LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Nepravedan i pogrešan harač
Izvor: Blic | Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja
Porez na imovinu sličan današnjem uveden je 1991. godine, ali sa progresivnim i jednakim za pravna i fizička lica stopama, od 0,2 do 0,5 odsto od polovine tržišne vrednosti. Sadašnji zakon je iz 2001. godine i do sad je menjan šest puta. Neke od promena, kao ova od prošle godine, bile su očito na lošije. A i cilj je bio samo nekako skrpiti više prihoda, a možda će i to biti promašeno.
Pored opšteg rasta stopa, narasla je razlika u visini poreza za istu imovinu između građana koji ne vode poslovne knjige i ostalih građana i pravnih lica. Ustav uzalud propisuje: “obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika”. Stope poreza za preduzeća su ostale nepromenjene, a za građane osnovica i porez su snažno uvećani, iako im je opala ekonomska moć.
Osnovica poreza za preduzeća je “vrednost koja je u skladu sa propisima o računovodstvu utvrđena u njegovim poslovnim knjigama”. A propisi upućuju na Međunarodne računovodstvene standarde, po kojima samo preduzeće određuje stopu amortizacije prema realno utvrđenom trajanju nepokretnosti, a zemljište se ne amortizuje. Za svrhu utvrđivanja poreza na dobit najmanja stopa amortizacije je 2,5 odsto. Stopa poreza je za preduzeća ostala 0,4 odsto od osnovice i porez će ostati nepromenjen.
Ima i preduzeća koja taj porez ne plaćaju. To su ona koja imaju ugovore o stranom ulaganju, zaključene pre 1. januara 1992. godine, u skladu sa zakonom koji omogućava odbranu od uvođenja novih poreskih obaveza.
Kod građana koji ne vode poslovne knjige i ne odvajaju vrednost zemljišta i kuće ili stana, predviđena je uzaludno ipak niža stopa poreza od 0,3 odsto za zemljište. A za njih su stope poreza progresivne počev od 0,4 odsto pa do 2 odsto vrednosti. Njima je dozvoljena stopa amortizacije od samo 0,8 odsto, pa im nepokretnosti trebaju trajati 125 godina.
A ukupna amortizacija im je ograničena samo do 40 odsto ukupne vrednosti. Dakle, za istu nepokretnost porez je radikalno uvećan samo građanima. Da prežive ovu godinu plafoniran im je rast poreza na imovinu u ovoj godini do 60 odsto. A naredne godine?
Ovakvim nepromišljenim propisivanjem, suprotno ustavnom određenju i logici, okoristiće se obveznici sa većom ekonomskom moći, koji imaju ili mogu osnovati preduzeća, te tako izbeći praktičnu eksproprijaciju imovine 2 odsto godišnje. Biće više i neprijavljenih nepokretnosti. A cinično je i da se istovremeno propagira skoro besplatna lagalizacija nekretnina, a mnogo veći porez će raditi suprotno.
Izvor: Blic | Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja
Porez na imovinu sličan današnjem uveden je 1991. godine, ali sa progresivnim i jednakim za pravna i fizička lica stopama, od 0,2 do 0,5 odsto od polovine tržišne vrednosti. Sadašnji zakon je iz 2001. godine i do sad je menjan šest puta. Neke od promena, kao ova od prošle godine, bile su očito na lošije. A i cilj je bio samo nekako skrpiti više prihoda, a možda će i to biti promašeno.
Pored opšteg rasta stopa, narasla je razlika u visini poreza za istu imovinu između građana koji ne vode poslovne knjige i ostalih građana i pravnih lica. Ustav uzalud propisuje: “obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika”. Stope poreza za preduzeća su ostale nepromenjene, a za građane osnovica i porez su snažno uvećani, iako im je opala ekonomska moć.
Osnovica poreza za preduzeća je “vrednost koja je u skladu sa propisima o računovodstvu utvrđena u njegovim poslovnim knjigama”. A propisi upućuju na Međunarodne računovodstvene standarde, po kojima samo preduzeće određuje stopu amortizacije prema realno utvrđenom trajanju nepokretnosti, a zemljište se ne amortizuje. Za svrhu utvrđivanja poreza na dobit najmanja stopa amortizacije je 2,5 odsto. Stopa poreza je za preduzeća ostala 0,4 odsto od osnovice i porez će ostati nepromenjen.
Ima i preduzeća koja taj porez ne plaćaju. To su ona koja imaju ugovore o stranom ulaganju, zaključene pre 1. januara 1992. godine, u skladu sa zakonom koji omogućava odbranu od uvođenja novih poreskih obaveza.
Kod građana koji ne vode poslovne knjige i ne odvajaju vrednost zemljišta i kuće ili stana, predviđena je uzaludno ipak niža stopa poreza od 0,3 odsto za zemljište. A za njih su stope poreza progresivne počev od 0,4 odsto pa do 2 odsto vrednosti. Njima je dozvoljena stopa amortizacije od samo 0,8 odsto, pa im nepokretnosti trebaju trajati 125 godina.
A ukupna amortizacija im je ograničena samo do 40 odsto ukupne vrednosti. Dakle, za istu nepokretnost porez je radikalno uvećan samo građanima. Da prežive ovu godinu plafoniran im je rast poreza na imovinu u ovoj godini do 60 odsto. A naredne godine?
Ovakvim nepromišljenim propisivanjem, suprotno ustavnom određenju i logici, okoristiće se obveznici sa većom ekonomskom moći, koji imaju ili mogu osnovati preduzeća, te tako izbeći praktičnu eksproprijaciju imovine 2 odsto godišnje. Biće više i neprijavljenih nepokretnosti. A cinično je i da se istovremeno propagira skoro besplatna lagalizacija nekretnina, a mnogo veći porez će raditi suprotno.