učinila već 1995, podstaknuta žestokom ekonomskom šok-terapijom čuvenog ekonomskog reformatora Lešeka Balceroviča. Posle su to učinile i Slovenija (1998) i Mađarska (2000), da bi u protekloj deceniji to uspelo i svim novim članicama EU, kao i Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji.