LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nerealni zahtevi ili političke veze
Iako imaju slične ili gotovo iste ciljeve u pogledu situacije u kojoj se radnici nalaze u Srbiji sindikati gotovo nikad nisu bili jedinstveni.
Brojne štrajkove prethodnih godina tek ponekad su organizovali zajedno, ali je najbrojniji Samostalni sindikat najčešće „vukao konce“.
Poslednjih mesec dana otkad su prosvetari zatvorili učionice, a zdravstvo ozbiljno pripretilo štrajkom u prvi plan je izašao sindikat Nezavisnost koji je bio više nego neaktivan u poslednje vreme.
"Nije baš da nas nije bilo ranije i svi ti štrajkovi koje su predvodili iz Samostalnog sindikata nisu imali konkretne zahteve. Ono što mi sada tražimo je itekako konkretno", kaže potpredsednik UGS Nezavisnost Slavko Vlaisavljević.
Štrajkovi predvođeni samostalcima su, prema njegovim rečima, bili više „politički“ obojeni, populistički. "Ništa se nije promenilo u odnosu na ranije, negde štrajkujemo, negde pregovaramo, jednostavno se prilagođavamo situaciji i formiramo zahteve u skladu sa njom", ističe on.
Na prozivke iz drugih sindikata da su njihovi aktuelni zahtevi nerealni, poput onog za povećanjem plata od 24 odsto za zaposlene u prosveti, ne želi da se osvrće jer „jesu realni“, a da je problem u tome što država „nije sposobna da nađe novac“.
Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže da nije siguran da je baš tačno da su kolege iz Nezavisnosti bile glasnije u poslednje vreme od njih.
"Ne znam da li su bili glasniji niti mogu da govorim o tome kako se donose odluke o nekom štrajku, to se odlučuje na granskom nivou. Činjenica je da je naš sindikat najveći i da smo u svim ovim štrajkovima izašli sa realnim zahtevima. Pitam se kakav će efekat imati to što oni traže 24 odsto, kada je to nerealno u ovom trenutku", kaže Orbović.
Takvi potezi UGS Nezavisnost, smatra on, su marketinški. Moguće je, naglašava Orbović, da su u Nezavisnosti sada u periodu pred kongres pa im je i zbog toga stalo da se više čuju.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić pozdravlja aktiviranje Nezavisnosti i njihovo „vraćanje“ na štrajkačku scenu. "Uvek sam mislila da su u Srbiji bitna tri sindikata. Osim ASNS, to su Samostalni i UGS Nezavisnost i pozdravljam njihovo aktiviranje u ovoj situaciji", ističe naša sagovornica.
Ona smatra da je UGS uvek bio sindikat za poštovanje, „naročito njihov predsednik“ i da je ovo dobra stvar iako oni po Zakonu o radu nemaju reprezentativnost. To što su sada u prvim redovima, kaže Savićeva, dokaz je da se vraćaju i da se izvlače iz situacije u kojoj su, nametnuto ili ne, bili skrajnuti.
Ova tri sindikata, ali i gomila manjih među kojima su neki „isplivali“ na površinu tek prošle godine, retko kad su mogli da se dogovore da zajednički nastupaju. UGS Nezavisnost je često bio glas „štrajkbrejkera“, a to je naročito bilo aktivno tokom prošle godine kada samo njih nije bilo na pregovorima sa državom oko izmena zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Iz Nezavisnosti su tada poručivali da ne žele da se dogovaraju oko nečega za šta se unapred zna kako će da bude, okrivljujući Samostalni sindikat da je u dosluhu sa predstavnicima vlasti.
B92
Iako imaju slične ili gotovo iste ciljeve u pogledu situacije u kojoj se radnici nalaze u Srbiji sindikati gotovo nikad nisu bili jedinstveni.
Poslednjih mesec dana otkad su prosvetari zatvorili učionice, a zdravstvo ozbiljno pripretilo štrajkom u prvi plan je izašao sindikat Nezavisnost koji je bio više nego neaktivan u poslednje vreme.
"Nije baš da nas nije bilo ranije i svi ti štrajkovi koje su predvodili iz Samostalnog sindikata nisu imali konkretne zahteve. Ono što mi sada tražimo je itekako konkretno", kaže potpredsednik UGS Nezavisnost Slavko Vlaisavljević.
Štrajkovi predvođeni samostalcima su, prema njegovim rečima, bili više „politički“ obojeni, populistički. "Ništa se nije promenilo u odnosu na ranije, negde štrajkujemo, negde pregovaramo, jednostavno se prilagođavamo situaciji i formiramo zahteve u skladu sa njom", ističe on.
Na prozivke iz drugih sindikata da su njihovi aktuelni zahtevi nerealni, poput onog za povećanjem plata od 24 odsto za zaposlene u prosveti, ne želi da se osvrće jer „jesu realni“, a da je problem u tome što država „nije sposobna da nađe novac“.
Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže da nije siguran da je baš tačno da su kolege iz Nezavisnosti bile glasnije u poslednje vreme od njih.
"Ne znam da li su bili glasniji niti mogu da govorim o tome kako se donose odluke o nekom štrajku, to se odlučuje na granskom nivou. Činjenica je da je naš sindikat najveći i da smo u svim ovim štrajkovima izašli sa realnim zahtevima. Pitam se kakav će efekat imati to što oni traže 24 odsto, kada je to nerealno u ovom trenutku", kaže Orbović.
Takvi potezi UGS Nezavisnost, smatra on, su marketinški. Moguće je, naglašava Orbović, da su u Nezavisnosti sada u periodu pred kongres pa im je i zbog toga stalo da se više čuju.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić pozdravlja aktiviranje Nezavisnosti i njihovo „vraćanje“ na štrajkačku scenu. "Uvek sam mislila da su u Srbiji bitna tri sindikata. Osim ASNS, to su Samostalni i UGS Nezavisnost i pozdravljam njihovo aktiviranje u ovoj situaciji", ističe naša sagovornica.
Ona smatra da je UGS uvek bio sindikat za poštovanje, „naročito njihov predsednik“ i da je ovo dobra stvar iako oni po Zakonu o radu nemaju reprezentativnost. To što su sada u prvim redovima, kaže Savićeva, dokaz je da se vraćaju i da se izvlače iz situacije u kojoj su, nametnuto ili ne, bili skrajnuti.
Ova tri sindikata, ali i gomila manjih među kojima su neki „isplivali“ na površinu tek prošle godine, retko kad su mogli da se dogovore da zajednički nastupaju. UGS Nezavisnost je često bio glas „štrajkbrejkera“, a to je naročito bilo aktivno tokom prošle godine kada samo njih nije bilo na pregovorima sa državom oko izmena zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Iz Nezavisnosti su tada poručivali da ne žele da se dogovaraju oko nečega za šta se unapred zna kako će da bude, okrivljujući Samostalni sindikat da je u dosluhu sa predstavnicima vlasti.
B92