MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.680
Na današnji dan: Neslavan kraj slavne generacije
D. Nikolić | 03. 07. 2014. - 08:18h |
Džajić, Bajević, Katalinski, Oblak, Aćimović, Petković i drugi, deo su čuvene generacije fudbalske reprezentacije Jugoslavije od koje se očekivao veliki uspeh na Svetskom prvenstvu 1974. Iako su u jednom meču na tom Mondijalu uspeli da postignu devet golova, nedugo zatim - a baš na ovaj dan pre 40 godina, neslavno su završili sa učešćem na šampionatu u Zapadnoj Nemačkoj.
Isprva je sve bilo sjajno. "Plavi" su preliminarnu fazu završili na tabeli ispred Brazilaca, jednom goleadom su ušli i u istoriju, ali su takmičenje završili nizom poraza i skandalom zbog neisplaćenih premija.
Posle remija sa fudbalskom velesilom iz Južne Amerike, 0:0 sa Brazilom, izabranici Miljana Miljanića su savladali Zair sa 9:0 pa im je 1:1 sa Škotima bilo dovoljno da prvu fazu "plavi" okončaju kao najbolji u grupi. Činilo se da tim za koji su mnogi tvrdili da je "najbolji koji je Jugoslavija ikada imala" na putu velike slave, ali od toga nije bilo ništa kada je počela druga runda nadmetanja.
Tadašnjim sistemom takmičenja bilo je predviđeno da po dve najbolje ekipe iz četiri preliminarne grupe, u našem slučaju SFRJ i Brazil, prođu u dve polufinalne grupe. U njima se po četiri reprezentacije nadmetalo međusobno za lidersku poziciju jer je samo ona obezbeđivala učešće u finalu. No, baš kao i u Čileu 12 godina ranije, obećane a zakasnele premije unele su razdor u državni tim koji je čak pretio bojkotom pojedinih utakmica. Na sve to se nadovezao i odlazak predsedavajućeg selektorske komisije Miljana Miljanića u Madrid, da usred Mondijala i zvanično preuzme rukovođenje timom Reala, pa i ne čudi što je sve stalo posle dobro odrađene prve faze.
"Plavi" su najpre doživeli poraz od potonjih prvaka iz SR Nemačke sa 2:0 a zatim su ih savladali i Poljaci (sa 2:1) uz do tada neviđen razlog za jedanaesterac - Jugoslavija je imala loptu, a Karasi je u sopstvenom kaznenom prostoru udario suparničkog igrača.
Nakon tog poraza od najvećeg hita prvenstva, baš na ovaj dan usledio je i završni udarac, meč sa Šveđanima koji su slavili sa 2:1 upravo trećeg dana jula.
Tako je pomalo tužno završena priča sjajne generacije, za koju su tadašnji hroničari, a i mnogi posle njih, tvrdili su da je to bio tim za veća dela od bilo kog prethodnog koji je predstavljao Jugoslaviju. No, uspeh je izostao, a zaokružen je porazom od Švedske 3. jula, nakon čega je usledilo osmogodišnje odsustvovanje sa šampionata sveta. Kada su se "plavi" naredni put okupili za svoje mondijalske obaveze, 1982, umesto Dragana Džajića, Ilije Petkovića, Josipa Katalinskog, Branka Oblaka, Dušana Bajevića, Stanislava Karasija i ostalih čuvenih igrača tog vremena - na red došli su neki drugi čuveni klinci.
D. Nikolić | 03. 07. 2014. - 08:18h |
Džajić, Bajević, Katalinski, Oblak, Aćimović, Petković i drugi, deo su čuvene generacije fudbalske reprezentacije Jugoslavije od koje se očekivao veliki uspeh na Svetskom prvenstvu 1974. Iako su u jednom meču na tom Mondijalu uspeli da postignu devet golova, nedugo zatim - a baš na ovaj dan pre 40 godina, neslavno su završili sa učešćem na šampionatu u Zapadnoj Nemačkoj.
Isprva je sve bilo sjajno. "Plavi" su preliminarnu fazu završili na tabeli ispred Brazilaca, jednom goleadom su ušli i u istoriju, ali su takmičenje završili nizom poraza i skandalom zbog neisplaćenih premija.
Posle remija sa fudbalskom velesilom iz Južne Amerike, 0:0 sa Brazilom, izabranici Miljana Miljanića su savladali Zair sa 9:0 pa im je 1:1 sa Škotima bilo dovoljno da prvu fazu "plavi" okončaju kao najbolji u grupi. Činilo se da tim za koji su mnogi tvrdili da je "najbolji koji je Jugoslavija ikada imala" na putu velike slave, ali od toga nije bilo ništa kada je počela druga runda nadmetanja.
Tadašnjim sistemom takmičenja bilo je predviđeno da po dve najbolje ekipe iz četiri preliminarne grupe, u našem slučaju SFRJ i Brazil, prođu u dve polufinalne grupe. U njima se po četiri reprezentacije nadmetalo međusobno za lidersku poziciju jer je samo ona obezbeđivala učešće u finalu. No, baš kao i u Čileu 12 godina ranije, obećane a zakasnele premije unele su razdor u državni tim koji je čak pretio bojkotom pojedinih utakmica. Na sve to se nadovezao i odlazak predsedavajućeg selektorske komisije Miljana Miljanića u Madrid, da usred Mondijala i zvanično preuzme rukovođenje timom Reala, pa i ne čudi što je sve stalo posle dobro odrađene prve faze.
"Plavi" su najpre doživeli poraz od potonjih prvaka iz SR Nemačke sa 2:0 a zatim su ih savladali i Poljaci (sa 2:1) uz do tada neviđen razlog za jedanaesterac - Jugoslavija je imala loptu, a Karasi je u sopstvenom kaznenom prostoru udario suparničkog igrača.
Nakon tog poraza od najvećeg hita prvenstva, baš na ovaj dan usledio je i završni udarac, meč sa Šveđanima koji su slavili sa 2:1 upravo trećeg dana jula.
Tako je pomalo tužno završena priča sjajne generacije, za koju su tadašnji hroničari, a i mnogi posle njih, tvrdili su da je to bio tim za veća dela od bilo kog prethodnog koji je predstavljao Jugoslaviju. No, uspeh je izostao, a zaokružen je porazom od Švedske 3. jula, nakon čega je usledilo osmogodišnje odsustvovanje sa šampionata sveta. Kada su se "plavi" naredni put okupili za svoje mondijalske obaveze, 1982, umesto Dragana Džajića, Ilije Petkovića, Josipa Katalinskog, Branka Oblaka, Dušana Bajevića, Stanislava Karasija i ostalih čuvenih igrača tog vremena - na red došli su neki drugi čuveni klinci.